"Jedu sipe, hobotnice i lignje iz mreže": Invazija otrovnih riba prepolovila prihode morskih alasa na Kipru

Komentari

Autor: Jutarnji.hr

20/09/2021

22:11

"Jedu sipe, hobotnice i lignje iz mreže": Invazija otrovnih riba prepolovila prihode morskih alasa na Kipru - Copyright Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Otrovna srebrnopruga Fugu riba (Lagocephalus sceleratus, najgora noćnu moru svakog ribara, trenutno zadaje velike muke lovcima ribe na Kipru, koji se već neko vreme muku muče upravo s ovim opasnim ribama.

Naime, zbog invazije novih vrsta riba, koje su i otrovne, mnogim ribarima prihodi od ulova smanjili su se za čak 50 odsto.

Neke je ta činjenica toliko obeshrabrila da su se povukli iz ribolova, iako su im se porodice time bavile decenijama i živele od toga.

Agresivne kao pit bulovi, s oštrim zubima koji u tren oka mogu da pokidaju ribarske mreže ne bi li se dočepale ulova, brzo se razmnožavaju i prepune su toksina koji zaustavljaju rad srca, sve to opisuje Fugu ribu.

Mogu narasti do 90 centimetara i dostići težinu do devet kilograma, a ljudima koji žive od mora doslovce zagorčavaju život.

"Jedu sipe, hobotnice i lignje direktno iz mreže, ako ste ih i ulovili, ma zaboravite, nećete ih stići da ih izvadite na brod. Ovakve ribe su horor, prava katastrofa za more" kaže Lukas Georgiu iz Aja Nape na istoku Kipra.

Upravo se to ostrvo na istočnom Mediteranu, nalazi na prvoj liniji morske invazije ovih bića, pše The Telegraph, prenosi Jutarnji list.

Preko Sueckog kanala stiglo 800 životinjskih vrsta

Poslednjih godina preko Sueckog kanala stiglo im je više od 800 životinjskih vrsta, i to iz tropskih voda Indijskog okeana. Papigače, kozje ribe iz Crvenog mora, tamne mramornice, trube i nove vrste ježeva samo su neke od njih.

Čini se kako nove vrste zbog kristalno čistih zaliva najviše vole rt Greko na krajnjem jugoistoku ostrva. Invaziju je podstaklo i širenje Sueckog kanala, koji je promenio nivo slanoće, a upravo je ona pre delovala kao najveća prepreka migraciji.

Takozvana riba krastača poseban je izazov za kiparske ribare. Ne samo da lovi autohtone vrste, već je i vrlo otrovna. Meso joj, naime, sadrži toksine pa se ne može jesti, a lokalnim ribarima, koji nehotice ulove ovu vrstu, isplaćuje se nagrada u iznosu od tri evra po kilogramu, ali pod uslovom da spomenutu ribu dovedu u luku.

Ribe krastače jednom mesečno spaljuju se u posebnim pećima, a godišnje se tako uništi oko 50 tona.

Vrlo su agresivne, uništavaju mreže, jedu ulov iznutra... Osim toga, sadrže paralizirajući toksin - ako pojedete malo njihovog mesa, prestaćete da dišete. Nekoliko miligrama može da vas ubije. Pitali smo Japance jesu li zainteresovani za njihov uvoz, ali čak ih i oni smatraju previše otrovnim. rekao je Nikolas Mihailidis iz odeljenja za ribarstvo.

"Strane" ribe iz Indijskog okeana i Crvenog mora zbog klimatskih promena sve su češće i u Mediteranu. Svetski fond za prirodu u junu je izvestio kako se Sredozemlje zbog povišene temperature vode sve više pretvara u tropsko more: "S temperaturama koje rastu 20 odsto brže od globalnoga proseka, Mediteran je more koje se najbže nazgreva na planeti", upozorila je italijanska ispostava WWF-a.

Sve češći stanovnik u kiparskim vodama je i riba lav. Njenih 13 leđnih peraja je otrovno, ali meso joj je zato izuzetno ukusno. Julio Halal, instruktor ronjenja, kaže kako u poslednje dve godine viđaju sve više riba lavova.

No, dobra vest je to što su ribari na Kipru s vremenom naučili kako se rukuje ovom ribom - nose posebne i debele rukavice otporne na probijanje bodlji, a nakon što očiste ribu lava, prodaju je restoranima širom ostrva. A sve to deo je projekta "ReLionMed-Life" koji finansira Evropska unija i čiji je cilj da prati i kontroliše populaciju riba lavova u vodama Kipra.