"Naučna fantastika postala stvarnost": Holanđanin ustao iz invalidskih kolica zahvaljujući revolucionarnim implantima

Jedan Holanđanin koji je teško povredio kičmu u nesreći na biciklu pre više od deset godina, sada ponovo može da hoda, zahvaljujući specijalnim stimulatorima koji su mu ugrađeni u mozak i kičmenu moždinu. Ranije verzije ovog uređaja koji je Gert-Janu Oskamu neuporedivo unapredio kvalitet života, pomagale su ljudima sa teškim povredama kičme da se usprave i naprave nekoliko koraka, ali su morali fizički da pritiskaju dugme i tako aktiviraju stimulaciju. Novi sistem omogućava korisniku da korak napravi i na samu pomisao. 

Istovremena stimulacija mozga i kičmene moždine ponovo uspostavlja komunikaciju među njima, objašnjava Gregori Kurtin, koji je bio vođa istraživanja, a njegova koleginica i koautorka Džoslin Bloh sa Univerziteta u Lozani dodaje da je ovim dostignućem "naučna fantastika postala stvarnost".

Oskam, čija kičmena moždina nije potpuno presečena u nesreći, sada može da napravi nekoliko koraka na štakama, čak i kad su stimulatori isključeni, dok sa njima, može da pređe od sto do 200 metara. 

"Dvanaest godina sam pokušavao da ponovo stanem na svoje noge", rekao je on za medije, dodajući da sada ima samostalnost, naročito u kući. 

Printscreen AP video

Iako je Oskam jedina osoba čiji su rezultati testiranja stimulatora objavljeni, istraživači se nadaju da će ovaj izum pomoći i mnogim drugim pacijentima sa povredom kičmene moždine ili koji su pretrpeli moždani udar. Samostalno stajanje takođe popravlja kontrolu nad mokraćnom bešikom, ali i krvni pritisak i temperaturnu regulaciju.

Uskoro i kliničko ispitivanje 

Istraživači su još osamdesetih otkrili da stimulatori mogu da poprave pokretljivost ljudi sa određenim bolestima i povredama. U poslednjih desetak godina više naučnih timova radilo je na razotkrivanju komunikacije između mozga i mišića, kako bi mogli da preciznije postave stimulatore i učine ih maksimalno efikasnim.

Novo istraživanje objavljeno u časopisu "Nature" prvo je u kom su istovremeno stimulisani mozak i kičmena moždina. Kada je veza među njima ponovo uspostavljena, ojačali su i inače oslabljeni signali u Oskamovom telu, što mu je omogućilo pokretljivost, čak i kad su stimulatori isključeni.

Teoretski, proces bi trebalo da da rezultate i kod ljudi sa ozbiljnijim povredama kičmene moždine, a čak i bolje kod onih koji su nedavno imali povrede, ali to još nije potvrđeno u praksi.

Printscreen AP video

Istraživači Univerziteta u Lozani sada pokušavaju da smanje hardver koji je potreban kako bi sistem funkcionisao, a koji Oskam nosi u rancu. To je adekvatno za laboratorijsko istraživanje, ali je potrebno da celokupan uređaj bude manji, kako bi bio praktičan za upotrebu u stvarnom svetu. Tim se takođe nada da će za oko godinu dana pokrenuti kliničko ispitivanje, najverovatnije u Sjedinjenim Američkim Državama. 

"To nikome do sada nije uspelo"

Drugi istraživači u ovoj oblasti sa oduševljenjem su dočekali novi izveštaj.

Piter Gran, inženjer Odeljenja za neurološku hirurgiju Mejo Klinike za USA Today rekao je da rezultate smatra "impresivnim". 

"To nikome do sada nije uspelo", rekao je on. 

Ranija istraživanja na majmunima pokazala su slične rezultate, ali je prema njegovim rečima, "ovo daleko iznad toga". 

Za profesora Kurtina, koji je osnovao i kompaniju Onward Medical, sledeći cilj je da unapredi tehnologiju i učini je komercijalnom.

"To vreme dolazi. Gert-Jan dobio je implant deset godina posle nesreće. Zamislite kada primenimo povezivanje mozga i kičme nekoliko nedelja nakon povrede. Potencijal za oporavak je ogroman", rekao je profesor za BBC.