Igre 
Čuvari jezika i turbulentne istorije: Koja su najčešća prezimena u Srbiji
Komentari16/02/2025
-13:58
Najveći broj građana Srbije preziva se Jovanović, a po brojnosti ih slede Petrovići i Nikolići, pokazao je poslednji popis stanovništva. Da se i poreklo onih manje zastupljenih prezimena ne zaboravi, već duže od decenije brine se Jovica Krtinić, urednik portala Poreklo.rs.
On za Euronews Srbija objašnjava da su najrasprostranjenija prezimena u Srbiji takozvana patronimska, odnosno prezimena po muškom pretku.
"Menja se moda i neka imena iščezavaju. Ima i jedna lepa knjiga koja kaže da su prezimena čuvari našeg jezika jer su neka imena iščezla, ali ih danas imamo u prezimenima. Recimo, ranije je bila velika smrtnost dece i onda, da bi se taj crni talas zaustavio deci su znali da daju ime, Života, Živorad - 'rad da živi' - Dabiživ - 'da bude živ'. Imate danas prezime Dabiživljević, ali niko više ne daje takvo ime. Tako da u našim prezimenima su sačuvana i ta neka iščezla imena", kaže Krtinić.
Knjiga o Macurama
Dok su patronimska prezimena najčešća, naš sagovornik kaže da su kako odmičemo izvan granica Srbije, sve češća i prezimena vezana za osobinu nekog pretka.
Unsplash
"Često ih je i jako teško rastumačiti. Etimologija pokušava da uđe u to kako je neko prezime složeno, to su često dvosložne i trosložne neke osnove, ali dešava se da i najveći stručnjaci nisu baš najsigurniji. Naše udruženje 'Poreklo' je pre deset godina objavilo 'Knjigu o Macurama'. Ja sam tada pozvao jednog od najboljih onomastičara, profesora Živka Bjelanovića i on nije bio do kraja siguran koja je osnova tog prezimena. Ima tih prezimena, posebno kako idemo zapadnije, znači kod Srba u Dalmaciji, Bosni, Lici, Hercegovini, koja je vrlo teško danas shvatiti", objašnjava Krtinić.
Česta raseljavanja stanovništva na Balkanu, ali i kasno uvođenje stalnih prezimena u Srbiji (tek od polovine 19. veka), otežavaju posao onima koji tragaju za poreklom porodičnih imena.
Nešto je lakše u zapadnijim krajevima koji su dugo bili pod vlašću Autrougarske ili Mletačke republike gde postoje prezimena koja dokazano traju već skoro hiljadu godina.
Povezane vesti
"Recimo, prezime Ljubibratić je prisutno već skoro 900 godina i Čihorić takođe. To su prezimena rodova koji su čak u jednom periodu dobili svoje grbove, tako da imaju dugu tradiciju. U Srbiji su se do 19. veka prezimena kao kod Rusa - po imenu dede ili oca, a onda je opet sledeća generacija dobijala po imenu svoga oca. Onda je knez Aleksandar Karađorđević rešio da to zaustavi i na tlu Kneževine Srbije su ona ustaljena", kaže naš sagovornik.
Iako su patronimska prezimena daleko češća, ima i matronimskih - onih koji potiču od ženskih imena.
"To su prezimena kao što su Daničić, Ružić, Martić... Često su to prezimena koje su nastala tako što bi žena ostala sama. Nažalost, na ovim prostorima se često ginulo i mnogi su muškarci u ranoj dobi gubili živote. Njihove žene bi ostajale same i onda su tu decu znali po majkama", objašnjava Krtinić.
Isto prezime, drugo pleme
Iako su Jovanovići, Nikolići, Petrovići i Đorđevići veoma brojni, to ne znači da svi oni pripadaju istom plemenu. Čak i mnogo ređa prezimena mogu da imaju potomci potpuno različitih, prostorno udaljenih predaka.
Euronews Srbija
"Ja imam čak slučaj da postoje dva različita roda sa mojim prezimenom koje nije uopšte često. Takođe, radili smo istraživanje i za selo Nikole Tesle i ispostavilo se da tamo postoje dve raznorodne grane Tesli", kaže Krtinić, podsećajući da je najpouzdaniji način da se odredi poreko, genetička analiza.
"Mora mnogo da se gleda u rečnike, raznu literaturu, ali ni tad to nije sigurno", kaže stručnjak za prezimena.
Najdostupniji izvor iz kog možete da se informišete o prezimenima na našim prostorima je portal Poreklo.rs, koji postoji već 13 godina.
Povezane vesti
"To je jedna nepregledna riznica, ne samo vezano za prezimena, već i za druge oblasti. Kad se u to upustite, a posebno kad krenete sami da istražujete, vidite da je to višegodišnji veliki rad koji uključuje posetu arhivima, čitanje literature i ono je vrlo važno - razgovore sa starijima, koji uvek imaju neku priču. Nisu dovoljna samo prezimena - važno je znati ko je bio taj predak pre tri generacije koji je proslavio taj rod", zaključuje Krtinić.
Komentari (0)