Veliko otkriće nemačkih naučnika: Zašto može doći do tromboze nakon primanja vakcina AstraZeneke i J&J
Komentari27/05/2021
-09:50
Nemački naučnici veruju da su rešili misteriju nastanka retke vrste tromboze koja se može javiti nakon primanja vakcina AstraZeneka i Džonson&Džonson.
Prof. Rolf Maršalek sa Geteovog univerziteta u Frankfurtu otkriva da su rezultati njegovog istraživanja pokazali da je "problem vezan za vektore adenovirusa koji koriste obe vakcine za prenošenje spajk proteina korone telu", piše Financial Times.
Kompanija Džonson & Džonson već je kontaktirala laboratoriju profesora Maršaleka radi detaljnijih objašnjenja tražeći načine da prilagodi svoju vakcinu, rekao je profesor.
Maršalek i njegov tim tvrde da se određene ćelije u proteinu koronavirusa ili spajaju ili razdvajaju, tako stvarajući mutirane verzije, koje se ne mogu prikačiti na ćelijsku membranu tamo gde se odvija najvažniji deo imunizacije. Umesto toga, ćelije izlučuju proteine i razlivaju se u telo, uzrokujući stvaranje krvnih ugrušaka kod jednog na 100.000 pacijenata.
Profesor veruje da se problem sa ovim vakcinama može rešiti ako stručnjaci uspeju da modifikuju sekvencu spajk proteina korone kako bi sprečili njegovo razbijanje.
Šta se tačno dešava?
Vakcina šalje spajk protein koronavirusa u ćelijsko jezgro, a ne u ćelijsku tečnost (citosol) koja se nalazi u njoj i u kojoj virus obično stvara proteine.
"Jednom kada se ovi virusni geni nađu u jezgru, oni mogu izazvati probleme", istakao je.
Retka komplikacija zabeležena je u 309 slučajeva od 33 miliona ljudi koji su se vakcinisali cepivima AstraZeneke i Džonson&Džonson, uzrokujući 56 smrtnih slučajeva.
U Evropi su najmanje 142 osobe razvile trombozu od ukupno 16 miliona koliko ih je primilo vakcinu AstraZeneke.
Postoji rešenje
Maršalek veruje da postoji rešenje problema ako stručnjaci uspeju da izmene sekvencu proteina koronavirusa kako bi sprečili njegovo razbijanje po ulasku u organizam.
Spajk protein u vakcini Džonson&Džonson već je bio manje sklon razbijanju nego u vakcini AstraZeneke, pa ni neželjene reakcije nisu bile tako česte.
U SAD je samo osmoro od 7,4 miliona ljudi koji su primili Džonson&Džonson prijavilo ovu retku neželjenu reakciju.
"Džonson&Džonson pokušava da poboljša svoju vakcinu. Sa podacima koje imamo možemo da mutiramo ove sekvence kodiranjem spajk proteina na način koji sprečava nehotične reakcije", navodi se u saopštenju kompanije J&J.
Kompanija AstraZeneka još uvek nije komentarisala ovakav razvoj događaja.
Maršalek je istakao da su njihova saznanja već predstavljena nemačkim vlastima.
"Otkrića su ih jako iznenadila jer niko nije pomišljao da bi to mogao da bude uzrok problema", zaključio je u razgovoru za FT.
Komentari (0)