"Bolnička" kriza u Evropi: Zašto opada broj kreveta u bolnicama?

Pandemija kovida 19 pokrenula je diskusiju o kritičnom značaju bolničkih kreveta tokom zdravstvenih kriza, posebno pošto je broj raspoloživih kreveta opao u mnogim evropskim zemljama tokom protekle decenije, piše Euronews.

U Evropskoj uniji je prosečan broj bolničkih kreveta pao sa 563 na 100.000 ljudi u 2012. na 516 u 2022. godini, što je pad od više od osam procenata prema Eurostatu. U nekim zemljama ovo smanjenje prelazi 15 procenata.

Stručnjaci ukazuju na nekoliko faktora koji su uticali na ovu promenu, kao i na značajne varijacije u broju bolničkih kreveta po glavi stanovnika u različitim nacijama.

Dakle, kako varira broj bolničkih kreveta na 100.000 ljudi širom Evrope i koje su zemlje prijavile najveći pad u broju bolničkih kreveta?

Među 35 zemalja, uključujući zemlje članice EU, zemlje kandidate, zemlje EFTA i Veliku Britaniju, Bugarska je imala najveći odnos bolničkih kreveta u odnosu na svoju populaciju, sa prosekom od 823 kreveta na 100.000 ljudi. Sledi Nemačka sa 766 kreveta, a na trećem mestu je Rumunija sa 728 kreveta.

Švedska beleži najmanji broj bolničkih kreveta, sa samo 190 kreveta na 100.000 ljudi, što ukazuje na značajan disparitet širom Evrope.

Velika Britanija (242), Holandija (245), Danska (248), Finska (261), Island (284), Irska (291) i Španija (294) takođe su imale manje od 300 bolničkih kreveta na 100.000 ljudi.

Među prvih pet evropskih ekonomija, Francuska (550) se nalazi odmah iza Nemačke (766), dok Italija (314) i Španija (294) imaju oko 300 bolničkih kreveta na 100.000 ljudi. Najnižu stopu imala je Velika Britanija sa 242 kreveta.

Zašto se broj bolničkih kreveta značajno razlikuje?

Nordijske i južnoevropske zemlje su generalno imale manje bolničkih kreveta po osobi u poređenju sa drugim regionima u Evropi.

Prema rečima dr Elmer Dijane, višeg predavača na Univerzitetu u Pečuju u Mađarskoj, ove ogromne razlike mogu se pripisati brojnim faktorima kao što su istorijski i posebnosti sistema zdravstvene zaštite.

"Dok su se istočnoevropski zdravstveni sistemi u početku fokusirali na poboljšanje razmera lekara i kreveta po pacijentu, Zapadna Evropa je dala prioritet kvalitetu i razvoju nege i stekla napredne sisteme zdravstvene tehnologije", rekla je ona za Euronews Zdravlje. 

Na primer, objašnjavajući mali broj bolničkih kreveta u Holandiji, Elmer Dijana je istakla "efikasnu ambulantnu negu i strog sistem primarne zdravstvene zaštite".

Razlike u dugotrajnoj nezi

Jedna ključna razlika u sistemima zdravstvene zaštite je naglasak koje neke zemlje stavljaju na krevete za dugotrajnu negu.

Pored bolničkih kreveta, kreveti za dugotrajnu negu u zdravstvenim ustanovama i drugim rezidencijalnim ustanovama za dugotrajnu negu igraju ključnu ulogu. Dostupnost ovih kreveta takođe značajno varira od zemlje do zemlje.

U 2022. godini, Holandija je zabeležila najveći broj kreveta za dugotrajnu negu, sa 1.420 na 100.000 ljudi, a za njom slede Švedska, Belgija i Malta, gde se broj kretao između 1.250 i 1.300 kreveta. 

Broj kreveta za dugotrajnu negu bio je iznad 1.100 i u pet drugih zemalja, uključujući Nemačku, Luksemburg, Švajcarsku, Finsku i Sloveniju.

Bugarska (25) i Grčka (26) prijavile su najmanji broj kreveta za dugotrajnu negu na 100.000 ljudi, a sledi Turska sa 91 krevetom.

Broj bolničkih kreveta, kako ukupno tako i po osobi, u većini evropskih zemalja je u opadanju.

Između 2012. i 2022. godine, broj bolničkih kreveta u EU opao je za više od 170.000, što odražava pad od sedam odsto tokom decenije.

U EU se broj bolničkih kreveta na 100.000 ljudi smanjio sa 563 na 516, što predstavlja pad od osam procenata.

Među 35 evropskih zemalja, broj bolničkih kreveta po osobi je opao u 29 zemalja, dok je u preostalih šest porastao. 

Promena je bila relativno spora u nekoliko zemalja, sa pomacima manjim od ±5 procenata. Međutim, u nekim zemljama je pad ili rast bolničkih kreveta po osobi mnogo značajniji i vredniji pažnje.

Ogroman pad u Finskoj i Holandiji

Finska i Holandija doživele su najznačajnije padove tokom ovog perioda, sa padom od 51 i 39 procenata, navodi Euronews.

Pad je takođe bio značajan u nekoliko drugih zemalja, više od 20 odsto: Švedskoj (-29), Estoniji (-24), Litvaniji (-24), Islandu (-22) i Luksemburgu (-21).

Nordijske zemlje su prijavile najveći pad broja bolničkih kreveta po osobi tokom ovog perioda.

S druge strane, Bugarska je zabeležila najveći rast, sa povećanjem broja bolničkih kreveta po osobi za 25 procenata, a slede Turska (16 procenata), Irska (14 procenata) i Rumunija (10 procenata).

Među prvih pet evropskih ekonomija, Velika Britanija je doživela najveći pad bolničkih kreveta po osobi, sa padom od 16 odsto, a slede Francuska (-13 odsto), Italija (-10 odsto) i Nemačka (-8 odsto). cent). U Španiji je broj opao za samo dva odsto.

Mogući razlozi za ove promene

Prema Eurostatu, zvaničnoj statističkoj kancelariji EU, smanjenje bolničkih kreveta u EU odražava dve glavne tačke.

Prvo, podaci o bolničkim krevetima obuhvataju samo krevete za stacionarnu negu (isključujući krevete za dnevne i vanbolničke nege).

Drugo, naučni i tehnološki razvoj smanjio je prosečnu dužinu boravka za stacionarne procedure ili zamenio te procedure onima koje pruža dnevna ili ambulantna nega.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je takođe istakla da je pad "delimično posledica veće upotrebe dnevne nege i smanjenja prosečne dužine boravka".

Posmatrajući određene zemlje, Finska se fokusirala na pomeranje nege sa bolničkih na ambulantna okruženja, kaže Lina-Kaisa Tinkinen, glavni istraživač na Finskom institutu za zdravlje i dobrobit.

"Bolnički kreveti su zamenjeni, na primer, rezidencijalnom negom za starije, kao i centralizacijom usluga u većim jedinicama", rekla je ona za Euronews Zdravlje. 

Tako je bilo i u Švedskoj, gde je reorganizacija pojedinih delova zdravstvenog sistema dovela do promena.

"Postojeće institucije i programi su transformisani, a osnovano je nekoliko specijalizovanih ustanova koje pružaju dugotrajnu negu", objasnila je Elmer Dijana.

Zašto su neke zemlje povećale svoje krevetne kapacitete?

Elmer Dijana je istakla značajan rast stanovništva u Irskoj i Turskoj u poslednje dve decenije, uz povećanje od više od 25 odsto.

"Da bi zadovoljila potrebe rastućeg i sve starijeg društva, Irska je počela da povećava broj bolničkih kreveta u nekoliko faza", rekla je ona. 

Što se tiče Bugarske, ona je istakla ulogu brzog širenja aktivnosti privatnih bolnica.

Dr Rodni Džons, statistički savetnik za zdravstvenu analizu, tvrdio je da su bolnički kreveti po populaciji pogrešna metrika za poređenje, sugerišući da treba uzeti u obzir i smrtne slučajeve po populaciji.

"Zaista, apsolutni broj smrtnih slučajeva je primarni pokretač potražnje za krevetom, a starost je sekundarni faktor", dodao je on.

Da li je smanjenje broja bolničkih kreveta rizik?

Tinkinen veruje da ako bi se resursi mogli više preneti na primarnu negu i rano otkrivanje bolesti, trend je verovatno koristan.

"Međutim, na primer, pandemija kovida 19 pokazala je da u situaciji u kojoj se drastično povećava potreba za bolničkom negom postoje i rizici ako previše smanjimo broj bolničkih kreveta", upozorila je ona. 

U članku, koji je Dijana vodila u časopisu "Value in Health Regional Issues", zaključuje se da je kovid 19 ukazao na to koliko je važno poboljšati kapacitet bolničkih kreveta i razviti ljudske resurse kako bi se uhvatili u koštac i adekvatno odgovorili na buduću hitnu zdravstvenu zaštitu.