Novinarka BBC na biciklističkoj turi Trans Dinarica: "Savršen prikaz balkanske raznolikosti"

Novinarka BBC Džoana Čamara obišla je nekoliko balkanskih zemalja kroz novu biciklističku stazu "Trans Dinarica", a svoju avanturu opisala je u reportaži u kojoj je navela da nova staza vijuga kroz neka od najlepših – i najmanje posećenih – pejzaža na kontinentu.

"Asfalt je nestao dok je put lagano uzlazio kroz pašnjake. Dva mala psa su trčala prema meni iz drvene crnogorske pastirske kuće, srećno mašući repom. Bila sam u iskušenju da se igram sa njima, ali predstojao je dug uspon po šljunku i želela sam da budem s druge strane planine Sinjajevina pre nego što dođe oluja. 'Idite kući', rekla sam psima, brinući se da bi mogli da se izgube ako me budu  prate, ali nisu slušali. Trčkarajući za mnom, neumorno su mi pravili društvo dok nisam stigla do prevoja. Prvo grom zatekao me u Tušini, malom crnogorskom selu sa svega nekoliko kuća i pravoslavnom crkvom na brdu. Nisam imala snage da pedalam uz još jedan strm uspon, pa sam sišla sa bicikla i počela da ga guram kad sam čula muškarca kako viče i maše rukom, pozivajući me u svoju baštu", počinje reportažu novinarka BBC.

"Kafa? Rakija?", pitao je, dok sam naslanjala bicikl na drvo jabuke i ušla sam u njegovu kuću.

Na kuhinjski sto stavio je paradajz, hleb i sir za nju i svoja dva radnika koji su postavljali pločice na pod u drugoj prostoriji. Kroz izmaglicu dima cigareta, domaćin i njegova balkanska ekipa radoznalo su zurili u novinarku, redak prizor u ovom selu: "turista", napisala je ona u svojoj reportaži.

Kako je navela, putovala je biciklom od Podgorice, u Crnoj Gori, do Sarajeva u Bosni i Hercegovini, na Trans Dinarici, novoj dugoj biciklističkoj ruti koja je zvanično pokrenuta u julu 2024. i povezuje osam balkanskih zemalja. Ova staza, istakla je ona, duga je 5.500 kilometara proteže se od Slovenije na severu do Albanije na jugu, penje se, vijuga i kroz nacionalne parkove, UNESCO spomenike i udaljena sela dok prelazi Dinarske Alpe, jedan od najčistijih i najmanje posećenih pejzaža Evrope.

Staza je inspirisana 2.000 kilometara dugim "Via Dinarica", popularnom dugometražnom planinarskom stazom koja je otvorena 2010. godine sa ciljem ponovnog povezivanja ljudi preko granica ovog bivšeg, kako je objasnila, ratom razorenog regiona i privlačenja više turista u manje poznate delove Balkana. Dok se gužve turista slivaju u obalne letovališta u Hrvatskoj i Crnoj Gori, krševite planine, divlje reke i dramatični kanjoni zapadnog Balkana ostaju nepoznati većini putnika.

Netaknuta priroda nije jedini adut Dinarskih Alpa. Više od 30 godina nakon raspada Jugoslavije na šest zasebnih država – i niza etničkih sukoba koji su usledili devedesetih godina – region je sada mozaik kultura, sa katolicima, muslimanima, Srbima, Hrvatima, Albancima, Slovencima i drugim narodima koji sada žive zajedno kao susedi.

"Primeri ove balkanske multikulturalnosti su svuda na Trans Dinarici, poput Thetha, udaljenog sela na severu Albanije. Posle vekova osmanske vlasti, Albanija je sada pretežno muslimanska zemlja, ali je ovo udaljeno naselje sačuvalo svoju katoličku identitet. Dok sam vozila prema visokim crkvenim zvonicima Thetha, okruženim veličanstvenim vrhovima Prokletija, nisam mogla da se otmem utisku da dolazim u tipično alpsko selo u Švajcarskoj. Na drugim mestima, drevne helenističke ruševine, pravoslavni manastiri i osmanski gradovi svedoče o zamršenoj istoriji Balkana, dok prirodna čuda – poput crnogorskog kanjona reke Tare (najdublji kanjon u Evropi) i Ohridskog jezera (najstarije jezero u Evropi) – leže duž rute", navela je ona.

profimedia

"Bio sam poslednja generacija dece koja je odrasla u Jugoslaviji, učeći srpsko-hrvatski sa slikom (predsednika Jugoslavije Josipa Broza) Tita na zidu učionice", rekao je Jan Klavora, izvršni direktor slovenačke agencije za avanturistički turizam Visit Good Place i jedan od kreatora Trans Dinarice, za BBC.

"Nadam se da će Trans Dinarica povezati region na nov način", dodao je.

Do nedavno, biciklizam na duge staze na Balkanu bio je veoma komplikovan, piše novinarka BBC i dodaje da je bilo gotovo nemoguće pronaći informacije o sigurnim rutama tokom njenog prvog biciklističkog putovanja kroz Sloveniju, Hrvatsku i BiH 2018. godine.

"Kao rezultat toga, mnogi biciklisti koje sam upoznala tokom svojih putovanja zadržavali su se na obalnim putevima, propuštajući mir i kulturna iskustva koja pruža putovanje kroz planine. Međutim, Trans Dinarica efikasno otvara jedan od najudaljenijih evropskih regiona biciklistima po prvi put", navela je novinarka.

"Na osnovu baze podataka koja sadrži 27.000 kilometar biciklističkih puteva i staza, odabrali smo najboljih 5.500 kilometara i mapirali ih, dodajući zanimljiva mesta duž rute", kaže Klavora.

"Ljudi će imati šansu da ostanu"

Međutim, kako piše, cilj Trans Dinarice nije samo da podstakne bicikliste da posete već se njeni kreatori nadaju da će oživeti depopulisana područja iz kojih su stanovnici otišli u potrazi za boljim radnim prilikama.

"Verujemo da Trans Dinarica može imati regenerativni efekat na ova područja. Sa razvojem turizma i usluga, ljudi će imati šansu da ostanu", kaže Jana Apih, osnivač i stručnjak za održivi turizam "GoodPlace".

Klavora veruje da projekti poput Via Dinarica i nove Trans Dinarice mogu pomoći Balkanu da se razvija održivo i unapredi turizam zasnovan na zajednici.

"Mi, biciklisti, smo spori i gladni. Posetimo mesta koja drugi ne posećuju. Mi smo dobri kupci", šali se.

Ipak, upravljanje turizmom u ovim, relativno udaljenim, zajednicama predstavlja balansiranje, i Klavor i Apih su zabrinuti da bi nedavni događaji u regionu, kao što je novi aerodrom u Vlori u Albaniji, koji bi trebalo da bude otvoren u leto 2025, mogao da izazove više štete nego dobra.

"Zahvaljujući Trans Dinarici, ljudi sada razumeju da turisti dolaze na Balkan zbog ove netaknute prirode. Želimo da pokažemo da turizam i investicije ne moraju da unište jedinstvenost ovog regiona", kaže Apih.

Vozeći bicikl kroz Nacionalni park Durmitor koji je upisan u Unesko, jedan od najdivljijih i najmanje posećenih planinskih venaca u Evropi, novinarka BBC piše da je shvatila na šta je mislila.

Nakon nekoliko iscrpljujućih dana u Crnoj Gori, penjući se na neke od najviših prevoja cele Trans Dinarice, konačno sam prešla granicu u Bosnu i Hercegovinu i usporila. U malom selu Tušila, provela sam dva dana u planinskoj kući "Dom Vrela". Obavestila sam Dina, čuvara kuće, da sam vegetarijanac, a kad sam stigla, iznenadio me je ručno napisanim spiskom povrća koje su imali za večeru – njegova verzija čorbe bez mesa (gusta supa od pasulja) bila je savršen obrok za kišni dan", napisala je novinarka BBC.

"Imamo puno biciklista ovde", rekao mi je, a nekoliko sati kasnije, u kuću su ušla dva američka para pitajući da li mogu da napune baterije svojih električnih bicikala.

"Nakon ovog dvodnevnog odmora, krenula sam na poslednju etapu svog putovanja, preko prostrane Bjelašnice koja je bila posuta prvim snegom sezone u septembru. Pastiri su vekovima dovodili svoju stoku na ovaj bujan, otvoreni pašnjak. Oblaci su visili nisko iznad sela Umoljani i Lukomir, sa kamenim kućama i misterioznim stećcima (drevnim, ugraviranim grobnicama) smeštenim na ivici dramatične litice. Bez obzira na oblačno, neprijateljsko vreme, Lukomir je bio ispunjen veseljem i razgovorima. Šarene vunene čarape, kape i papuče su visile na drvenim ogradama, unoseći boje u sivu i maglovitu krajinu. Pozvana toplim osmehom starije žene, prišala sam da kupim par čarapa. 'Sve je ručno, 100 odsto vuna. Osetite kako su debele i tople'", prepričava novinarka BBC razgovor sa prodavačicom.

Piše i da su joj te čarape dobro došle na poslednjem dugom silasku njenog putovanja.

"Prošla sam kroz brda na kojima su se takmičili skijaši za vreme Zimskih olimpijskih igara 1984. u Sarajevu, i kroz gustu, zimzelenu šumu na padinama Igmanskog planinskog platoa. Panoramski pogled na grad se ukazao pred mojim očima – mozaik krovova od crvene opeke, džamija, crkava i nebodera; savršen prikaz balkanske raznolikosti", navela je novinarka.

"Mi, biciklisti, ne brinemo o granicama", kaže Klavora, te je dodao:

"Ne zanima nas ko je Bošnjak, Hrvat ili Srbin... Ne zanima nas etnička pripadnost ili religija. Želimo samo da istražimo", zaključio je on.