Zašto prestajemo da otkrivamo novu muziku kada napunimo 30 godina?

Prema najnovijem istraživanju kompanije Dizer, ljudi prestaju da otkrivaju novu muziku već sa 30 godina. 

Od 1.000 ispitanih Britanaca, čak 60 odsto njih reklo je da su upali u "muzičku rutinu", odnosno da stalno slušaju jedne te iste pesme, dok je 25 odsto njih reklo da verovatno ne bi slušali ništa drugo osim omiljenih žanrova.

Rezultati ispitivanja pokazali su da je najviše raspoloženih za otkrivanje nove muzike bilo među onima koji imaju 24 godine, piše Biznis Insajder. 

U toj starosnoj dobi, 75 odsto ispitanika reklo je da su slušali 10 ili više novih pesama nedeljno, a 64 odsto njih je reklo da poslušaju bar pet novih muzičara mesečno.

"Muzička paraliza"

Neki od razloga koje su ispitanici naveli za to što ne otkrivaju nove žanrove, uključuju to da su preopterećeni raspoloživim izborom (19 odsto), da imaju posao koji im oduzima previše vremena (16 odsto), a neki su naveli i to da imaju malu decu pa zato ne stižu (11 odsto).

Gotovo polovina anketiranih (47 odsto) reklo je da bi voleli da imaju više vremena za otkrivanje nove muzike, tako da se bar za njih ne može reći da je u pitanju manjak interesovanja.

"Sa toliko dobre muzike, lako je da se osećate preopterećeno. Ovo često dovodi do 'muzičke paralize' dok stignemo do tridesetih", rekao je Adam Rid, muzički urednik Dizera za Veliku Britaniju i Irsku.

U jednom istraživanju iz 2015. godine, pregledani su podaci korisnika platformi Spotifaj i Eho Nest. Uglavnom je među tinejdžerima pop muzika bila najpopularnija, a onda se ovaj trend smanjivao sve dok muzički ukusi korisnika nisu "sazreli" u ranim tridesetim godinama.

Sa 33 godine, bila je velika verovatnoća da nikada neće slušati neku novu muziku.

Umesto nedostatka vremena, neka istraživanja sugerišu da zapravo slušamo iste pesme iznova zbog "muzičke nostalgije".

Ranije ove godine, ekonomista Set Stivens-Davidovic analizirao je u listu Njujork Tajms podatke Spotifaja.

Došao je do otkrića da će, ako je neko u tinejdžerskom dobu kada je pesma objavljena, ta pesma biti najpopularnija među ljudima njegovog uzrasta deset godina kasnije.

Hormoni sreće

Istraživanje je pokazalo da se ovo dešava zbog toga što naše omiljene pesme stimulišu mozak na način da se aktiviraju hemijski procesi koji nam donose osećaj zadovoljstva.

Između ostalog, slušanjem omiljenih pesama lučimo oksitocin, dopamin, serotonin i druge hormone.

To se dešava svima, ali u adolescenciji naše telo prolazi kroz velike promene, i ako tada čujemo pesmu koja nam se sviđa, velike su šanse da će nam se svideti i decenijama kasnije.

Naravno, ovo ne znači da u kasnijem dobu ne možete da čujete novu pesmu koja će vam se svideti, već da ona verovatno neće izazvati tako snažnu reakciju kao kada ste bili adolescent.

Drugi razlog zašto stalno slušamo iste pesme mogao bi biti nešto što se naziva "faza iščekivanja". 

Ako se naježite kada čujete svoje omiljene pesme, to može biti zbog hormonskih reakcija, ali može biti i zato što znate da dolazi deo koji volite.

Na primer, neposredno pre nego što dođe do refrena pesme ili nekog drugog upečatljivog dela, vaš mozak to doživljava kao "nagradu", i oslobađa dopamin. Međutim, vremenom izgubite ovaj osećaj jer previše puta čujete pesmu.

Ukoliko niste čuli pesmu nekoliko godina, euforija može da se vrati, a naročito ako ste prvi put čuli pesmu između 12. i 22. godine.