Da li život "bljesne" pred očima u trenutku smrti: Zanimljiva otkrića studije o aktivnosti mozga u poslednjim momentima

Naučnici u Estoniji slučajno su snimili aktivnosti mozga 87-godišnjeg muškarca u poslednjim momentima njegovo života, čime su, u izvesnoj meri, dobili uvid šta se dešava ljudskom mozgu pred smrt.

Stariji muškarac je primljen u bolnicu sa epileptičnim napadom, a dr Raul Vicente sa Univerziteta Tartu, koristio je elektroencefalografiju (EEG) da bi pratio napade pacijenta. Tokom ovih snimaka, pacijent je doživeo srčani udar i preminuo.

Ovaj neočekivani događaj omogućio je naučnicima da snime aktivnost umirućeg ljudskog mozga, a veruje se da je ovo prvi slučaj ikada, piše Euronews.

Godinama unazad, neuronaučnike intrigiraju i bune izveštaji mnogih koji su imali traumatično iskustvo u kom su mislili da će izgubiti život. Naime, neretko ljudi tvrde da su u jednom bljesku videli sve najznačajnije momente iz svog života.

Studija iz 2017. godine proučavala je ovaj fenomen i otkrila je da se sećanja obično ne ređaju hronološki već nasumično.

Ovo novo istraživanje, koje je objavljeno u u časopisu "Frontiers in Aging Neuroscience", sagledalo je neurološke razloge za ovaj fenomen i sugeriše da mozak može ostati aktivan i koordinisan tokom, a čak i nakon tranzicije u smrt, i da bude programiran da orkestrira čitavo iskušenje.

"Izmerili smo 900 sekundi moždane aktivnosti u vreme smrti i postavili poseban fokus da istražimo šta se dogodilo u 30 sekundi pre i nakon što je srce prestalo da kuca", rekao je dr Ajmal Zemar, neurohirurg na Univerzitetu Luisvil, SAD, koji je organizovao studiju.

Neposredno pre i nakon što je srce prestalo da radi, naučnici su videli promene u specifičnom opsegu neuronskih oscilacija, takozvanih gama oscilacija, ali i u drugim kao što su delta, teta, alfa i beta oscilacije.

Unsplash

Oscilacije mozga (češće poznate kao "moždani talasi") su obrasci ritmičke moždane aktivnosti koji su normalno prisutni u živim ljudskim mozgovima.

Različite vrste oscilacija, uključujući gama, povezane su sa visokokognitivnim funkcijama, kao što su koncentracija, sanjanje, meditacija, prisećanje, obrada informacija i svesna percepcija, baš kao i one povezane sa "flešbekovima".

"Kroz generisanje oscilacija, mozak možda igra poslednje prisećanje važnih životnih događaja neposredno pred smrt, slično onima prijavljenim u iskustvima blizu smrti", spekuliše Zemar.

Ovi nalazi dovode u pitanje naše razumevanje kada se tačno život završava i generišu važna naredna pitanja, poput onih u vezi sa vremenom doniranja organa, smatraju naučnici.

Potrebna su dalja istraživanja

Iako je ova studija prva takve vrste koja meri živu moždanu aktivnost kod ljudi tokom procesa umiranja, slične promene gama oscilacija su ranije primećene kod pacova držanih u kontrolisanom okruženju.

To znači da je moguće da, tokom smrti, mozak organizuje i izvršava biološki odgovor koji bi mogao da se sačuva kod različitih vrsta.

Ova merenja su, međutim, zasnovana na jednom slučaju i potiču iz mozga pacijenta koji je pretrpeo povredu, napade i otok, što komplikuje interpretaciju podataka.

Istraživači se nadaju da studija slučaja može dovesti do daljih studija.

"Iako su naši najmiliji zatvorili oči, njihov mozak možda ponavlja neke od najlepših trenutaka koje su doživeli", zaključio je Zemar.