Igre 
Bliži se "najdepresivniji dan u godini": Kako da izađete na kraj sa postprazničnom melanholijom
Komentari08/01/2024
-08:06
Praznici su i zvanično za nama, a ako izuzmemo krsne slave i proslavu Nove godine po julijanskom kalendaru, vreme je za povratak u redovne radne tokove. Za mnoge ljude prolazak sezona praznika, uz uobičajeno tmurno i hladno januarsko vreme, donosi drastičan pad raspoloženja koji ponekad može da liči i na simptome depresije.
Za razliku od kliničkim poremećajima raspoloženja, reč je o prolaznoj fazi, koja se okončava kada ponovo uspostavimo uobičajen ritam života. Ipak, simptomi su dovoljno neprijatni i rasprostranjeni da zaslužuju da se njima ozbiljnije pozabavimo.
Psihoterapeutkinja Ana Vlajković za Euronews Srbija objašnjava da je to i razlog zašto se ustalilo (iako ne i naučno utemeljeno) mišljenje da je treći ponedeljak u januaru "najdepresivniji dan u godini".
"Ma koliko nam lepo bilo tokom praznika, taj period može emocionalno da nas iscrpi, a kada praznična euforija prođe, za sobom može da ostavi osećaj tuge i praznine", objašnjava Vlajković.
Pixabay
Situaciju dodatno otežava društveni pritisak da tokom Nove godine i Božića budemo nasmejani i srećni, kao i prevelika očekivanja koja sebi nametnemo od "novog početka" u Novoj godini.
"Ako očekujemo da će u ponoć i jedan minut u našem životu biti nešto drugačije nego što je bilo u 12.59h 31. decembra, nažalost, to se neće dogoditi. O tome ćemo postati svesni već posle par dana ili posle otprilike dve nedelje, kada postajemo svesni da se ništa u suštini nije promenilo. Pored toga, emocionalno smo se iscrpeli, jer smo uložili vreme i trud, da se to izgleda kako treba, da ugostimo koga želimo ili da budemo tamo gde želimo, a možda i trošili više nego što inače trošimo i to nakon praznika dolazi na naplatu", upozorava Vlajković.
Kako da lakše prebrodimo period posle praznika
Kada se praznične đakonije pojedu, žurke utihnu, a članovi porodice raziđu, neraspoloženje može da pogodi svakoga. Ipak, u većem riziku su osobe koje su već imale problema sa mentalnim zdravljem, ali i osobe koje su usamljene.
profimedia
Povezane vesti
"Postpraznična melanholija naročito može da pogodi ljude koji su usamljeni, posebno starije osobe. Pored toga, osobe koje već imaju istoriju lečenja depresije ili bilo kog drugog psihijatrijskog poremećaja, treba da dodatno povedu računa i jave se stručnjacima ukoliko primete da im neraspoloženje drastično narušava kvalitet života", ističe Vlajković.
Psihoterapeutkinja podseća da je važno da pronađemo načine da sebi ulepšamo dane i onda kada praznici prođu i ublažimo posledice stresa kom smo bili izloženi.
"Savetujem da budemo nežni prema sebi i da sebi priuštimo mala zadovoljstva, koja ne ugrožavaju naše zdravlje, a koja će nam pomoći da se bolje osećamo. Smatram da je važno da to ne činimo tako što ćemo se kupovati sebi stvari i prepuštati se konzumerizmu, nego da budemo dobri prema sebi i svom telu", kaže naša sagovornica.
Unsplash
Kao glavni "lek" za popravljanje raspoloženja ističe fizičku aktivnost.
"Uvek je pravi trenutak za fizičku aktivnost, bilo da je reč o trčanju, vožnji bicikla, šetnji ili odlasku u teretanu. Dokazano je da boravak napolju popravlja raspoloženje. Takođe je važno i da se što pre vratimo na svoju uobičajenu ishranu, i izbegavamo alkohol i začinjena i masna jela, jer oni takođe predstavljaju stres za naš organizam", podseća Vlajković.
Jedan od čestih simptoma postpraznične melanholije je i poremećaj sna, jer smo u ovo doba godine skloniji tome da duže ostajemo budni. Potrebno je zato da sebi obezbedimo dovoljno sna i počnemo ranije da odlazimo na spavanje, preporučuje psihoterapeutkinja.
Ona takođe naglašava da je bitno da nađemo nešto čemu ćemo se radovati i u nedeljama i mesecima koji tek dolaze.
Povezane vesti
"To je nešto što je već bilo u nekom planu - da li je to neko putovanje, vikend s porodicom ili izlet koji ćemo organizovati kada dođu topliji dani, a koji nam može doneti osećaj sreće", predlaže Vlajković.
Kada je potrebno potražiti pomoć
Dešava se, međutim, da se simptomi postpraznične melanholije produže i pogoršaju. Zato je ključno to na vreme prepoznati potražiti pomoć.
"Ako se osećanje praznine i bezvoljnosti pretvori u osećanje beznađa i ako primetimo da ne možemo da vidimo ništa dobro u periodu koji predstoji i sve to traje i posle 20. januara, potrebno je potražiti stručnu pomoć", kaže sagovornica Euronews Srbija.
Unsplash
Ona kaže da postpraznična depresija može da bude znak ozbiljnih problema sa mentalnim zdravljem, kojima je pad raspoloženja nakon praznika samo bio okidač.
"Ako smo bezvoljni, nemamo snage, ako teško padamo u san, a još teže da se budimo ujutru, ako isprekidano spavamo, sve to su znaci da se treba obratiti za stručnu pomoć. Naročito naglašavam da ljudi nipošto ne treba da uzimaju bilo kakve lekove za smirenje ili spavanje na svoju ruku, nego da se obrate stručnjaku što u kombinaciji sa zdravom ishranom, regulisanjem spavanja i fizičkom aktivnošću, može da pomogne", zaključuje Ana Vlajković.
Komentari (0)