Momenti kada je Božić bio zabranjen u Evropi: Pojedine zemlje kroz istoriju su ukidale slavljenje ovog praznika

Tokom duge evropske istorije, pojedine religije i političke frakcije protivile su se slavljenju Božića, pa su praznične tradicije neretko bile stvar podele širom kontinenta. Iako je najpozantiji moto Evrope - ujedinjene, božićne tradicije različitih zemalja nisu u saglasju sa onim što predstavlja glavno obeležje Evrope.

Od Kavkaza do atlantske obale, način na koji države obeležavaju praznike i pripisuju značaj različitim danima je potpuno raznoliko, ali i nastavlja da se menja do danas.

Međutim, dešavalo se da kroz istoriju pojedini narodi zabranjuju proslavu Božića.

Na primer, škotski parlament je 1640. godine usvojio zakon koji je zabranio "božićne praznike", tačnije proslavu između 21. decembra i 1. januara, piše Euronews.

profimedia

Ovaj potez je bio deo borbe nacije protiv katolicizma nakon što je Škotska postala protestantska. Četiri veka kasnije, Božić je postao državni praznik 1958. godine.

Tokom puritanske vladavine Olivera Kromvela, susedna Engleska je donela sličnu zabranu 1647. godine, što je takođe imalo za cilj da se nacija "očisti" od katoličkih običaja.

Međutim, zabrana je bila uglavnom nepopularna i ignorisana od strane većine stanovništva.
Ukinuta je 1660. godine, čim je monarhija obnovljena nakon Kromvelove smrti.

Tanjug/Aaron Chown/PA via AP

Više od jednog veka kasnije, 1793. godine, Francuska je zabranila sve verske praznike da bi "dehrišćanizovala" zemlju tokom Francuske revolucije kroz odobravanje "Kulta razuma" - prve ateisstičke religije koju je usvojila jedna država.

Crkve su morale da ostanu zatvorene 24. i 25. decembra, ali to nije sprečilo većinu Francuza da slave ove praznike.

Napoleon je okončao "anticrkveni fanatizam" 1801. godine potpisivanjem Konkordata sa papom.

Primer iz novije istorije su svakako ateističke doktrine koje su važile u Sovjetskom Savezu, a na osnovu kojih su ukinute sve verske svečanosti 1929. godine.

Zašto Evropljani slave Božić na različite dane?

Razlog leži u tome što Katolička crkva i deo pravoslavne funkcionišu po različitim kalendarima.

Papa Grgur XIII je 1582. godine reformisao stari rimski kalendar, poznat i kao julijanski. Pa je novi kalendar - gregorijanski - 13 dana ispred starog rimskog sistema.

Neki pravoslavni hrišćani su nastavili da koriste drevni kalendar. To znači da njihov 25. decembar sada pada na 7. januar sledeće godine.                      

Međutim, neke pravoslavne zajednice, poput onih u Rumuniji, Albaniji, Grčkoj, Bugarskoj i na Kipru, prilagodile su se gregorijanskom kalendaru i sada Božić slave 25. decembra.

profimedia

Druge pravoslavne crkve, na primer, u Srbiji, Moldaviji, Rusiji, Belorusiji ili Gruziji i dalje slave Božić 7. januara.

Ukrajina je radila isto, ali je 2023. godine, nakon ruske napada, u parlamentu izglasala pomeranje Božića na 25. decembar, odlučivši da od sada poštuje gregorijanski kalendar.

Gde je Badnje veče važnije od Božiča?

Širom većeg dela severne Evrope, na primer, u Nemačkoj, Finskoj, Švedskoj, Norveškoj i Danskoj, Badnje veče ima veću simboličku vrednost od Božića.

U Velikoj Britaniji je potpuno drugačije. Naime, Božić se smatra važnijim od Badnje večeri, a pokloni se otvaraju 26. decembra, poznatog kao "Boxing day".

profimedia

Škotska je, s druge strane, "izuzetak izuzetka". Zbog drevnih keltskih i nordijskih tradicija, novogodišnja noć ("Hogmanay") je istorijski bila mnogo važnija od Božića.

Na jugu, u Francuskoj, Portugalu, Italiji i Španiji, Badnje veče i Božić se smatraju podjednako važnim.

Međutim, dok je Badnje veče intimnije i rezervisano za najbliže, božićne gozbe su generalno duže, i namenjene za više ljudi.