Igre 
Čuvari autohtonih rasa životinja na obroncima Stare planine: "Mi smo poslednji Mohikanci"
Komentari13/01/2024
-20:11
Nakon završenih studija veterine u Beogradu Aleksandar Vasov vratio se se u rodni Dimitrovgrad i nedaleko od grada, na obroncima Stare planine, počeo da uzgaja balkanske magarce i neke od autohtonih rasa domaćih životinja. Vasova je životni put vodio od studija i sviranja kavala širom Evope, do očevog rodnog sela gde je život posvetio uzgoju skoro zaboravljenih rasa na ovim prostorima.
"Citiram neke ljude koji kažu: 'Ovo je težak život, ali lep'. I, volim da kažem - Ovo nije biznis, ovo je način života", kaže Vasov za Euronews Srbija.
On se sa još nekoliko entuzijasta, među kojima je i Sergej Ivanov, vratio na staroplaninske pašnjake neke od ugroženih životinja - bušu, balkanskog magarca, bivole, pirotsku pramenku, karakačansku ovcu, balkansku kozu, autohtone rase pasa.
Euronews
"Te 2002. kada smo se uključili u očuvanje autohtonih rasa, njihova brojnost je bila vrlo mala i bilo je važno da se neko ozbiljnije pozabavi time, kako bi se sačuvao taj fond gena", kaže Ivanov.
"Poslednje bivolice iz Dimitrovgrada nestale su sedamdesetih godina. Onda smo 2010. godine kupili par njih iz Bujanovca i tako je krenuo program njihovog očuvanja na području Dimitrovgrada. Danas ih je malo ostalo, ima ih svega osam ovde", objašnjava naš sagovornik.
Vasov i Ivanov se slažu da su autohtone rase "nacionalno bogatstvo", ali mnoge od njih su gotovo nestale. Primera radi, nekada je u selu Senokos u podnožju Stare panine bilo 12.400 ovaca. Sada ih, kažu, nema više od 50 ili 60.
"Broj rasa koji je sačuvan pokazuje kako se narod odnosi prema svom blagu, materijalnom i nematerijalnom", ističe Vasov.
Euronews
Povezane vesti
Njegov kolega podseća i na pirotsku pramenku, nekada vrlo zastupljenu rasu, čija se populacija merila u stotinama hiljada na ovim prostorima.
"Danas je spala na 300 do 350 grla - njih 200 je na području Dimitrovgrada. Ta ovca je izvor tri najzačajnija brenda ovog kraja - pirotskog ćilima, pirotskog jagnjeta i pirotskog kačkavalja. Nemamo više dovoljno ovčijeg mleka. Po zvaničnom elaboratu, u kojem je pirotski kačkavalj zaštićen, proizvod se danas radi od kravljeg mleka. To više nije to", objašnjava Ivanov.
Slavica Jovanović iz Udruženja tkalja u Pirotu kaže da je tajna pirotskih ćilima upravo u vuni koja se dobija od ovce pramenke.
"Ona ima dugačke vlasi vune koja je oštra i specifično zaštićena i dozvoljava da se obrađuje na takav način, a da ne gubi u čvrstini i jačini", kaže Jovanović, dodajući da ohrabruje činjenica da su mnoge žene ponovo počele da uče obradu vune.
"Važno je da sačuvamo zanat koji se svodi na četiri, pet tkalja u Pirotu i tu jednu u Dimitrovgradu. Važno je da sačuvamo tradiciju i, najvažnije, da sačuvamo pramenku", kaže sagovornica Euronews Srbija.
Govoreći o razlozima zbog kojih su autohtone rase životinja uopšte postale ugrožene, Sergej Ivanov ističe da država dve godine nije isplaćivala podsticaje, zbog čega je kod jednog broja ljudi opalo interesovanje za njihovo držanje.
"Ova farma je drugačiji slučaj jer imamo magareće mleko i sa njim uspevamo da finansiramo i ostalo, ali ima ljudi koji jednostavno zavise od subvencija. Druga mera koju država treba da radi mnogo ozbiljnije jeste da poboljša uslove za život ljudi u selima. Ne možemo očekivati da će se ljudi vratiti tamo gde nemaju put, struju, vodu, te neke osnovne uslove za život", podvlači Ivanov.
Povezane vesti
Vasov dodaje da je to razlog zbog kog ne nestaju samo autohtone rase, nego i stanovništvo u ruralnim oblastima Srbije.
"Ja volim da uporedim državu sa organizmom. Jeste da su glava i srce sačuvani, odnosno glavni i veliki gradovi, ali polako odumiru prsti, ruke i ostaje samo trup. Država ne može tako da funkcioniše", kaže Vasov.
"Ja nas nazivam poslednji Mohikanci. Da nekako bar malo sačuvamo, bar da nam trnu prstići, ako državu posmatramo kao organizam, da smo nekako živi", dodaje on.
Komentari (0)