Igre 
U kojim zemljama Evrope se najviše koriste antibiotici: "Samo polovina stanovnika EU zna da ti lekovi ne ubijaju viruse"
Komentari09/04/2023
-15:00
Znanje Evropljana kada su u pitanju antibiotici je zabrinjavajuće i većina ih uzima bez opravdanja, pokazalo je istraživanje Eurobarometra. Prema njihovim podacima, upotreba antibiotika dostigla je rekordno nizak nivo u Evropskoj uniji 2021. godine. Pala je sa 40 procenata u 2009. godini na 23 procenta u 2021. godini, ali je samo polovina ispitanika znala da su antibiotici neefikasni u borbi protiv virusa.
Terenski rad za istraživanje obavljen je u februaru i martu 2022. godine. Nalazi prvenstveno održavaju 2021. godinu, zbog toga što su učesnici upitani o upotrebi antibiotika u poslednjih 12 meseci.
Koje zemlje u Evropi najviše koriste antibiotike, a koje najmanje? Koji su razlozi za uzimanje antibiotika? Da li su ljudi dobro informisani? Kako je Kovid-19 uticao na potrošnju antibiotika?
Postepeni opadajući trend upotrebe antibiotika
Prema Eurobarometru, postoji postepeni trend smanjenja upotrebe antibiotika u Evropskoj uniji. Njihova upotreba pala je sa 40 odsto u 2009. na 32 odsto u 2018. godini, a zatim na 23 odsto u 2021. godini, prenosi Euronews.
Uticaj pandemije Kovid-19 na upotrebu antibiotika
Značajan pad u 2021. godini poklapa se sa pandemijom Kovid-19, a Eurobarometar sugeriše da "iako se istraživanje ne bavi osnovnim razlozima ovog pada, moglo bi se pretpostaviti da je pandemija Kovid-19 možda bila glavni faktor koji je na njega uticao".
Na pitanje o uticaju Kovida-19, više od četvrtine (28 odsto) ispitanika je odgovorilo da im je pandemija smanjila potrebu za antibioticima zbog toga što su ređe bolesni zbog pojačanih mera lične zaštite kao što su maske, fizičko distanciranje i bolja higijena ruku.
Podaci otkrivaju smanjenu ukupnu potrošnju antibiotika
Pored istraživanja Eurobarometra, podaci Evropske mreže za nadzor nad potrošnjom antimikrobnih sredstava (ESAC-Net) takođe pokazuju da je ukupna potrošnja antibiotika u Evropskoj uniji/Evropskom ekonomskom prostoru (EU/EEA) smanjena za 23 procenta između 2011. i 2020. godine.
Konkretno, potrošnja je dramatično opala tokom pandemije, dok je između 2019. i 2020. srednja ukupna potrošnja antibiotika opala za skoro 18 odsto.
Povezane vesti
Najmanja upotreba antibiotika u Nemačkoj i Švedskoj
Istraživanje Eurobarometra i podaci Evropske mreže za nadzor nad potrošnjom antimikrobnih sredstava obuhvataju različite aspekte upotrebe antibiotika. Među ispitanicima iz EU, 23 procenta je odgovorilo sa "da" na pitanje "Da li ste u poslednjih 12 meseci uzimali bilo kakve antibiotike u vidu tableta, praha ili sirupa".
Utvrđeno je da upotreba antibiotika varira od 15 odsto u Švedskoj i Nemačkoj do 42 odsto na Malti. U Francuskoj (28 odsto) je upotreba bila veća od proseka EU.
Potrošnja antibiotika se takođe može izraziti kao definisane dnevne doze (DDD) na 1.000 stanovnika dnevno. U 2021. godini ovo se kretalo od 8,3 procenata definisane dnevne doze u Holandiji do 25,7 procenata definisane dnevne doze u Rumuniji.
Francuska - peta po potrošnji antibiotika
Antibiotici su konzumirani po stopi od 21,5 definisane dnevne doze u Francuskoj, čime je zauzela peto mesto na listi. U Španiji je definisana dnevna doza bila 20 procenata, u Irskoj 17,8, u Italiji 17,5 i 10,1 odsto u Švedskoj.
U Engleskoj je 2021. godine definisana dnevna doze bila 5,9 odsto.
Osam odsto antibiotika konzumirano bez recepta
Prema istraživanju, 8 odsto antibiotika koji se konzumiraju u EU uzimano je bez recepta. Ogromna većina Evropljana (92 procenta) je poslednju dozu antibiotika dobila preko zdravstvenog radnika, bilo na recept ili direktno od lekara.
Najveći procenat ljudi koji dobijaju antibiotike od lekara nalazi se u Češkoj (98 procenata), Poljskoj (97 procenata) i Danskoj (96 procenata), dok je najmanji u Rumuniji (80 procenata), Austriji i Belgiji (obe 84 odsto), a potom Mađarskoj i Bugarskoj (obe 87 odsto).
Više od polovine ispitanika nije prošlo analize pre početka preuzimanja antibiotika
Učesnici koji su konzumirali antibiotike u poslednjih 12 meseci takođe su upitani i da li su uradili bilo kakve testove ili analize, poput analiza krvi, urina ili brisa grla, da bi se utvrdio uzrok njihove bolesti pre uzimanje antibiotika ili u toku njihovog uzimanja.
Više od polovine Evropljana (53 procenta) je reklo da nisu prošli nikakvo testiranje pre upotrebe antibiotika.
Povezane vesti
"Testovi su važni kako bi se utvrdilo da li je infekcija zaista prouzrokovana bakterijama ili virusom i trebalo bi da bude standardna praksa pre prepisivanja antibiotika", navodi se u izveštaju Eurobarometra.
Ispitanici koji su rekli da su bili podvrgnuti testiranju ili analizama, varirali su od 29 odsto u Poljskoj do 67 odsto u Češkoj, dok je verovatnoća da su učesnici bili podvrgnuti dijagnostičkom testiranju u Rumuniji (31 procenat), Holandiji i Francuskoj (oboje 39 procenata) mala.
Znanje o antibioticima - zabrinjavajuće
U EU samo polovina (50 odsto) ispitanika zna da antibiotici ne ubijaju viruse. Skoro dvoje od pet (39 odsto) mislilo je da antibiotici ubijaju viruse (što je pogrešan odgovor), a 11 odsto je reklo da ne zna odgovor.
Većina Evropljana (62 odsto) je tačno izjavila da su antibiotici neefikasni protiv prehlade, dok 30 odsto pogrešno veruje da su efikasni protiv prehlade.
Povezane vesti
Razlozi za upotrebu antibiotika
Zašto moramo da uzimamo antibiotike? Prema izveštaju Eurobarometra, antibiotici su efikasni samo protiv bakterijskih infekcija kao što su infekcije urinarnog trakta ili streptokoknog grla.
Nisu efikasni protiv virusnih infekcija kao što su Kovid-19, prehlade, grip i većine vrsta upale grla, bronhitisa, infekcije sinusa ili uha.
Prema istraživanju se zaključuje da značajan deo Evropljana za uzimanje antibiotika još uvek navodi razloge koji nisu u potpunosti opravdani.
Otprilike jedna trećina (30 odsto) učesnika reklo je da i dalje uglavnom uzima antibiotike za prehladu (11 odsto) ili grip (10 odsto), a još 9 odsto je izjavilo da je uzimalo antibiotike za Kovid-19. Ovo su bolesti koje obično izazivaju virusi, a ne bakterije.
Antimikrobna rezistencija (AMR) - sposobnost mikroorganizama da se odupru antimikrobnim tretmanima, posebno antibioticima - takođe ima direktan uticaj na zdravlje ljudi i životinja.
Antimikrobna rezistencija odgovorna je za oko 33.000 smrtnih slučajeva godišnje u EU, prema Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC).
Komentari (0)