Prva u muškom sportu! Jasminka Komljenović: Reli se vozi i srcem i glavom

Kada sam počela da se bavim automobilizmom imala sam 33 godine, porodicu, sina Miloša (7), ćerku Anu (3), a drugog sina Marka sam dobila 1996. godine i tada sam napravila pauzu, ali sam se brzo vratila na stazu.

Ovako za 24sedam priču počinje Jasminka Komljenović, prva žena reli vozač u Srbiji i otkriva da je u svet auto-trka ušla sasvim slučajno.

"Te 1992. godine održan je Bazarov reli džipova u Boru. Uslov da se takmičiš bio je da imaš džip i suvozača. Moja rođena sestra Vesna i ja krenule smo u tu avanturu više radi druženja i promocije Bazarovog relija, nego radi takmičenja, pošto smo znale da su u to vreme džipove vozili muškarci. Trku smo završile kao pobednice".

Bio je to tek početak jedne uspešne sportske karijere.

Privatna arhiva

Prvi reli za Šampionat Jugoslavije je bio Trayal reli 1992. godine, gde smo moja suvozačica Mirjana Stefanović i ja vozile Suzuki Swift 1300cc i u jakoj konkurenciji osvojile četvrto mesto.

To je podstaklo da nastavi da se takmiči. Od tada Jasminka fascinira svojom veštinom i odlučnošću da preuzme neke od najtežih reli staza na svetu.

Privatna arhiva

"Takmičila sam se 14 godina, ali sam u auto sportu ostala mnogo duže, kao sportski funkcioner FIA i AMS, direktor i organizator reli takmičenja za Evropski šampionat. Moj klub „Interspeed Racing Team“ organizovao je 14 relija za Evropski šampionat sa koeficijentom 5, a mnogi šampioni u automobilizmu tada Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, bili su članovi mog kluba.
Iza Jasminke je preko 120 trka, kako u domaćim tako i u međunarodnim takmičenjima. Puno nazaboravnih uspomena, mnoštvo sjajnih trenutaka, od kojih jedno posebno pamti".

Privatna arhiva

"Akropolis reli je jedan od najtežih relija u WRC šampionatu, koji se vozi po makadamu sa posebno pripremljenim vozilom za te uslove. Sve novine su tada pisale o ženskoj posadi iz Jugoslavije. Pripreme za taj reli su trajale oko mesec dana, popisivanje staze sa mojom suvozačicom Mirom, duge skoro 3000 km, fizičke pripreme, pripreme automobila. Mi smo bile prva i jedina posada iz Jugoslavije koja je učestvovala na "Akropolis reliju" koji se boduje za Svetski šampionat.

Taj reli će mi ostati u sećanju kao jedan od najtežih relija koje sam vozila. Nažalost, drugog dana sam morala da odustanem zbog kvara na automobilu i to je jedan od retkih relija koje nisam završila, priseća se za naš portal.

Privatna arhiva

Iako i najmanje greške mogu dovesti do velikih posledica, jer možete platiti veliku cenu ako napravite i najmanju grešku, Jasminka nam kaže da automobilizam nije ništa opasniji od drugih sportova.

"Reli se vozi i srcem i glavom, ne treba preterivati, treba znati kada dodati gas, a kada kočiti. U reliju je najbitnije završiti i popeti se na ciljnu rampu. Nije opasniji od drugih sportova, ako ono što znaš i umeš na pravi način iskoristiš i dođeš do rezultata. Kao i u svakom sportu, nepredviđenih situacija je bilo, odustajanje sa relija usled kvara automobila, izletanja sa staze, pucanje guma… Najbitnije je da ni moj suvozač ni ja nismo imali fizičkih povreda, a automobil iako se slupa može da se popravi".

Privatna arhiva

Odlučna da pokaže da i žene u „muškom“ sportu mogu biti jednako dobre, Jasminka se nije dala usporiti.

"Nije bilo lako opstati u sportu koji je rezervisan za muškarce, ali moja upornost i rezultati su pokazali da je to moguće. Danas su došla neka druga vremena i sve više žena je u auto sportu, što je meni veoma drago".

Ne samo da je bila jedina žena vozač, već su Mirjana Stefanović i ona bile jedina ženska posada ikada viđena na nekoj reli stazi u svetu.

Privatna arhiva

"Moram da kažem da bez dobrog suvožača nema ni relija. Odgovornost suvozača je veća nego vozača i sve ovo što sam postigla je zahvaljujući i mom suvozaču. To je timski rad i bez toga nema ni vožnje ni rezultata".

A kako su reagovali muški takmičari od kojih su bile brže i bolje?

"Nikada nisam imala loše iskustvo sa svojim kolegama. Kao i u svakom sportu, ako si bolji tu nema šta da se priča. Priđeš, čestitaš i to je to".

Kako to obično biva, Jasminkin stariji sin Miloš pošao je njenim putem.

Privatna arhiva

"To je bilo i logično. Odrastao je pored staze, prisustvovao svakom mom takmičenju, pomagao mehaničarima u pripremi trkačkih automobila. Moj sin Miloš je jedan od retkih školovanih reli vozača. Pre nego što je počeo da vozi trke, bio je u Finskoj, Švedskoj, Italiji, na obuci reli vožnje, kod najboljih instruktora i tu je stekao znanje i sve ono što je potrebno da bi mogao uspešno da se bavi relijem.
Nisam imala strah kada je počeo da vozi, znajući da se dobro pripremio, da je auto vrhunski pripremljen, da poseduje bezbednosni roll bar, pojaseve, kacigu, specijalni trkački kombinezon. Miloš je jedini i prvi učesnik WRC šampionata u juniorskoj konkurenciji gde je zabeležio dobre rezultate. Žao mi je što nije nastavio, ali finansijska situacija nam nije dozvolila da ostvarimo naš plan".

Sa profesionalnih staza na trenutak prelazimo na gradske ulice i saobraćajne gužve koje Jasminki nimalo ne smetaju.

"Ne nerviram se u saobraćaju, uvek krenem na vreme da bih stigla gde sam pošla. Iako znam da sam brža od mnogih, to ne dokazujem u normalnom saobraćaju. Ako želiš da se dokažeš auto-sport je pravo mesto za to, a ne ulica".

A sada je, kaže Jasminka na kraju priče, došlo vreme da se život nastavi daleko od asfalta i gradske buke.

"Mislim da je došlo pravo vreme da uživam u prirodi, daleko od gradske vreve. Deca su porasla, imaju svoje porodice, a ja uživam sa mojim unucima na obali Zlatarskog jezera, daleko od gužve. Ovde sam napravila mali raj, gde svi rado dolaze i uzivaju zajedno sa mnom".