Prvi u vakcini, poslednji u vakcinaciji: Zašto ljudi u Rusiji neće da se vakcinišu?

U Rusiji je u protekla 24 sata registrovan najveći broj smrtnih slučajeva od kovida 19 od početka pandemije - 652.

Šef ruskog Istraživačkog centra za epidemiologiju i mikrobiologiju "Gamaleja“ Aleksandar Gincburg, izjavio je juče da delta soj korona virusa čini oko 90 odsto svih otkrivenih slučajeva infekcije u Rusiji.

Gincburg je rekao da i oni koji su preležali korona virus treba da se vakcinišu, kako bi imali visok nivo antitela u krvi, što će neutralisati virus, prenosi RIA Novosti.

Ipak, usledila je izjava portparola Kremlja Dmitrij Peskov koji je rekao da je nemoguće da će Rusija do jeseni dostići 60 odsto kolektivnog imuniteta, prenosi TAS S.

On je objasnio da je broj prijavljenih za imunizaciju počeo da raste tek ove nedelje, a da je pre toga dinamika vakcinacije bila spora, iako je država obezbedila sve uslove.

Inače, masovna vakcinacija u Rusiji počela je 18. januara. Medicinski stručnjaci smatraju da je neophodno vakcinisati 60 odsto stanovnika Srbije, ili 69 miliona, kako bi se dostigao kolektivni imunitet.

1.000 rubalja za vakcinaciju

Uprkos tome što je Rusija postala prva zemlja na svetu koja je registrovala vakcinu protiv kovida 19, kampanja inokulacije zaostaje uveliko za zapadnim zemljama.

Do danas je tek oko 1,8 od 12,7 miliona stanovnika Moskve, tačnije samo 14 odsto primilo barem jednu dozu vakcine, iako je imunizacija počela još u decembru.

Taj procenat je sličan za Rusiju u celini. Prema poslednjim podacima, vakcinu je do sada primilo 23 miliona ljudi što Rusiju postavlja daleko iza SAD gde je 53 odsto ljudi dobilo barem jednu dozu, i Evropske unije sa skoro 49 odsto.

ASSOCIATED PRESS

Analitičar podataka Aleksandar Dragan, koji prati vakcinaciju širom Rusije rekao je prošle nedelje da zemlja vakciniše 200 do 250.000 ljudi dnevno. Da bi se uzbrzala vakcinacija u jeku delta soja, dnevna brojka vakcinisanih mora biti duplo veća, smatra on.

"Moramo da počnemo sa vakcinacijom 370.000 ljudi dnevno, što pre", rekao je on za AP.

Kako bi povećali broj vakcinisanih, moskovski zvaničnici počeli su da nude kupone u vrednosti od 1.000 ribalja (11 evra) onima koji se imunizuju, što nije mala suma za penzionere čija su mesečna primanja oko 20.000 rubalja (220 evra).

Međutim, ni to nije izazvalo puno entuzijazma. Neki stariji Moskovljani rekli su za AP da im je bilo teško da se registruju na mreži za kupone ili pronađu prehrambrene prodavnice koje ih prihvataju.

I drugi regioni su nudili podsticaje. Vlasti na Čukotki obećale su starijima 2.000 rublji za vakcinaciju, dok je susedna oblast Magadan ponudila 1.000 rubalja. Pozorište u Sankt Peterburgu nudilo je karte sa popustom za one koji donesu potvrdu o vakcinaciji.

Zašto je tako mala stopa vakcinacije

Zaostale stope vakcinacije u Rusiji zavise od nekoliko faktora, uključujući snadbevanje. Ruski proizvođači lekova sporo su pojačavali masovnu proizvodnju, a u martu je u mnogim regionima dolazilo do nestašica.

Još jedan faktor nevoljnosti Rusa prema Sputnjiku V bila je činjenica da je vakcina puštena u promet dok su još uvek trajala opsežna istraživanja o njenoj bezbednosti i efikasnosti. Ali, rezultati studije, koja je obuhvatila 20.000 ljudi objavljeni u februaru u britanskom medicinskom časopisu Lancet, pokazuju da je vakcina sigurna i visokoefikasna protiv kovida.

ASSOCIATED PRESS

 

Uprkos tome, rezultati ankete najvećeg ruskog nezavisnog anketara Levada centra pokazuju da je samo 30 odsto ispitanika bilo spremno da primi Sputnjik V, jednu od tri dostupne domaće vakcine. Anketa je imala marginu greške od 3,4 procentna poena.

Kontradiktorni narativi

Kao jedan važan faktor koji odbija Ruse od vakcine, jesu i izjave zvaničnika vlade koji su se "na sva usta" hvalili da su obuzdali pandemiju, što je bila preuranjena procena, smatra Dragan.

On je istakao da je, s ukidanjem većine ograničenja uz dodatne izjave zvaničnika da je pandemiji u Rusiji došao kraj, bilo malo onih koji su imali motivaciju da se vakcinišu, te su imali stav "ako je epidemija gotova, zašto bih se vakcinisao".

Vasilij Vlasov, stručnjak za javno zdravlje na Višoj ekonomskoj školi u Moskvi ponovio je Draganov stav i takođe ukazao na nedosledne signale zvaničnika i medija.

"Rusi su tokom 2020. godine bili bombardovani kontradiktornim porukama - prvo o tome da koronavirus nije opasan i da je samo prehlada, a zatim da je to smrtonosna infekcija. Tada im je bilo zabranjeno da napuštaju domove", rekao je za AP.

ASSOCIATED PRESS

Drugi problem je bio i suptilni narativ medija da su zapadne vakcine "loše", a domaće najbolje. Državna televizija je prijavila čak i neželjene reakcije povezane sa zapadnim vakcinama, slaveći međunarodni uspeh Sputnjika V.

S druge strane, medijska kampanja za promociju vakcinacije počela je tek u martu na državnoj televiziji. Prilozi na nacionalnoj mreži Kanala 1 prikazivali su javne ličnosti koje su govorile o svojim iskustvima sa vakcinom, ali bez prikazivanja samog čina vakcinacije. Isti slučaj je bio i sa vakcinacijom predsednika Vladimira Putina.

"Plodno tlo za teoretičare zavere", zaključio je Dragan u razgovoru za AP.