Igre 
Prošle godine u Evropi zbog ekstremne toplote umrlo više od 60.000 ljudi: Kako da se zaštitite kada je previše vruće?
Komentari22/07/2023
-16:02
Za većim delom Južne Evrope je nekoliko nedelja visokih temperatura, posebno u Italiji, Španiji i Grčkoj gde su zabeležene temperature preko 30 stepeni. Sa ovakvim temperaturama čak ni ugrađeni sistem za hlađenje naših tela, poput znoja, ne mogu nas zaštiti od pregrevanja. Ipak, postoji nekoliko saveta kako se zaštititi kada je napolju prevruće.
U utorak je na mediteranskom ostrvu Sardinija temperatura dostigla 44 stepeni Celzijusa, dok je u Rimu bilo 40. Velika vrućina navela je italijanske vlasti da u sredu izdaju crvena upozorenja o vremenu za 23 od 27 glavnih gradova, pozivajući ljude da se rashlađuju i hidriraju i ostanu u zatvorenom prostoru tokom najtoplijeg dela dana.
Koliko god većina nas volela sunčan, topao dan, ovo nije ono o čemu razmišljamo kada sanjamo o letnjoj sezoni. U stvari, ovaj nivo toplote je jednostavno prevelik za naše telo da ga bezbedno nosi, piše Euronews. U najblažim slučajevima, reakcija na toplotu je znojenje i neprijatno oticanje ruku i stopala. U ozbiljnim slučajevima, može izazvati konfuziju, napad, pa čak i nesvesticu.
Šta se dešava sa telom pod ekstremnom toplotom?
Cilj našeg tela je da zadrži temperaturu na oko 37 stepeni.
"Telo puno radi na odbrani svoje osnovne temperature, ne voli da se menja", kaže za Euronews profesor Luis Halzi, jedan od istraživača Univerziteta Roehampton koji stoji iza nedavne studije o našoj "gornjoj kritičnoj temperaturi", maksimalnoj temperaturi koju ljudsko telo može da dostigne pre nego što dođe do "kvara".
Kada postane toplije, naše telo samo radi više da bi se vratilo na zadatu temperaturu, šireći krvne sudove u blizini kože kako bi izgubilo toplotu.
profimedia
"Znoj je naš ključni odgovor, jedini način na koji možemo da se nosimo sa vrućinom", kaže za Euronews Džuli Dejvis, profesorka na UCL Global Business School for Health.
Povezane vesti
Tečnost izgubljena znojenjem mora se nekako nadoknaditi pijenjem više vode. Ako to ne uradimo, možemo postati dehidrirani, što može dovesti do vrtoglavice i nesvestice – što nazivamo "toplotna iscrpljenost".
Prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi Ujedinjenog Kraljevstva (NHS), simptomi toplotnog stresa i toplotne iscrpljenosti mogu uključivati vrtoglavicu, mučninu, nesvesticu, konfuziju, umor, jako znojenje, glavobolje i grčeve mišića.
Ako telesna temperatura poraste iznad svoje gornje granice, koja je prema Halziju i njegovim kolegama između 40 i 50 stepeni, možemo doživeti toplotni udar, koji može dovesti do toga da naši unutrašnji organi počnu da otiču i da se kvare, sa potencijalno fatalnim rezultatima.
"Na određenoj temperaturi, ne možete se dovoljno znojiti da bi se telo ohladilo. Ako postanete mnogo topliji od 35 ili 37 stepeni, rizikujete srčani ili toplotni udar", objašnjava Dejvis.
"Proteini u telu počinju da denaturiraju - prestaju da funkcionišu, a nervni impulsi takođe ne funkcionišu. Nervni sistem je manje efikasan, a to je sastavni deo tela. Počelo bi da utiče i na srce, jer je srce samo po sebi mišić", kaže Halzi.
"Ako to generiše aritmiju i srce ne pumpa krv tako efikasno po telu jer je 'nesinhronizovano', to bi moglo da izazove nizak nivo kiseonika. Ako nivo kiseonika u mozgu nije zaštićen, onda ste u stvarnoj nevolji", dodaje profesor.
Prema nedavnom izveštaju, procenjuje se da je u Evropi prošlog leta zbog ekstremne vrućine umrla 61.000 ljudi.
Povezane vesti
Nedavna studija u Njujorku takođe je otkrila da toplota može da pogorša mentalne bolesti, a istraživači su otkrili da je tokom vrućih dana bilo više hitnih bolničkih poseta pacijenata koji pate od anksioznosti, šizofrenije, demencije i zloupotrebe supstanci.
Ko je najviše ugrožen?
Prem rečima docentkinje na Univerzitetu Vorvik u Velikoj Britaniji Rakel Nunes, svi smo ranjivi na uticaj ekstremne vrućine, ali, dodaje da su ipak, neki od nas su ranjiviji od drugih.
"Starije odrasle osobe, bebe i mala deca, trudnice, osobe sa već postojećim zdravstvenim tegobama, radnici na otvorenom, socijalno-ekonomski ugroženi pojedinci i beskućnici su neki od primera", kaže ona za Euronews.
Tanjug/AP/Manu Fernandez
Povezane vesti
Dodaje i da drugi faktori, kao što su socijalna izolacija i kvalitet stanovanja, mogu doprineti.
"Oni najugroženiji su često izloženi većem riziku od bolesti i smrti uzrokovanih toplotom, ali ovi uticaji se mogu sprečiti i izbeći", kaže Nunes.
"Da bismo zaštitili ove visokorizične pojedince, od suštinske je važnosti da se implementiraju personalizovane i ciljane strategije i intervencije. Da bismo to uradili, potreban nam je 'pristup koji obuhvata čitavo društvo i višestruki pristup', koji uključuje angažovanje zajednice, inicijative javnog zdravlja, urbano planiranje i saradnju između vladinih agencija i organizacija zajednice", dodaje ona.
Šta treba da radite kada je vruće?
Najvažnije je kloniti se sunca što je više moguće, posebno u najtoplije doba dana, po preporuci Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Ostanite u hladu, ne ostavljajte decu ili životinje u parkiranim vozilima i provedite između 2 i 3 sata dnevno na hladnom mestu.
Izbegavajte trening na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana i pokušajte da rashladite svoj dom noću ako je moguće. Spustite zavese ili roletne ujutru da biste izbegli zagrevanje vašeg doma.
Stručnjaci i nadležni preporučuju da ostanete hidrirani i da se rashladite kada se pregrevate, kao i da koristite mesta sa klima uređajem. Nosite široku odeću, a ne usku i izbegavajte slatka, alkoholna ili kofeinska pića, kaže SZO.
profimedia
"Hidracija je veoma važna. Ne naprežite se, okupajte se u hladnoj vodi, pokrijte prozore kada je sunčano. Ne kuvajte, izolujte tople cevi. Ako možete, radite rano ujutru ili kasno uveče”, preporučuje Dejvis.
Ako se vi ili neko drugi ne osećate dobro zbog vrućine, SZO preporučuje da se premestite na hladno mesto, rehidrirate i merite telesnu temperaturu najmanje pola sata. Ako vaša telesna temperatura ostane visoka, trebalo bi da potražite pomoć zdravstvenog radnika.
Komentari (1)
Aleksandar
22.07.2023 17:16
A kako ja da objasnim mojim rukovodiocima pošto radim u parking servisu, oni naprave radno vreme od 7h do 12h i druga od 16h do 21h.zamislite drugu smenu kad ti krećeš na posao u 15h i posle kažu vodite računa. Kako molim vas..