Igre 
Oprezno sa novogodišnjim obećanjima, psiholog upozorava na zimsku depresiju i daje važan savet
Komentari30/12/2021
-23:41
Iako decembar i januar mnoge asociraju na prazničnu atmosferu, ukrašene ulice, poklone, hranu, druženje i dobar provod, nemali procenat ljudi u ovom periodu godine pogađa takozvana sezonska, odnosno zimska depresija. Kako za Euronews Srbija ističe psiholog dr Kristina Brajović Car, između pet i deset odsto ljudi već s odlaskom prijatnog Miholjskog leta imaju simptome sezonske depresije.
Prvi okidač za zimsku depresiju su, kako dr Brajović Car ističe, vremenske promene, kraći dani, manje sunčanog svetla, a na to mentalno stanje utiču i sezonski virusi koji takođe izazivaju fiziološki stres i iscrpljuju organizam. Zato ovaj problem može da se javi već i polovinom septembra, ali često može da postane jači tek polovinom januara, posle praznika, kada su ljudi često energetski i finansijski iscrpljeni, a loše vreme je i dalje prisutno.
Pored toga, novogodišnja obećanja, koja se prema procenama krše već oko 19. januara, dodatno mogu da utiču na loše raspoloženje, te je tako treći ponedeljak u januaru postao poznat kao "tužni ponedeljak", odnosno kao najdepresivniji dan u godini.
"Sezonska depresija se ne kategoriše kao poremećaj za sebe već kao podvrsta u okviru sezonskih afektivnih poremećaja. Sezonska depresija ima mnogo takoreći, blažu kliničku sliku od kliničke depresije i ona se sa promenom uslova života povlači. Međutim, to ne znači da ugrožene osobe ne treba da vode računa o simptomima ako se oni javljaju godinama u istom periodu. U psihologiji se smatra da od strukture ličnosti osobe zavisi koliko je ona ugrožena. Svi koji teže reaguju na stres i promene u životu, kao i osobe koje prirodno imaju neke predispozicije za depresiju, pod većim su rizikom od sezonske depresije", ističe psiholog.
Pored generalnih vremenskih okolnosti, ljudi se tokom zimskih meseci takođe manje kreću i manje druže, više se okreću poslovnim obavezama, a neretko osećaju pad energije i slabiji imuni sistem. Takođe, promene u ishrani i u ritmu spavanja mogu biti okidači.
"U zavisnosti od toga koliko je organizam u stanju da toleriše i da se adaptira na nagle promene vremena, stanje se, kao ciklus, ponavlja u jesen ili u zimu, a karakteriše ga osećaj iscrpljenosti sa primetnim razlikama u načinu na koji osoba funkcioniše", navodi Kristina Brajović Car.
Iako naglašava da zimska depresija nije do te mere opasna kao i klinička, dr Brajović Car ističe, da osobe koje iz godine u godinu primećuju simptome, poput neraspoloženja, mrzovoljnosti, zabrinutosti ili negativizma, moraju znati da to može biti indikator da će osoba generalno teže da podnosi stresne životne promene i na njih reaguje sa depresivnim afektom.
Povezane vesti
Posle praznika ostaju prazna obećanja, hladnoća i mrak
Pod uticajem praznične euforije, ljudi često sebi postavljaju iracionalne ciljeve za narednu godinu i veruju simbolično će se stvari promenom kalendara razrešiti same od sebe. Ti postavljeni ciljevi odnosno novogodišnja obećanja obično "preživljavaju" do polovine januara.
"Ljudi koji inače teško preuzimaju inicijativu očekuju da će se stvari magijski rešiti, ali se onda u januaru suoče sa tim da se u novoj godini ništa zapravo nije promenilo i da su problemi samo preneti u novu godinu", objašnjava psiholog.
Unsplash
Januar mesec je težak, podvlači naša sagovornica, iz više razloga: zbog finansijskih opterećenja, umora, klime, kratkih dana, povratka na posao i manjka motivacije. Pored svega toga se u januaru mnogi suočavaju sa neuspelim novogodišnjim obećanjima koja dodatno mogu da pokvare volju.
"'Dete u nama' poneto je energijom koju vidi oko sebe, a ne unutar sebe, pa ume puno toga da obeća. Međutim, u periodu dominacije hrane, pića, užitka, odmora, neradnih dana, a time i manjka resursa i saradnika za ostvarenje planova, to ne ide lako. Za isto to dete u nama ceo projekat bude gotov do polovine januara uz par nespretnih opravdanja i negodovanje", kaže psiholog i poziva sve da odlože "maestralne planove" i revolucionarne promene za februar.
Pandemija kao "ulje na vatru"
Pored svih navedenih faktora koji čine mesec januar psihološki opterećujućim, neizvesnost zbog pandemije koronavirusa dodatno otežava situaciju.
"Ne znamo šta nas čeka, koji režim rada. Budući da su se mnogi adaptirali na taj distanciran režim rada, moguće je da će nagli 'povratak u normalu' teško uticati na pojedine osobe. Povlačenje svih mera možda neće za sve da predstavlja pozitivnu promenu, a ako do toga dođe to je samo novi izvor stresa", ističe Kristina Brajović Car.
Ona naglašava da smo donekle izgubili spontanost u protekle dve godine, i da nestanak protivepidemijskih mera može teško da utiče na osobe koje su se dobro adaptirale na trenutno stanje.
Povezane vesti
Dodaje da zbog izostanka proslava i manjka praznične euforije, prošle godine sezonska depresija i nije bila važna tema jer su se ljudi nalazili u istoj krizi, pa nisu postojale velike razlike ko je dobro, a ko loše raspoložen.
"Sad već vidimo da će se ove godine pristupati nekom slavlju, pa jasnije možemo da primetimo da ako se neko od naših voljenih oseća loše ili ne učestvuje u euforiji", rekla je dr Brajović Car.
"Poklonite pažnju": Kako prepoznati depresiju kod drugih?
Izuzetno je važno razlikovati kliničku depresiju, koja potencijalno može da vodi ka samopovređivanju, od generalno snižene volje ili motivacije, kako kod sebe tako i kod drugih, podvlači psiholog.
"Decembar je kritičan kada su u pitanju suicidi, zato svi treba da budu pod oprezom – i oni koji osećaju pad raspoloženja, ali i oni koji primećuju neku promenu u ponašanju kod svojih bližnjih. Kada je neko inače bezvoljan, pa u decembru naglo aktivira raspoloženje to može biti signal da prikriva svoju patnju. Ljudi koje je već 'slomila depresivnost' ponekad mogu više energije da ulože u to da sakriju depresivnost", upozorava psiholog.
Kada osoba ima kliničku depresiju to je gotovo nemoguće ne primetiti, ali ipak postoje brojna psihološka stanja poput anksioznosti, niskog samopoštovanja ili kliničkog straha koji mogu biti važni signali povezani sa potencijalnim razvijanjem depresije. Zato je izuzetno važno u ovom periodu godine pokloniti ljubav, pažnju i prihvatanje, te ostaviti kritike i rasprave po strani.
"Naravno, ljudima koji pate od sezonske depresije može biti odbojno ako se njihovi bližnji ponašaju neiskreno i neprirodno ljubazno, ali postoji nivo pažnje koji može da odgovara drugoj osobi, bilo da je u vidu jedne poruke", zaključila je dr Kristina Brajović Car.
Komentari (0)