Igre 
Dan planete zemlje u znaku borbe protiv plastike: Najveći deo otpada završi u okeanima (FOTO)
Komentari22/04/2024
-13:51
Danas se obeležava Dan planete Zemlje, međunarodne inicijative kojoj je glavni cilj da se podigne svest o zaštiti životne sredine i očuvanju planete. Ovo je 55. put da se obeležava, a ove godine glavna tema je borba protiv plastike - "Planeta protiv plastike".
Iz organizacije "Dan planete zemlje" pozvali su da se do 2040. godine svetska proizvodnja plastike smanji za 60 odsto.
Dan planete Zemlje se obeležava svakog 22. aprila, a prvi put je obeležen 1970. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Tada je, u organizaciji američkog senatora Gejlorda Nelsona i aktiviste Denisa Hejsa, održan prvi Dan planete Zemlje, u okviru koga je više od 20 miliona ljudi izašlo na ulice SAD. Senator je ideju za organizaciju "Dana planete" dobio kada je video štetu nastalu izlivanjem 11 miliona litara nafte u Pacifik, koja se desila havarijom u radu naftne platforme u blizini mesta Santa Barbara u Kaliforniji.
Dan planete Zemlje se tradicionalno obeležava brojnim akcijama širom sveta, poput skupljanja smeća, sadnje drveća, protestnih šetnji klimatskih aktivista, održavanja edukacionih radionica...
Prošle godine Dan planete Zemlje obeležen je i na više mesta u Srbiji, poput Beograda i Novog Sada, a obeležavanje se očekuje i ove godine.
Plastika je svuda
Zagađenje plastikom postalo je jedno od najhitnijih ekoloških problema, jer nagli rast proizvodnje plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu prevazilazi sposobnost sveta da se nosi sa tim. Zagađenje plastikom je najvidljivije u azijskim i afričkim zemljama u razvoju, gde su sistemi za sakupljanje smeća često neefikasni ili nepostojeći. Ipak, i razvijeni svet, posebno u zemljama sa niskim stopama reciklaže, takođe ima problema sa pravilnim prikupljanjem odbačene plastike. Plastčni otpad je postao toliko sveprisutan da je podstaklo napore da se napiše globalni sporazum o kojem su pregovarale Ujedinjene nacije, piše The National Geographic.
Profimedia
Plastika napravljena od fosilnih goriva stara je nešto više od jednog veka. Proizvodnja i razvoj hiljada novih plastičnih proizvoda ubrzali su se nakon Drugog svetskog rata, tako da su transformisali moderno doba, pa bi život bez plastike danas bio neprepoznatljiv. U plastici, pronalazači su pronašli lagan, izdržljiv materijal koji se može koristiti u svemu, od transporta do medicine.
Povezane vesti
Ovaj materijal napravio je revoluciju u medicini sa uređajima za spasavanje života, omogućila je putovanje u svemir, olakšala automobile i mlaznjake i spasila živote pomoću šlemova, inkubatora i opreme za čistu vodu za piće.
Međutim, pogodnosti koje nudi dovele su do kulture bacanja koja otkriva tamnu stranu materijala: danas plastika za jednokratnu upotrebu čini 40 odsto plastike proizvedene svake godine. Mnogi od ovih proizvoda, kao što su plastične kese i omoti za hranu, imaju životni vek od nekoliko minuta do sati, ali mogu postojati u životnoj sredini stotinama godina.
Kako se plastika kreće širom sveta
Najveći deo plastičnog otpada u okeanima dolazi sa kopna. Smeće se u more prenosi i velikim rekama, koje deluju kao pokretne trake, sakupljajući sve više smeća kako se kreću nizvodno. Kada se nađe na moru, veliki deo plastičnog smeća ostaje u priobalnim vodama. Ali kada se jednom uhvati u okeanske struje, može se transportovati širom sveta.
Zanimljive činjenice
- Polovina sve plastike ikada proizvedene je napravljena u poslednjih 20 godina.
- Proizvodnja je eksponencijalno porasla - sa 2,3 miliona tona u 1950. na 448 miliona tona do 2015. Očekuje se da će se proizvodnja udvostručiti do 2050. godine.
- Svake godine oko osam miliona tona plastičnog otpada dospe u okeane iz primorskih zemalja. To je ekvivalent postavljanju pet kesa za smeće punih smeća na svaku stopu obale širom sveta.
- Plastika često sadrži aditive koji je čine jačom, fleksibilnijom i izdržljivijom. Ali mnogi od ovih aditiva mogu produžiti životni vek proizvoda ako postanu smeće, sa nekim procenama u rasponu od najmanje 400 godina da se razlože.
Na ostrvu Henderson, nenaseljenom atolu u grupi Pitkern izolovanom na pola puta između Čilea i Novog Zelanda, naučnici su pronašli plastične predmete iz Rusije, Sjedinjenih Država, Evrope, Južne Amerike, Japana i Kine. U južni Pacifik ih je odnela kružna okeanska struja južnog Pacifika.
Jednom na moru, sunčeva svetlost, vetar i talasi razlažu plastični otpad na male čestice. Ova takozvana mikroplastika je rasprostranjena po celom vodenom stubu i pronađena je u svakom uglu sveta, od Mont Everesta, najvišeg vrha sveta, do Marijanskog rova, najdublje tačke planete.
Milioni životinja stradaju zbog plastike svake godine, od ptica preko riba do drugih morskih organizama. Poznato je da je skoro 700 vrsta, uključujući one ugrožene, pogođeno plastikom. Skoro svaka vrsta morskih ptica jede plastiku.
WWF apeluje na vlade da prioritet daju zabrani najštetnijih plastičnih materijal
Preostalo je još samo dve runde pregovora o globalnom sporazumu o zagađenju plastikom pod okriljem UN, a WWF (Svetska organizacija za zaštitu prirode) pozvala je vlade da prioritet daju zabrani najštetnijih plastičnih materijala i uspostavljanju globalnih zahteva o dizajnu i karakteristikama plastičnih proizvoda kako bi bio rešen problem zagađenja plastikom.
Povezane vesti
Uprkos preovlađujućoj podršci obavezujućem globalnom sporazumu, vlade se suočavaju sa konstantnim otporom male grupe država koje imaju više interesa da zaštite profit nego ljude i planetu, navedeno je u saopštenju WWF Adrija.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Kako se ukazuje, sada, kada su preostale samo dve runde pregovora, ono što vlade odluče na kraju ovonedeljnih pregovora u Otavi može da odluči sudbinu sporazuma.
"Kako bismo dobili efikasan sporazum do kraja ove godine, vlade sada moraju da daju prioritet dogovaranju ključnih mera koje će najviše uticati na zaustavljanje zagađenja plastikom. Poseban naglasak je na globalnim zabranama najštetnijih jednokratnih plastičnih materijala, koji čine 60 odsto ukupno proizvedene plastike na svetu", kaže Aleksandra Ugarković iz WWF Adrije.
Povezane vesti
Navodi da bi na taj način bilo osigurano smanjenje plastičnog zagađenja, a ako bi bio globalno dogovoren i obavezujući dizajn i karakteristike plastičnih proizvoda, onda bismo gotovo izbacili nekontrolisano kruženje plastike u prirodi.
Nedavno istraživanje Ipsosa pokazalo je da 85 odsto ljudi širom sveta želi globalnu zabranu jednokratnih plastičnih proizvoda, navedeno je u saopštenju.
Dodaje se da je peticiju koji je prošle godine pokrenuo WWF potpisalo više od 250.000 ljudi.
Preporuka za vas
Komentari (0)