Igre 
Dodeljene "smešne" Nobelove nagrade: Kako prevesti nosoroga helikopterom i druga neverovatna istraživanja
Komentari10/09/2021
-11:16
Da li je gojaznost političara indikator korupcije u zemlji, da li orgazam olakšava disanje, zašto se pešaci ne sudaraju prilikom kretanja i zašto se ponekad i sudare, kako kontrolisati bubašvabe u podmornicama i kako prevesti nosoroga helikopterom... neka su od istraživanja čiji su autori dobitnici ovogodišnje Ig Nobelove nagrade.
U piutanju je satirična nagrada koja se dodeljuje svake godine od 1991. godine u čast neobičnih ili trivijalnih dostignuća u naučnim istraživanjama, čiji je cilj bio da oda počast dostignućima koje prvo ljude nasmeju, a zatim nateraju na razmišljanje.
Ipak ove kvazi nagrade nisu popularne kao prave Nobelove nagrade.
Svečana ceremonija koja se održava na Harvardu ove godine nije održana zbog pandemije koronavirusa pa je događaj obeležen onlajn.
Naučni humoristički magazin “Anali neverovatnih istraživanja“ istakao je da IG Nobelove nagrade prvo treba da vas nasmeju, a posle da vas navedu na razmišljanje.
Zanimljivo je da Ig nagrade uručuju pravi dobotnici Nobelove nagrade, među kojima su Franses Arnold (dobio Nobela za hemiju 2018.), Karl Vajman (fizika, 2001.) i Erik Maskin (ekonomija, 2007.)
Trofej koji dobijaju pobednici moraju sami da odštampaju a zatim da ga sklope iz delova, dok se novčana nagrada ogleda u vidu lažnih 10 triliona zimbabveanskih dolara.
Povezane vesti
Lista dobitnika Ig Nobelovih nagrada za 2021:
Biologija: Suzan Šoc, za za analizu varijacija u mrmljanju, cvrkutanju, brbljanju, trlanju, tvitovanju, mrmljanju, mjaukanju, stenjanju, škripanju, šištanju, urlanju, zavijanju, režanju i drugim načinima komunikacije mačka-čovek.
Ekologija: Lejla Satari sa kolegama, za korišćenje genetske analize kako bi identifikovali različite vrste bakterija na bačenim žvakama koje su zalepljene na trotoarima u više zemalja.
Hemija: Jorg Viker sa kolegama, za hemijsku analizu vazduha u bioskopima, testirali su kako miris koji proizvodi publika ukazuje na nivo nasilja, seksa, antisocijalnog ponašanja, upotreba droga i ružnog govora u filmu koji gleda.
Ekonomija: Pavlo Blavatski, za otkriće da gojaznost političara može da bude indikator da u zemlji vlada korupcija.
Medicina: Olkaj Kem Bulut sa kolegama, za prikaz da orgazam može da bude podjednako efikasan kao i lekovi koji poboljšavaju otežano disanje kroz nos.
Nagrada za mir: Itan Beseris i kolege, za testiranje hipoteze da je ljudska brada nastala kako bi se zaštitili od udarca u lice.
Povezane vesti
Fizika: Aleksandro Korbeta sa saradnicima, za sprovođenje eksperimenta tokom kojeg su utvrđivali zašto se pešaci ne sudaraju međusobno tokom kretanja.
Kinetika: Hisaši Murakami sa saradnicima, za sprovođenje eksperimenta kako bi bolje shvatili zašto se pešaci nekada sudare s drugim pešacima.
Entomologija: Džon Mulrenan sa saradnicima, za istraživanje nove metode kontrole bubašvaba u podmornicama.
Povezane vesti
Transport: Robin Redklif sa kolegama, za utvrđivanje da li je bezbedniji prevoz nosoroga helikopterom kada se okrenu naglavačke.
Prenos nosoroga okrenutih naglavačke nije štetan
Poslednja nagrada izazvala je posebnu pažnju. Veterinar Robin Redklif sa Kornel univerziteta i njegove kolege ogled su uradili u Namibiji zato što su želeli da saznaju kako reaguju srce i pluća uspavane životinje kada su okrenute naglavačke.
On je za BBC istakao da Namibija nije prva zemlja u kojoj se nosorozi prevoze helikopterima, okrenuti naglavačke ali je prva zemlja u kojoj su počeli da proučavaju da li je taj način transporta bezbedan za životinje.
Tako je njegov tim, u saradnji sa Namibijskim ministarstvom za prirodu, šume i turizam sakupio 12 nosoroga, uspavao ih i merio kako okretanje reaguje na njih.
Došli su do zaključka da nosorozima nije smetalo, odnosno da im je okrenut položaj odgovarao tokom transporta.
“Utvrdili smo da, ako nosorozi leže postrance duže vremena, da dolazi do oštećenja mišića zbog njihove velike težine, dok njihovom okretanjem naglavačke nema opasnosti da dođe do povrede“, istakao je Robin.
Članovi tima su istakli da je sledeči korak istraživanje kako bi obrnuto prenošenje uticalo na goveda, nilske konje i možda na žirafe.
Komentari (0)