Igre 
Otrovi istrebili tri od četiri vrste lešinara sa teritorije Srbije: Populacija beloglavog supa se polako oporavlja
Komentari27/12/2023
-15:07
Od četiri vrste lešinara, koji su pre više od 60 godina živeli na teritoriji Srbije, sada je ostao samo beloglavi sup, čija se populacija polako oporavlja, rekao je FoNetu predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Uroš Stojiljković.
Kako je naglasio u serijalu razgovora "Vidokrug o ekologiji", važno je vratiti i druge regionalno izumrle vrste, jer svaka od njih ima ulogu u lancu ishrane i ekosistemu.
Podseća da su u Srbiji nekada boravili crni strvinar, beloglavi sup, bela kanja i orao bradan, ali da su tri od četiri vrste lešinara izumrle zbog kampanja trovanja vukova, koje su bile aktuelne pedesetih i šezdesetih godine prošlog veka.
Iako su te ptice na vrhu lanca ishrane i nemaju prirodne neprijatelje, do njihovog regionalnog nestanka je došlo tako što su se hranile uginulim životinjama, koje su u sebi imale taj otrov, objasnio je Stojiljković.
Prema njegovim rečima, "posledice kampanja trovanja živimo i dalje, s obzirom na to da je preostao jedino beloglavi sup, čija se populacija na jugu i zapadu Srbije od devedesetih godina polako oporavlja, zahvaljujući posebnom programu.
RINA
Kako je precizirao, od početka devedesetih, kada je ostalo petnaestak parova, sada ima oko 130 parova.
Kampanja trovanja više nema, ali ljudi i dalje veoma neodgovorno koriste otrove, ukazao je Stojiljković i napomenuo da ima mnogo prijavljenih slučajeva u toku godine trovanja, pre svega onih životinja koje smatraju štetočinama.
Povezane vesti
Pominjući da je prvenstveno reč o šakalima i lisicaama, on je ukazao da otrov ostaje u prirodi i da kasnije dolazi i do drugih životinja, među kojima i do lešinara.
“Nekada su životinje direktan cilj trovanja, ali se često dešava i upucavanje, tako da i dalje imamo mnogo problema direktnog, ali i indirektnog uticaja na uništavanje staništa”, rekao je Stojiljković.
Na uništavanje staništa u planinskim predelima, prema njegovim rečima, utiče i izgradnja ski parkova, putne infrastrukture, žičara i vidikovaca.
“Takvo ugrožavanje staništa odmah šalje i životinjama poruku da nisu dobrodošle na određenom području i onda one odatle nestaju”, upozorio je Stojiljković.
Tanjug/Rade Prelić
Govoreći o planu za oporavak populacije lešinara, on je pomenuo plan povratka crnog strvinara i beloglavog supa na teritoriju istočne Srbije.
“Naši terenski ornitolozi su zabeležili iznad Stare planine čak 11 beloglavih supova i jednog crnog strvinara koji su tu često u preletu, zato što se njihova populacija u Bugarskoj takođe oporavila”, rekao je Stojiljković.
Ornitolozi iz Bugarske reinprodukovali su u prirodu crnog strvinara, a sada kreće i jedan veliki evropski projekat gde će u prirodu vratiti i orla bradana.
Povezane vesti
“Ono što treba da uradimo je da obezbedimo što više manjih hranilišta da bi ptice tu ostale i da bi se vratile na ono što je njihovo izvorno stanište”, napomenuo je Stojiljković.
Trenutno se ispituje teritorija istočne Srbije, rekao je on i ocenio da je veoma važno da se u akciju uključe i poljoprivrednici i stočari, koji koji imaju animalni otpad, koji ne znaju gde da odlože.
“Sistem kafilerija ili zakopavanja uginulih životinja nije dovoljno dobro organizovan i zato bi organizovanje hranilišta ujedno rešilo i problem stočarima, a bilo bi značajno i za oporavak lešinara", poručio je Stojiljković.
Komentari (0)