Glavobolja, nesanica i anksioznost: Kako nagle promene vremena utiču na naš organizam?

Posle relativno visokih temperatura i sunčanih dana u prvim danima novembra, u Srbiju su stigle kiše i veoma tmurno vreme, a opšte je poznato da ovakve nagle klimatske promene mogu da utiču na organizam.

"Istina je da vreme utiče na zdravlje i raspoloženje ljudi. Postoji posebna oblast u meteorologiji koja se bavi time i ona se naziva biometeorologija. Republički hidrometeorološki zavod Srbije svakodnevno izdaje i bioprognozu", ističe Milena Lazarević, master meteorolog i urednica vremenske prognoze na Euronews Srbija.

Čovek se postepeno prilagođava mirnoj promeni vremenskih prilika tokom prelaznih godišnjih doba, ali u poslednjih desetak godina svedoci smo naglih i brzih klimatskih promena i često atipičnih, ekstremnih vremenskih prilika koje nisu karakteristične za dato godišnje doba.

Meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje, a od tegoba koje izaziva promena vremena pati gotovo polovina svetske populacije, ističe Gradski zavod za javno zdravlje. Pod meteorološkim faktorima podrazumevaju se temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kiša i grmljavina, kao i efekat jonizacije.

Nesanica, migrene i loše raspoloženje

U periodu naglih vremenskih promena, vetra, kiše, kako ističe GZZJZ, u atmosferi se stvara veća količina pozitivnih jona na koje naš organizam reaguje.

Biometerolozi kažu da tada funkcija hipotalamusa i hipofize može biti izmenjena, što utiče na lučenje hormona i dovodi do glavobolje, migrene ili čak anksioznosti.

Prema jednom istraživanju iz 2015. godine koje je izvršeno na Tajvanu, gotovo polovina ljudi koji koji žive sa migrenom kažu da im vremenske promene izazivaju napade. 

Ipak, ne reaguju svi na svaku vremensku promenu na isti način. Nekima vrućina izaziva glavobolju dok drugima smeta niska temperatura.

Studija iz 2017. godine objavljena u časopisu "International Journal of Biometeorology" otkrila je da se broj posete urgentnim centrima zbog migrene povećava tokom toplih i vlažnih dana, a znatno manje ljudi prijavljuje takve problema kada je vreme hladno i suvo.

Studija iz 2013. godine otkrila direktnu vezu između oluja i migrene, međutim nije pronašla na koji način ili zašto ta vremenska pojava može da bude uzrok glavobolje.

Promenljiva proizvodnja epitalamina i melatonina u organizmu izaziva nesanicu. Nailaskom sumraka ili povećane oblačnosti, u epifizi se iz serotonina stvara melatonin, koji ima važnu ulogu u regulisanju dnevnog smenjivanja ciklusa sna i budnog stanja. Nagla promena vremena od vedrog i sunčanog do oblačnog utiče na nivo melatonina u organizmu, pa postajemo pospani, inertni, potišteni tokom dana kada je oblačno.

Kako naglo zahlađenje može da utiče na zdravlje

Jaka hladnoća deluje na vazokonstrikciju, odnosno stezanje i suženje krvnih sudova, što može da uzrokuje srčane bolesti.

Hladno vreme može da dovede i do pogoršanja hroničnog opstruktivnog bronhitisa ili astme, dok toplo i vlažno vreme ne pogoduje plućnim bolesnicima. Prisutan je i efekat na psihičko i opšte fizičko stanje kada duva jugo, tada su i češći napadi kamena u bubregu, žučnoj kesi.

Niska spoljna temperatura takođe je uzrok povišenog pritiska – upravo zato zbog suženja krvnih sudova i slane hrane koja se u većon meri konzumira tokom zimskih meseci, češća je pojava povišenog arterijskog krvnog pritiska sa svim njegovim komplikacijama, infarktom srca, mozga....

Koje grupe su najugroženije?

Među hroničnim bolesnicima meteoropate su najčešće reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici, hipertoničari. Na asmatičare deluje vlažnost vazduha, na hipertoničare visok vazdušni pritisak, a na srčane bolesnike hladno i vetrovito vreme.

Istraživanja su pokazala da meteoropatija najčešće pogađa decu mlađu od 15 i osobe starije od 50 godina, navodi Gradski zavod za javno zdravlje.

Najmlađi su osetljivi na promenu vremena jer više od ostalih slede instinkte i reaguju na uticaje elektromagnetnih talasa, a starije osobe imaju osetljiviji metabolizam, koji jače reaguje na hormonske promene uzrokovane promenom vremena.

Oblačno vreme bez sunca izaziva čak i kod relativno zdravih osoba manjak energije. Ljudi, pogotovo kada pada kiša i kada je visoka vlažnost vazduha osećaju pospanost, nevoljnost, gubitak energije, ponekad i vrtoglavicu i glavobolju. Sa druge strane, kada je sunčan i vedar dan te iste osobe su aktivnije i za kraće vreme realizuju više stvari.