Nastavnik zbog kog svi đaci vole istoriju: Učenici jedne škole u Užicu uče lekcije kroz igru i snimanje filmova

Jedan od omiljenih nastavnika u Osnovnoj školi "Slobodan Sekulić" u Užicu je Miloš Racić, nastavnik istorije.  On sa svojim učenicima snima filmove na razne istorijske teme, lekcije se uče kroz glumu, a njihova produkcija broji više od 120 ostvarenja.

Ovaj nastavnik istorije rođen je i odrastao u Vojvodini, u Lovćencu. Nakon studija istorije u Novom Sadu, 2007. posao je dobio u selu Ravni u užičkom kraju. Danas je zaposlen u OŠ "Slobodan Sekulić" u Krčagovu. Poznat je po tome što je napravio revoluciju u predavanju istorije, kako u učionici tako i van nje.

Euronews

"Dao sam dramski pristup istorijskim događajima. Odlučili smo da pravimo skečeve i da u njima đaci glume na nekakve teme iz istorije. Pošto sam sve to snimao kamerom, shvatio sam da ne bi bilo loše da se montiraju, obrade i da to nazovemo filmom", kaže Racić za Euronews Srbija.

Sa svojih 150 đaka pre 15 godina upustio se u filmske vode. Osnovali su produkcijsku kuću "Radrenis" koja je ime dobila po početnim slovima sela u kojima je radio - Ravni, Drežnik, Nikojevići, Skržuti. Do sada su snimili više od 120 filmova.

"Snimali smo film o Aleksandru Makedonskom, o Atili - Biču božijem, o caru Dušanu, o Napoleonu, ali i o našim piscima, književnicima. Jedan od naših najboljih filmova je 'Na Drini ćuprija', gde se pojavljuje Ivo Andrić", objašnjava kreativni nastavnik.

Uglavnom su to kratkometražni filmovi od desetak minuta, ali je snimljen jedan koji traje čak pola sata.

Svi filmovi su niskobudžetni, snimljeni telefonom, fotoaparatom ili kamerom. Nastavnik je scenarista, reditelj, snimatelj, montažer, po potrebi i glumac.

Đaci kažu da su lekcije učene kroz snimanje filmova mnogo zanimljivije, nego što se na prvi pogled čini.

"Ovi filmovi nisu zamena za ono što se uči u školi, ali može da bude znimljivo da ih podstakne da se zaintereuju za određeni događaj, ličnost pa bi mogli da nastave da istražuju posle filma", objašnjava Racić.

Filmove snimaju posle nastave, najčešće nekoliko sati, ponekad i nekoliko dana. Kostime i rekvizite pribavljaju sami, donose od kuće, pozajmljuju iz komšiluka, kupuju na vašarima i buvljacima.

"Primera radi, imamo u blizini i vojni otpad negde smo nabavljali košulje, šajkače... Najveći izazov mi je bio kada je trebalo da snimimo film 'Na Drini ćuprija' gde je trebalo da prikažemo celu jednu ulicu iz 1923. godine. Tu je trebalo da prođe puno naroda, u različitim kostimima. Svega toga ne bi bilo bez iskrene i prijateljske podrške raznih ljudi koji se ne vide u filmu - roditelja, komšija...", kaže naš sagovornik.

Euronews

Lokacije za snimanja su najčešće škola, školsko dvorište, okolna sela, a u sve je uključena i mašta.

"Potok u Ravnima koji se zove Prištavica nama je bio Drina, a jedan Tanovića most nam je bio ćuprija. Najvažnija je moralna podrška, a kad je osetim da je imam, onda nema problema. Kad bih znao da društvo, roditelji, deca nisu zainteresovani za to, ne bih se ni trudio da to održavam", objašnjava nastavnik.

Kad ne snimaju filmove i ne rade na gradivu, deca uče igre koje su nekada igrali njihovi roditelji ili bake i deke. Osim igara starog sokaka, učenici više seoskih škola upoznali su šta je hajdukovanje, bili na matineu tridesetih godina 20. veka, kao i u srednjem veku... sve sa ciljem da se zabave i što bolje razumeju istoriju. Jer ovde se ne uči za ocenu već za život, kaže ovaj nastavnik.

"Više bih voleo da oni kroz ovu nastavu budu ispravno vaspitani. Nije bitno da li će da prepišu, nego da kasnije izrastu u dobre ljude. Neke vrednosti su neprolazne i postojaće i za 100, 200 godina. Voleo bih da moji đaci budu budući ljudi koji će takve ispravne vrednosti negovati", zaključuje Racić.

Ovakvi prosvetni radnici danas su retki, ali Miloš veruje da nije jedini. Uprkos tome što rad u prosveti iziskuje mnogo vremena provedenog u administraciji, od svojih metoda ne odustaje i neprestano smišlja čime bi ponovo mogao da zainteresuje đake.