Koliko vruće je previše vruće: U jednom trenutku telo doživljava toplotni udar i zna se tačno kada je to

Stručnjaci su otkrili da ljudsko telo ima granicu "gornje kritične temperature" između 40 i 50 stepeni Celzijusa, što je granica koja, ako se prekorači, može dovesti do kolapsa.

Kako je u Evropi prošli mesec zabeležen najtopliji jun u istoriji otkako se vrše merenja, a još se očekuju i više temperature do kraja leta, stručnjaci su otkrili koliko je toplote previše za naša tela.

Prema rezultatima nedavne studije koju su objavili istraživači sa Univerziteta Roehempton u Londonu, ljudsko telo ima "gornju kritičnu temperaturu" koju može bezbedno da toleriše, a ona iznosi između 40 i 50 stepeni Celzijusa. Nekon dostizanja ove temperature telo doživljava toplotni udar, stanje koje izaziva konfuziju, mučninu, vrtoglavicu, glavobolju i nesvesticu.

Rezultati studije nude ključne informacije koje će nam pomoći da se zaštitimo u vreme kada se naša planeta, a posebno evropski kontinent suočavaju sa neviđeno visokim temperaturama.

"Temperature u Evropi su porasle za oko dva stepena u odnosu na predindustrijske uslove u poslednjih nekoliko decenija, a to je dvostruko više od globalnog proseka", kaže Metju Paterson, istraživač fizike klime na Univerzitetu Oksford za Euronews Next.

"Evropa je zaista žarište klimatskih promena i porasta ekstremnih vrućina. Videli smo povećanje u učestalosti i intenzitetu ekstremne toplote, a svake godine vidimo sve više i više rekordnih temperatura kao rezultat tog trenda zagrevanja. I to će se nastaviti u budućnosti jer i dalje emitujemo gasove staklene bašte", dodaje on.

Kako su stručnjaci odredili granicu telesne temperature?

Profesor Levis Halsi, istraživač u Centru za nauke o životu i zdravlju na Univerzitetu Roehempton u Londonu i njegove kolege, nisu morali da ugroze ničiju bezbednost kako bi odredili ovu granicu.

"Ono što smo zabeležili jeste povećanje brzine metabolizma", rekao je Halsi o eksperimentu sprovedenom 2021. godine u grupi od četiri muškarca i tri žene. Stopa metabolizma merila je koliko energije ljudsko telo troši da bi nastavilo da funkcioniše.

Kada je napolju vruće, telo ima različite načine da se ohladi i snizi unutrašnju temperaturu, uključujući znojenje i povećanje cirkulacije zbog koje se crvenimo.

Tanjug/AP/Jae C. Hong

Ono što se dešava kada je napolju vruće, otkrili su Halsi i njegove kolege, jeste da se naš metabolizam ubrzava - što zauzvrat podiže temperaturu tela koje, ako je previše zagrejano može doživeti kolaps.

Štaviše, naučnici kažu da su visoke temperature prošlog leta u Evropi najverovatnije posredno i neposredno uzrokovale više od 61.000 smrtnih slučajeva.

Koliko toplo postaje previše toplo?

Prema Halsiju, "svako je jedinka za sebe" i reakcija ljudi na toplotu može značajno da varira u zavisnosti od starosti, pola i postojećih zdravstvenih stanja.

"Metabolička stopa kod nekih ljudi nije porasla na 40 stepeni, ali jeste na 50", rekao je on i nastavio:

"Telo mnogo radi na odbrani svoje osnovne temperature, ne voli da se menja. Ako se poveća za jedan ili dva stepena, realno to ne nanosi štetu većini ljudi. Neki maratonci su dostizali temperaturu jezgra od 42 stepena zbog trčanja u vrućem okruženju. Ali, čak i oni počinju da pate na temperaturama od 44 stepena, dok drugi nisu toliko otporni", dodaje.

Ističe da su bebe i stariji među najranjivijim kategorijama na ekstremne vrućine, jer kardiovaskularni sistemi i jednih i drugih ne reaguju dobro na visoke temperature.

Šta se dešava kada se telo pregreje?

Mnogo toga. Ekstremna toplota može dovesti do povećanja telesne temperature do tačke u kojoj se stvara opasan kaskadni efekat koji može dovesti do niza zdravstvenih problema, pa čak i smrti.

"Proteini u telu počinju da denaturiraju - prestaju da funkcionišu, a nervni impulsi takođe ne funkcionišu. Nervni sistem je manje efikasan, a on je sastavni deo tela. Počelo bi da utiče na srce jer je ono samo po sebi mišić", rekla je Halsi i nastavila:

"Ako to generiše aritmiju i srce ne pumpa krv tako efikasno po telu jer je nesinhronizovano, to bi moglo da izazove nizak nivo kiseonika. Ako nivo kiseonika u mozgu nije zaštićen, onda ste u stvarnoj opasnosti"

Šta možemo da uradimo?

Prema Halsiju, koji sa svojim timom već radi na dodatnim istraživanjima, studija "gradi sliku o tome kako telo reaguje na toplotni stres, koliko može biti prilagodljivo, granicama tih adaptacija i, što je ključno - koliko su različiti odgovori među pojedincima".

"Na planeti koja se pregreva, ovakva saznanja imaju sve veću vrednost", kaže on.

profimedia

Paterson se slaže, posebno zato što ćemo se suočiti sa porastom temperatura u bliskoj budućnosti jer emisije gasova nastavljaju da rastu, umesto da se smanjuju.

"Kada govorimo o klimatskim promenama, posebno mislimo na ljude. Razmišljamo možemo li da živimo na planeti koja je jedan - dva stepena toplija nego što smo navikli. Naše društvo je prilagođeno klimi. To je relativno stabilna klima koju smo iskusili u poslednjih 10 hiljada godina", kaže on.

Promenom toga, dodaje Paterson, otežavamo održavanje ljudskog života na način na koji smo navikli.

"Mi zaista imamo plan da se ovo zaustavi. Moramo prestati da sagorevamo fosilna goriva i emitujemo gasove staklene bašte. Mnogo toga je u našim rukama, ali moramo da radimo na tome", zaključuje.