Džinovski laser na vrhu planine u Švajcarskoj, naučnici se nadaju da će štititi od udara gromova

Tim naučnika sa Univerziteza u Ženevi postavio je džinovski laser na vrh planine kako bi ga koristili za privlačenje munja i gromova.

Tim predvodi Žan-Pjer Volf, švajcarski fizičar koji proučava lasere više od 20 godina.

Laser stvara visokoenergetski zrak svetlosti koji, u zavisnosti od potrebe, može da čita barkodove ali i da seče izuzetno tvrd dijamant. Volf se nada da će nas laser uskoro štititi i od udara munja i gromova.

Unsplash

On predvodi evropski konzorcijum sa kojim sarađuju univerziteti u Parizu i Lozani ali i proizvođač raketa ArijanaGrupa, kao i nemača kompanija Trumpf koja proizvodi lasere, prenosi CNN.  

Posle jednogodišnjeg odlaganja zbog pandemije koronavirusa, laser je prebačen na planinski vrh Santis u Švajcarskoj koji je visok 2.500 metara.

Ova lokacija je odabrana jer vrh Santis najviše pogađaju gromovi tokom godine. Na njemu postoji radio transmisioni centar koji godišnje bude udaren od 100 do 400 puta što ovaj deo planine čini idealnim za sprovođenje eksperimenta. 

Munje nastaju kada se turbulentni vazduh unutar grmljavinskog oblaka obavija oko kristala leda i kapljica vode, oduzimajući elektrone iz njihovih atoma i stvarajući zasebne zone sa suprotnim električnim nabojima.

Tanjug/Jaroslav Pap

Ovi naboji mogu da postanu veoma jaki jer se suprotna naelektrisanja privlače, a mogu i da se spoje tokom pražnjenja elektriciteta, što se naziva munjom.

I naučnici u Australiji rade na rešenju velikog problema tako što će gromove preusmeriti ka laseru. Munja prati putanju kroz vazduh koja je najelektrisanija, stoga, ako bi stvorili takvu putanju, munja bi išla ka njoj.

Klimatske promene dovode do porasta temperature vazduha što dovodi do idealnih uslova za nastanak munja i udar gromova.

Udari gromova su glavni krivac i za nastajanje velikog broja šumskih požara. U avgustu 2019. za svega tri dana u Kaliforniji je udarilo 13.000 gromova što je dovelo do velikog broja šumskih požara. Četiri požara je uvršteno u najveće požare koji su zadesili SAD u modernoj istoriji, prenosi sajt Freethink. 

EPA/SASA STANKOVIC

Laser oponaša ove promene u atmosferi tako što generiše veoma jako električno polje koje kida elektrone iz atoma i stvara suprotno punjenje koje je potrebno za stvaranje munja. 

Cilj je da se dođe do kontrolisanog pražnjenja munje.

Laser je namontiran na postojeću transmisionu kulu koja je visoka 120 metara. Gromobrani mogu da brane samo ograničeno područje, bez obzira na način izrade. Volf se nada da će ovaj laser da pomogne u zaštiti šireg područja ali nije mogao da kaže koliko šireg, prenosi CNN. 

Po teoriji, laser može da se ponaša i kao gromobran, da hvata munje koje bi svakako negde udarile, ali može i da privlači nove. 

"To bi značilo da ćemo moći da praznimo naelektrisane oblake, da smanjimo njihovu voltažu i da sprečimo udare gromova u okruženju",objašnjava Volf. 

Najvažnija korist sistema je, ako se pokaže dobrim, što će moći da štiti rakete koje prenose lasere u orbitu. Velika korist biće i na aerodromima jer će moći da se uključuje tokom oluja.

Globalno gromovi ubiju između 6.000 i 24.000 ljudi svake godine, ali čine i veliku materijalnu štetu na elektronici i infrastrukturi.

Twitter/wade lambert

Laser je na vrh planine prenet u delovima jer je, sa celom pratećom opremom, težak oko 29 tona. U tu cifru uračunato je i 18 tona betonskih blokova koji će se koristiti da stabilizuju laser kako ga izuzetno jaki vetrovi ne bi oduvali.

Laser stvara 1.000 zrakova u sekundi i veoma je jak, toliko da  je jedan impuls pri najvećoj snazi jednak onom koji proizvode sve nuklearne elektrane na svetu, ali samo za izuzetno kratko vreme.

Specijalne kamere snimaće udare gromova i ponašanje lasera sa 300.000 fotografija u sekundi. Testovi će biti sprovođeni do septembra, kada je i kraj sezone udara munja i gromova. Ako se budu pokazali dobrim, sledeći eksperiment biće sproveden na aerodromu koji će naknadno biti izabran.