Kako izgleda život u jednom katunu na Sinjajevini: Lepote i izazovi na najvećem pašnjaku Balkana
Komentari19/10/2024
-13:47
Daleko od civilizacije, u srcu planine, okružena livadama i pašnjacima, živi porodica Čurović. Otac, majka, baba, petoro dece i dvoje unučadi, leto provode u katunu, na planini Sinjajevini, na 1.600 metara nadmorske visine.
Brano Čurović kaže da je Sinjajevina pravi raj za stočarstvo i one koji vole da se njime bavi.
"Imamo blizu stotinu ovaca i trenutno dvadesetak grla goveda", kaže naš domaćin.
Porodica početkom maja dolazi na Sinjajevinu peške, a ostaju sve do kraja novembra, odnosno do prvih snegova. Za njih je to način života, tradicija koja se nastavlja s kolena na koleno. Tako su radili Branov deda i pradeda, a čim se oženio, i on je počeo da živi takvim životom.
Branova supruga Velika Čurović kaže da žene u katunu imaju više posla, nego muškarci.
"Kada oni odu u selo da kose, onda ja ostanem ovde s decom i vodim računa o stoci. Muzemo ih ćerke i ja", kaže Velika, dodajući da dnevno spremi tri do četiri obroka. Ona priprema i proizvode od kravljeg i ovčijeg mleka.
Život na planini sve lakši, ali ljudi sve manje
Život u katunu nije lak, posebno ako je porodica brojna. Katun je njihova privremena kuća na planini, u koju sele stoku radi ispaše. Ovo je višedecenijska tradicija na planinama u Crnoj Gori, a za katunska naselja birala su se mesta u zavetrini, kao i ona koja u blizini imaju izvor vode.
Čurovići su, međutim, godinama živeli bez struje i kupatila. Vodu smo doveli kupatilom pre pet ili šest godina, tako da je sad život mnogo lakši. Dođeš sa livade, umoran, znojav, prljav od prašine i sena, ali uđeš u kupatilo, istuširaš se i nešto ti lakne, kao da ništa nisi radio", kaže Brano.
On ističe da su uslovi za život na selu sve bolji, ali da je ljudi koji vole da se bave poljoprivredom sve manje.
"Danas je sve lakše - mehanizovano je sve i sve može lakše da se obradi i uradi, da se održe sela i da se tu stvaraju porodice i neki život. Jer bez sela života nema", dodaje naš sagovornik.
Ovde se na tradicionalan način proizvodi zdrava hrana i u tome je najveća vrednost katuna. Raduje činjenica da se ovakav vid proizvodnje i dalje ceni i da sve što proizvedu, brzo rasprodaju.
"Bez proizvodnje nema života. Ako ne proizvodiš, ne možeš da unapređuješ ništa, ne može ni država napred. Znači, gde god imate jako selo, imate jaku državu", kaže Brano.
Za razliku od Durmitora, na kojem je razvijen turizam, Sinjajevina je planina na kojoj nema puteva, prodavnica, kafana, a sve je manje i ljudi. Brano nam kaže da je u poslednjih deset godina na planini dvostruko manje ovaca, a nekada je slika ovog najvećeg pašnjaka na Balkanu bila potpuno drugačija.
Sinjajevina se prostire na površini od sto dvadeset hiljada hektara i imala je više od sto katuna. Danas je ovakav način života egzotičan, čak i deci koje su odrasla nedaleko odavde.
Ipak, sve generacije Čurovića vole da dođu na planinu, a Brano bi voleo da njegov sin sa svojom porodicom nastavi tako da živi.
Kaže da se samo na ovaj način može opstati u budućim vremenima, jer su katuni kulturno nasleđe koje treba negovati za generacije koje dolaze.
Komentari (0)