Klimatske promene mogu da pokvare noćni odmor: S rastom temperatura opada kvalitet sna

Komentari

Autor: Angela Symons / Euronews

10/06/2023

18:14

Klimatske promene mogu da pokvare noćni odmor: S rastom temperatura opada kvalitet sna - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Ako ste primetili da vam je teško da zaspite u pretoploj prostoriji, niste usamljeni. Novo istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Kopenhagenu pokazalo je da visoke noćne temperature zaista utiču na kvalitet sna. Drugim rečima, klimatske promene mogu da vam pokvare noćni odmor i to ne samo zato što vas zabrinutost za budućnost drži budnim.

Danski istraživači predvođeni Keltonom Majnorom prikupili su podatke o spavanju prikupljenih sa uređaja koji se nose na ruci i prate parametre sna kod više od 47.000 ispitanika iz 68 zemalja u periodu između 2015. i 2017. godine.

U analizi više od sedam miliona prikupljenih izveštaja o snu, u obzir su uzeti individualni faktori, sezonski i vremenski trendovi, a naposletku je utvrđeno da visoke temperature skraćuju period spavanja, primarno zbog toga što je ljudima potrebno više vremena da se uspavaju.

U toplim noćima, kada temperature prelaze trideseti podeljak Celzijusove skale, ljudi u proseku spavaju 14 minuta kraće.

Međutim, ako imamo u vidu postojeća predviđanja o rastu prosečne temeprature u slučaju da nastavimo sa istom emisijom gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, do 2100. godine svaka osoba mogla bi da se suoči sa u proseku dve nedelje skraćenog sna izazvanog vrućinama, odnosno godišnjim gubitkom od 50 do 58 sati sna, pokazalo je istraživanje.

Ljudi već gube oko 44 sata sna godišnje zbog viših temperatura u ovom veku, procenjuju naučnici.

Studija je objavljena ovog meseca u naučnom časopisu "One Earth", piše Euronews.

Zašto je nedostatak sna opasan?

Nedostak sna svakako može da utiče na (ne)raspoloženje, ali na duže staze, izostanak kvalitetnog odmora nosi mnogo opasnije posledice.

Ranije studije su pokazale da nedovoljan san utiče na ljude i mentalno i fizički, a povezuje se sa smanjenim kognitivnim kapacitetima i produktivnošću, ali i osećajem depresivnosti i besa.

Takođe smanjuje funkcije imuniteta, izaziva rast krvnog pritiska i probleme sa srcem, kao i pojačan rizik od nesreća. Uz sve to, ubrzava i starenje.

Ko je u najvećem riziku od nesanice izazvane klimatskim promenama?

Nisu svi na isti način pogođeni efektima koje na san ima rast prosečne temperature. Istraživači su otkrili da stariji ljudi, stanovnici zemalja lošije ekonomske situacije, žene, kao i oni koji već žive u toplijim predelima trpe mnogo veće posledice. To bi takođe moglo da produbi postojeću nejednakost u svetu.

Prosečne temperature rastu širom sveta, a najveći porast beleži se noću, čemu doprinose klimatske promene, ali i širenje urbanizovanih područja.

Ljudi u toplijim delovima sveta gube više sna po svakom stepenu zagrevanja, što sugeriše da je čovekova sposobnost da se adaptira na topliju klimu ograničena.

Poređenje podataka o kraćem spavanju i o Nasinim predviđanjima svetskih klimatskih prilika, istraživači su napravili svetsku mapu rizika. Ona pokazuje da će osobe u Aziji, Australiji i Bliskom Istoku biti pogođenije gubitkom sna u godinama koje su pred nama.

Koja je idealna temperatura za spavanje?

Idealna temperatura prostorije u kojoj se spava je od 16 do 20 stepeni Celzijusa. Vaše telo reguliše unutrašnju temperaturu dok spavate, ali je to s većom spoljašnjom temperaturom teži zadatak, naročito kod starijih ljudi.

Ljudi iz bogatijih zemalja češće imaju rashladne sisteme koji im pomažu da prostorije postignu optimalnu temperaturu, ali njihova upotreba stvara začarani krug - klima uređaji koriste više struje od većine drugih uređaja u kući, emituju gasove i hemikalije koje utiču na globalno zagrevanje. I dok je u nekim zemljama rashladni sistem nasušna potreba, u blažim klimama je često luksuz.

Kako se približavamo kritičnoj granici zagrevanja, smanjenje emisije štetnih gasova nikada nije bilo važnije. Stroži regulatorni standardi kada je reč o rashladnim sistemima, pošumljavanje i povećavanje zelenih površina u gradovima, kao i arhitektonsko planiranje tako da zgrade dobijaju neophodnu zaštitu od sunca i dovoljnu provetrenost mogu smanjiti uticaj koji upotreba klima uređaja ima na životnu sredinu.