Pronađena veza između krvne grupe i rizika od ranog moždanog udara: Ko je najugroženiji?

Ljudi sa krvnom grupom A potencijalno su pod većim rizikom od moždanog udara pre 60. godine, tvrdi nova studija Univerziteta Merilend u SAD. S druge strane, najmanje je verovatno da će osobe sa krvnom grupom O biti žrtve ranog moždanog udara, pokazuju rezultati meta-analize.

Studiju je sproveo tim predvođen naučnicima sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Merilend u Sjedinjenim Američkim Državama, koji su posmatrali vezu između genetskih karakteristika kao što je krvna grupa i njihovu korelaciju sa moždanim udarom.

U istraživanju su pregledani podaci iz 48 studija koje su se bavile ishemijskim moždanim udarom kod osoba uzrasta od 18 do 59 godina. Ishemijski moždani udari su uzrokovani blokadom dotoka krvi u mozak.

Istraživanja su obuhvatila približno 17.000 pacijenata sa moždanim udarom i oko 600.000 osoba koje nisu imale zdravstvene probleme tog tipa.

"Zanimalo nas, hteli smo da identifikujemo genetske faktore moždanog udara", rekao je za Euronews autor studije Brakston Mičel. Kako dodaje, odavno je nauci poznato da na moždani udar utiče životna sredina, ali značajnu ulogu igra i genetska predispozicija.

Naučni tim pregledao je genetske profile ljudi da bi pronašao vezu između ranog moždanog udara i oblasti hromozoma koji utiče na gen koji određuje krvnu grupu.

Postoje četiri krvne grupe – A, B, AB i O, a one se određuju genima koje nasleđujemo od roditelja. Istraživači su otkrili da su oni koji su imali rani moždani udar najčešće bili ljudi sa krvnom grupom A.

"Imati krvnu grupu A povećava rizik od ranog moždanog udara za 16 odsto, a za 5 odsto u kasnijoj životnoj dobi", rekao je Mičel.

Bez brige za ljude sa A krvnom grupom

Iako su istraživači otkrili povezanost između krvne grupe A i rizika od ranog moždanog udara, oni su naglasili da je povećani rizik veoma skroman.

Oni naglašavaju da oni sa krvnom grupom A ne treba da brinu o ranom nastanku moždanog udara, niti da se uključe u dodatni skrining ili medicinska testiranja na osnovu ovog nalaza.

"Klinički, ne bi trebalo da se brinemo da bi naše krvne grupe mogle dovesti do visokog rizika od moždanog udara", rekao je Mičel.

Još uvek nije jasno zašto krvna grupa A predstavlja veći rizik, ali istraživači misle da bi to moglo imati veze sa faktorima zgrušavanja krvi.

Druge studije sugerišu da oni sa krvnom grupom A imaju nešto veći rizik od razvoja krvnih ugrušaka u nogama.

Krvna grupa povezana i sa drugim oboljenjima

Ranija istraživanja su pokazala vezu između krvne grupe i rizika od razvoja drugih zdravstvenih stanja. Na primer, studija naučnika sa Fakulteta za javno zdravlje Univerziteta Harvard pokazala je da ljudi sa krvnom grupom A, B ili AB lakše mogu da razviju koronarne bolesti srca. Najveći rizik imali su oni sa krvnom grupom AB.

Druge studije sugerišu da ljudi sa krvnom grupom A imaju veći rizik od raka želuca.

Međutim, vredi imati na umu da, iako su studije pokazale vezu između krvne grupe i određenih zdravstvenih stanja, još uvek nije poznat uzrok.

"Rekao bih da se uopšte ne brinite. Osoba ne može da promeni svoju krvnu grupu. Postoje i drugi faktori rizika za moždani udar koji su više pod kontrolom osobe, kao što su nikotinske navike, krvni pritisak, upotreba alkohola i količina fizičke aktivnosti", objašnjava Mičel.

Važan korak ka smanjenju rizika

Komentarišući studiju, Kler Džons iz britanskog humanitarnog Udruženja za moždani udar rekla je da su rezultati "veliki korak" ka boljem praćenju faktora rizika za rani moždani udar.

"Većina moždanih udara dešava se starijim ljudima iz razloga kojih smo uobičajeno svesni, kao što su visok krvni pritisak, zadebljanje arterija ili atrijalna fibrilacija", rekla je Džons koja pruža podršku onima koji su pretrpeli moždani udar.

"Uzroci moždanog udara kod mlađih odraslih nisu tako dobro shvaćeni što ih čini težim za prevenciju. Još ne znamo zašto ljudi sa krvnom grupom A mogu biti izloženi povećanom riziku od moždanog udara. To znači da još ne možemo razviti ciljane prevencije za rani moždani udar"

Ipak, Džons kaže da je ovo istraživanje odličan korak ka pomaganju zdravstvenim radnicima u tome da shvate ko bi imao najviše koristi od praćenja drugih faktora rizika i od ponuđenih intervencija za smanjenje rizika, zaključila je.