Prekretnica za čovečanstvo: Broj spermatozoida drastično opao u svetu, stručnjaci upozoravaju na borbu za potomstvo

Da fertilna sposobnost kod muškaraca opada u visokorazvijenim zemljama zbog industrije, zagađenosti, hormona u mesnim proizvodima i drugih faktora nije nikakva novost. Međutim, novo istraživanje sakupilo je 223 studije iz 53 država i pokazalo da je broj spermatozoida širom sveta u poslednjih pet decenija manji za polovinu, a taj trend opadanja se drastično ubrzao u 21. veku.

Granična vrednost koja odgovarajuća za muškarca je oko 50 miliona spermatozoida po mililitru, a u proteklih pola veka taj broj je sa 104 po mililitru, pao na kritičnih 49, što već može bizi rizičan broj, smatraju naučnici. Podaci od 1973. do 2018. godine pokazuju da je broj spermatozoida u proseku opadao za 1,2 odsto godišnje, da bi nakon 2000. godine bili još šokantniji jer pokazuju pad od više od 2,6 odsto godišnje.

Međunarodni tim koji stoji iza istraživanja kaže da su podaci alarmantni i ukazuju na krizu plodnosti koja preti opstanku čovečanstva. Ono što je iznenađujuće jeste da studija po prvi put pokazuje da muškarci u Latinskoj Americi, Aziji i Africi dele sličan pad ukupnog broja spermatozoida i koncentracije kao što je ranije primećeno u Evropi, Severnoj Americi i Australiji.

Autori upozoravaju da je srednji broj spermatozoida sada opasno pao blizu praga koji otežava začeće, što znači da parovi širom sveta mogu imati problema sa potomstvom bez medicinske pomoći.

Nalazi, objavljeni u časopisu Human Reproduction Update, upoređuju se sa "kanarincem u rudniku uglja," rekao je profesor Hagai Levin, vodeći autor studije iz Hadasa Braun škole za javno zdravlje Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. "Imamo veoma ozbiljan problem s kojim smo suočeni, koji bi, ako se ne ublaži, mogao da ugrozi opstanak čovečanstva," rekao je u profesor Levin u saopštenju, prenosi Euronews.

"Pad broja spermatozoida za 50 odsto, to je kao pandemija"

Kao deo tima koji uključuje i profesorku Šana Svon na Medicinskom fakultetu Icahn u Njujorku, a takođe i istraživače u Danskoj, Brazilu, Španiji, Izraelu i SAD, Levin je proučavao trendove broja spermatozoida u regionima koji ranije nisu bili pregledani. Isti tim je već 2017. prijavio alarmantan pad broja spermatozoida širom zapadnog sveta. U najnovijoj studiji, otkrili su da je prosečan broj spermatozoida širom sveta opao za preko 50 odsto u poslednjih pet decenija.

"Prosto je neverovatno. Ni sam nisam mogao da verujem", rekao je Levin je za Euronews Next. 

Činjenica da su ovi nalazi potvrđeni u ostatku sveta, ukazuje na globalnu krizu koja bi se mogla uporediti sa klimatskim promenama, kaže Levin. "Kao i u klimatskim promenama, uticaj može biti različit na različitim mestima, ali generalno, fenomen je globalan i treba ga tretirati kao takav," dodao je on - "Izgleda kao pandemija. Svuda je prisutan. A neki od uzroka ostaće sa nama veoma dugo".

Istraživači kažu da iako je broj spermatozoida "nesavršen pokazatelj plodnosti“, oni su usko povezani sa šansama za plodnost. Oni objašnjavaju da iznad praga od 40–50 miliona/ml, veći broj spermatozoida nije stopostotna sigurnost za verovatnoću začeća, ali da se, kada njihov broj padne ispod tog broja, mogućnost začeća smanjuje.

"Na nivou svetske populacije, pad srednjeg broja spermatozoida sa 104 na 49 miliona/ml kojim sad opreršemo, sugeriše da se vreme začeća sve više prolongira, objašnjavaju autori studije.

Iako se istraživanje nije bavilo uzrocima pada broja spermatozoida, autori kažu da je on proizvod "globalne krize povezane sa našim modernim okruženjem i načinom života," i ukazuju na prekomerno prisustvo hemijskih komponenti u našem hormonskom i reproduktivnom sistemu.

Broj spermatozoida takođe je pokazatelj opšteg zdravlja muškaraca, jer sa njihovim padom dolazi do povećanog rizika od hroničnih bolesti, raka testisa i skraćenja životnog veka.

Prekretnica za čovečanstvo

Nalazi su objavljeni baš na dan kada je globalna populacija prešla granicu od 8 milijardi, što je dovelo do većeg pritiska na ograničene prirodne resurse planete. "Filozofski gledano, možda je pad broja spermatozoida i neplodnost  način na koji svet pravi balans na ono što se dešava," rekao je Levin za Euronews Next. 

Profesor Levin kaže da bi ovo otkriće trebalo da zabrine sve ljude na svetu bez obzira na to šta oni misle koliki je optimalan broj stanovnika planete.

"Broj spermatozoida je veoma dobra mera globalnog zdravlja i naše budućnosti. I bez obzira što mislite da znate koliko je ljudi potreban na planeti, nije dobro da ga određuju neki opasni razlozi koje ne možemo da kontrolišemo. Naprotiv, to bi trebalo da bude naš sopstveni izbor"

"Mislim da problem moramo veoma pažljivo da pratimo na globalnom nivou, nivou stanovništva, nivou lokalne zemlje, kao i na ličnom nivou", dodao je on, pozivajući vlasti da poboljšaju način života i ograniče izloženost ljudi hemikalijama koje je napravio čovek modernog potrošačkog doba.

"Ponekad dođe do prelomne tačke i sistem se odjednom sruši. To znači da se nešto dešava sa našim ekološkim sistemima, našim reproduktivnim sistemima, i u nekom trenutku, to će za nas biti jednostavno previše", zaključio je profesor Levin. 

Studija pokazala da je u pitanju globalna kriza poput klimatskih promena

Urolog dr Aleksandar Vuksanović smatra da je studija izuzetno interesantna jer pokazuje da je ovaj problem prisutan i u manje razvijenim zemljama. Po tome se može proceniti da postoje i drugi, i dalje nepoznati, faktori koji na to utiču.

"Ova studija je pokazala da ne samo u industrijski razvijenim zemljama gde bi se kao glavni uzroci smatralo zagađenje, promena u navikama ishrane, hormoni u mesu, mikroplastike itd. Izgleda da ova studija pokazuje da se sličan trend beleži i u Africi, Južnoj Americi i Aziji, znači da je očigledno da je uzrok smanjenja fertilne sposobnosti multifaktorijalan i da nije isključivo povezan sa ovim uzrocima, već ima tu raznih faktora koji su nama i dalje nedovoljno poznati", ističe za Euronews Srbija urolog dr Vuksanović.

Činjenica da su ovi nalazi potvrđeni u ostatku sveta, ukazuje na globalnu krizu koja bi se mogla uporediti sa klimatskim promenama, kaže Levin.

"Kao i u klimatskim promenama, uticaj može biti različit na različitim mestima, ali generalno, fenomen je globalan i treba ga tretirati kao takav," dodao je on - "Izgleda kao pandemija. Svuda je prisutan. A neki od uzroka ostaće sa nama veoma dugo".

profimedia

Dr Vuksanović ističe da lekari već duže vreme primećuju da se broj spermatozoida smanjuje i da jednostavno fertilna sposobnost muškaraca poslednjih decenija opada. 

On dodaje da pojedine svakodnevne navike muškaraca mogu da utiču na plodnu moć, ali očiglednu ulogu u svemu tome igra još nešto.

"Mi znamo da pušenje negativno utiče i na broj spermatozoida i na njihovu pokretljivost i vitalnost. Činjenica jeste da postoje visokoteški pušači koji imaju normalne spremograme, a ima i onih koji nisu pušači a manje su fertilno sposobni. Takođe, problem može biti prekomerno konzumiranje alkoholu ili izloženost olovu i teškim metalima. Sve to negativno utiče na fertilnu sposobnost. Kod ljudi gde je to slaba tačka ovi faktori dodatno pogoršavaju parametre", objašnjava urolog.

Da li postoji lek za ovaj problem?

Dr Vuksanović ističe da postoje određeni preparati koji mogu da utiču na poboljšanje parametara u spermogramu.

"To su preparati koji sadrže određene aminokiseline i vitamine, za koje znamo da mogu da pomognu u manjoj ili većoj meri. Postoje i situacije gde radimo manji operativni zahvat kod onih koji imaju proširenu venu, najčešće iznad levog testisa. Taj operativni zahvat isključuje te vene iz cirkulacije, laički rečeno, što može dovesti do poboljšanja u spermogramu. Naravno ukoliko to ne uspe, savetujemo i vantelesnu oplodnju", navodi urolog.

Kod parova kojima u prvom periodu nije uspelo začeće, on savetuje da testiranje poče od muškarca, zato što je, kako kaže, taj pregled jednostavniji.

"Uradi se spermogram i proveri se da li osoba ima normalne parametre. Ima tu i nekih dodatnih pregleda gde se proverava da li ima antitela na spermatozoidu. Ali za početak logičnije i lakše je početi sa ispitivanjem muškarca jer vrlo brzo možete da dobijete sliku da li je fertilna sposobnost kod muškaraca u nekim okvirima normale", objašnjava.

Iako je među muškarcima i dalje tabu tema odlazak kod urologa, dr Vuksanović primećuje napredak u poslednjim decenijama.