Priča o tamjanu - dragocena mirisna smola, bez koje ne može da se zamisli pravoslavna molitva

U vreme praznika, ali i opela i prilikom svake posete pravoslavnim bogomoljama, može da se oseti jedinstveni miris koji se već vekovima povezuje sa molitvom. Reč je o mirisu tamjana, skupocene smole, koja je nekada bila vrednija od zlata.

Kađenje tamjanom je prema Otkrovenju, simbol ljudske i molitve svetitelja Bogu, ali i znak prisustva Svetog duha. Međutim, upotrebljava se i u medicini, kozmetici, pa čak i kao začin.

Istorija tamjana

Tamjan je smola drveta poznatog kao "tamjanovac" (latinski naziv Boswellia sacra), a koje obično raste na pustinjskim stenama Arapskog poluostrva i Istočne Afrike. Više od polovine njegovog sastava čini bosvelična kiselina i olibanoresin, dok je oko 30 posto guma. Ostatak su različita ulja.

Oduvek je bio veoma cenjen, a prvi pisani tragovi o njemu sežu u davnu 2500. godinu pre nove ere. Bio je jedna od najvrednijih roba kojima su trgovali Feničani, a u Egiptu je bio izuzetno tražen, jer je korišten u procesu balzamovanja mrtvih. Takođe, sahranjivani su sa kutijicama ispunjenim tamjanom, jer se verovalo da im može biti koristan u zagrobnom životu. 

Priča se da je Neron spalio jednogodišnje zalihe tamjana na sahrani svoje ljubavnice, kako bi dokazao svoju ljubav prema njoj. 

Pixabay/psychedelicKUMA

Upotrebljavan je u bogosluženjima svih bliskoistočnih religija, a pominje se i u Starom zavetu, kada je Bog naložio Mojsiju da prilikom pravljenja Skinije napravi aromatične mirise i tamjan i da od toga "načini kad". U Pravoslavnoj crkvi u upotrebi je običan i aromatični ili mirisni tamjan, koji se dobija dodavanjem različitih aromatičnih materija običnom tamjanu.

Sveštenik kadi čitav molitveni prostor i kadi sve vernike prisutne na bogosluženju, ali hrišćani su pozvani da kade i svoje domove, čime svakodnevno osvećuju životni prostor.

Upotreba tamjana u terapeutske svrhe

Tamjan je oduvek korišten i u terapeutske svrhe. Poznato je da u Omanu lokalno stanovništvo pije vodu u koju preko noći ostave nekliko zrnaca tamjana, jer im pomaže kod stomačnih tegoba. Takođe, lokalci ga žvaću kao žvakaću gumu, kako bi osvežili dah i očistili zube. 

Najviše kvaliteta pripisuje se bosveličnoj kiselini, koja ima snažno prtivupalno dejstvo i antibakterijska svojstva. 

Esencijalna ulja tamjana takođe se koriste u brojnim proizvodima za negu lepote, jer hidriraju kožu i bore se protiv slobodnih radikala.

Pixabay/xbqs42

U Indiji je neizostavan deo ajurvedske medicine i kupuje se kao suplement u kapsulama.

Oman - domovina tamjana

Grad Salala u najjužnijem guvernatu (muhafazi) Omana po imenu Dohar svetski je epicentar tamjana. Suncem okupan grad odiše mirisom, koji je i glavni sastojak najpoznatijeg omanskog parfemskog brenda "Amouage". 

Najpoznatije mesto na kom rastu tamjanovci je Vadi Daka, polupustinjski predeo uz Salalu, koji je prirodno stanište ovog drveća i pod zaštitom je Uneska.

Prikupljanje tamjana je dugotrajan proces, koji se radi ručno i ne sme da se požuruje. Kora drveta se blago zaseca, kako bi smola potekla, a zatim se pušta da se kristalizuje. Smatra se da drvo ne sme zaseći više od 12 puta godišnje, kako bi ostalo zdravo.Međutim, stručnjaci upozoravaju da mnogi lokalci ne vode računa o tom pravilu, a postoje dokazi da se u Somaliji drveće zaseca i sto puta češće nego što je preporučeno.

Istraživanje koje je 2019. objavljeno u časopisu "Nature" pokazuje da se šume tamjanovca u Istočnoj Africi zbog toga proređuju alarmantnom brzinom. Stručnjaci procenjuju da će se u narednih 20 godina proizvodnja tamjana prepoloviti, što bi ionako siromašne zajednice ovog dela sveta odvelo u još veću krizu.