Morski konjic, predator umiljatog izgleda: Zaštićena vrsta i pokazatelj čistog mora

Komentari

Autor: Jutarnji

17/10/2021

23:48

Morski konjic, predator umiljatog izgleda: Zaštićena vrsta i pokazatelj čistog mora - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Rastu u očevom stomaku, loši su plivači i svako oko im gleda zasebno. Morski konjici, predatori umiljatog izgleda, pokazatelji su čiste okoline koje je u Jadranu sve manje.

Može se uočiti već na nekoliko metara od plivačke zone, često repom obmotanim oko morskih biljaka kako ga ne bi odnele morske struje. Loš je plivač, pa se od napadača brani mimikrijom.

Ovi kameleoni podvodnog sveta plivaju pomoću malog leđnog peraja i upravo tada ih je najlakše primetiti, kaže Bruno Ačkar, magistar zaštite prirodne okoline i instruktor ronjenja.

"Nalazimo ih u blizini morskih struja koje im osiguravaju dovoljnu količinu planktona. Hrana su im i sitne ribe i račići, a kako nemaju razvijen probavni sistem moraju stalno da jedu", opisuje Ačkar.

Kada im je obrok dostupan, brzo ga zgrabe ili s udaljenosti od tri centimetra usisaju. Kretanje plena prate tako što pomeraju jedno oko nezavisno od drugog.

To je jedina životinja kod koje mužjak nosi i održava potomstvo kada ženka položi jajašca u njegov stomak. Novo istraživanje otkrilo je da se bebe morskih konjica razvijaju u trbušnoj vreći nalik ljudskoj posteljici.

Ugrožena vrsta

Morski konjic zaštićena je vrsta prema Vašingtonskoj konvenciji iz 1975. Širom sveta ih hvataju za akvarijume, kao trofeje, ali i u religijske pa čak i prehrambene svrhe.

U Sredozemlju je izložen značajnom smanjenju brojnosti što bi mu moglo ugroziti opstanak, navodi se u dokumentu Međunarodnog udruženja za očuvanje prirode (IUCN).

Broj im se smanjuje zbog uništavanja staništa i ljudskog delovanja.

"Ribolovačka oprema za povlačenje izuzetno je štetna za morski ekosistem i život na dnu", tvrdi Ačkar.

Vedran Dorušić, predsednik Zajednice ronilačkog turizma HGK, nadovezuje da se neki ribolovački alati smatraju tradicionalnim, a zapravo to nisu.

"Nešto što se pre radilo rukama, a danas hidraulikom, ne može se svrstati pod tradicionalno. Mašine mogu da rade bez prestanka", upozorava.

Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) nedavno je pozvala na ukidanje velikih poreskih olakšica na gorivo za alate za ribolov u aktivnostima koje odudaraju od ciljeva postavljenih u strategiji EU-a o biološkoj raznolikosti kojom želi da se zaštiti najmanje 30 odsto kopna i mora u EU.

Rezolucijom Evropskog parlamenta iz 2017. o ulozi turizma povezanog s ribolovom, nastoji se da se ribolov učini održivijim a mora zdravijim, dok sektor treba da uključi u alternativne aktivnosti kao što je ekološki turizam.

Dorušić i Ačkar pokrenuli su projekat "Seahorse story" kako bi popularizovali jadranske morske konjice, najviše na ostrvu Pag. Ideja je došla od turista koji se uvek oduševe kada ih ugledaju prilikom ronjenja.

Plan je da se na plaže postave informativne ploče da kupači znaju da ih tu ima, da su zaštićeni i da ne treba da ih diraju, a u postupku je i izrada edukativne knjižice.

"Oni bi mogli da budu podsticaj na zaštitu morske flore i faune, jer će ljudi radije čuvati konjica nego morsku travu", kažu Dorušić i Ačkar.

EU izdvojila više od šest milijardi evra za očuvanje flore i faune mora

Evropski parlament je odobrio 6,1 milijardi evra za razvoj i očuvanje ribarskih zajednica za razdoblje 2021.- 2027.

Cilj Evropskog fonda za pomorstvo, ribolov i akvakulturu (EMFAF) je da podstakne države članice na stvaranje održivijeg ribolova i akvakulture i tako zaštiti i obnovi morsku bioraznolikost.

Uzimajući u obzir ciljeve Zelenog plana, evrozastupnici su se složili da je 30 odsto sredstava fonda potrebno nameniti za borbu protiv klimatskih promena.

"Viša temperatura mora podrazumeva više algi koje odumiranjem na dnu stvaraju naslage. Bakterije ih razlažu pa dolazi do stanja anoksije – nedostatka kiseonika. Ako se to dogodi na području prebivanja morskog konjica, cela populacija nestaje".

Morski konjic, osim što predstavlja jednu od najdražesnijih životinjica podmorskog sveta, pokazatelj je i zdrave okoline i još jedan bitan činilac za održavanje ravnoteže ekosistema u kojem živi.

U Jadranu žive dve vrste, dugokljunić i kratkokljunić.

"Zadržavaju se u priobalnom pojasu i vole peskovito kamenita dna obrasla livadama morske trave i algama. Viđamo ih na dubinama od 1 do 15 metara", kaže Ačkar.

Zbog rastućih pretnji, obe vrste su zaštićene Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune (CITES) i uključene su u dokument o zaštiti prirode EU.

Ukoliko ih uočite, nipošto ih ne vadite iz mora jer tom prilikom udahnu vazduh koji ne mogu da izbace.