Igre 
Kad nas koče sopstvene misli: Šta je "overthinking" i kako izaći iz njegovog začaranog kruga
Komentari20/09/2024
-21:14
Kada su suočeni sa velikom životnom odlukom, poput odabira studija, promene posla ili da li da pristanu na brak, mnogi ljudi razmišljaju nadugo i naširoko o potencijalnim ishodima. To je i mudro, budući da tako krupne odluke mogu da imaju trajan uticaj na naš život. Međutim, neki ljudi su skloni tome da preterano analiziraju čak i beznačajne stvari i fokusirani su na njih do te mere, da to može da oteža svakodnevno funkcionisanje, pa čak i zdravlje.
Psihoterapeut Saša Vujić za Euronews Srbija kaže da današnja, konkurentska, individualistička kultura u kojoj je privid savršenosti na ceni, vrlo utiče na rasprostranjenost ove pojave.
"Mi smo uvek u nekoj trci i mislimo da je sve pitanje života i smrti. Overthinking je zato sve češće stvar zbog koje se ljudi obraćaju za pomoć", objašnjava naš sagovornik.
Šta je overthinking?
"Overthinking" u slobodnom prevodu na srpski jezik označava "preterano razmišljanje". Ono može da se javi kao ruminacija, odnosno nevoljno, kompulsivno razmišljanje o nekoj temi s negativnim prizvukom, zbog čega se javljaju neprijatne emocije.
Unsplash
Često to predstavlja razmišljanje o negativnim prošlim događajima, problemima ili brigama, a nekada je usmereno na budućnost i nosi preteranu brigu za stvari koje se još nisu ni dogodile.
Preterano razmišljanje može da bude simptom anksioznosti i depresije, ali ga ne treba mešati sa ovim stanjima.
"Anksioznost je širok pojam, ali prekomerno razmišljanje je teskoba koja ume da pravi probleme i to ne samo misaone. Mogu da se jave fiziološki problemi, znojenje, ubrzan rad srca... Međutim, ono što je u stvari problem, je uglavnom pitanje osećaja odgovornosti i krivice", kaže Vujić.
Povezane vesti
On objašnjava da se koren ovog problema može potražiti u detinjstvu i tome da li osoba tada imala osećaj da ima pravo da napravi grešku ili joj je zbog toga često nametana krivica. Roditelji često nehotice mogu da dovedu do takvih obrazaca razmišljanja kod svoje dece, upozorava stručnjak.
"To ne mora da bude sad ništa preterano, ali može da bude konstatacija: 'Da si stavio kapu i šal, ne bi danas bio bolestan'. Kad to postane roditeljski manir i kada nema prostora za grešku, to može da dovede do ovakve pojave", kaže Vujić.
"Overthinking" može da potekne i iz težnje da se po svaku cenu izbegne neizvesnost i predvide svi potencijalni ishodi, kako bi se ublažila anksioznost.
Oni koji su motivisani postignućima ili koji važe za perfekcioniste, mogu biti skloniji ovakvom načinu razmišljanja, jer žele da preduprede svaku mogućnost neuspeha.
U nekim slučajevima, to je čak i simptom prokrastinacije, odnosno nesvesni izgovor da se izbegne donošenje neke teške odluke.
A više o tome kako proces "overthink"-ovanja izgleda u životu jednog kreativca, možete pogledati u priloženom videu gde o svom iskustvu sa preteranim razmišljanjem govori popularni pevač Jovan Živadinović Džipsi.
Kako se izboriti sa preteranim razmišljanjem?
Srećom, moguće je stati na put preteranom razmišljanju.
Povezane vesti
Na prvom mestu, važno je prepoznati značaj toga da od naših postupaka naš uspeh može da zavisi mnogo više, nego od naših trenutnih emocija. Umesto da se problem preteranog razmišljanja "leči" dodatnim razmišljanjem, ponekad je potrebno samo "delovati" i postati osoba od akcije.
Korisno je i prevesti misli u pitanja. Na primer, misao: "Ne mogu da verujem da sam to rekao", može se prevesti u "Šta bi mogao da kažem drugačije sledećeg puta?", gde se onda misli preusmeravaju na pronalazak rešenja, umesto na okretanje u krug.
Komentari (0)