Igre 
Šta su "loša antitela" koja se razvijaju u organizmu teško obolelih kovid pacijenata?
Komentari26/05/2021
-12:10
Razvoj antitela na virus korona velika je dugoročna nada naučnika za okončanje pandemije. Međutim, naučni tim sa Univerziteta Jejl otkrio je da postoje takozvana loša antitela koja se često razvijaju u organizmu teško obolelih od kovida 19.
Kako se razvijaju loša antitela i kako štete organizmu?
Ova autoantitela funkcionišu na slični način kao i ona koja uzrokuju autoimune bolesti, poput artritisa i lupusa.
U slučaju kovid 19 ova antitela mogu da napadnu zdravo tkivo u mozgu, krvnim sudovima jetri i gastrointestinalnom traktu.
Što su istraživači više autoantitela otkrili, to je bila teža klinička slika pacijenata. A loša antitela paradoksalno takođe ciljaju i ometaju mnoge proteine imunog sistema koji su kreirani da se odbrane od infekcija, utvrđeno je u novoj studiji objavljenoj u naučnom časopisu "Nature".
"To je mač sa dve oštrice", rekao je Eron Ring, docent imunobiologije na Jejlu i glavni autor studije.
"Antitela su presudna za odbranu od infekcije, ali neki pacijenti sa kovidom 19 takođe razvijaju antitela koja oštećuju zdrave ćelije i tkiva", dodao je Ring.
Jasno je da je u mnogim slučajevima prisustvo koronavirusa podstaklo stvaranje štetnih autoantitela. Takođe je verovatno da su neki pacijenti sa kovidom 19 imali već postojeća autoantitela zbog kojih su bili podložniji infekciji, rekao je Ring.
Pexels
Povezane vesti
Miševi sa istim tim autoantitelima bili su podložniji infekciji virusa korona i češće su umirali.
Loša antitela igraju važnu ulogu u razvijanju hroničnog kovida?
Postojanje ovih loših autoantitela moglo bi takođe da objasni zašto neki ljudi zaraženi kovidom 19 mogu kasnije da razviju trajne medicinske simptome, odnosno takozvani hronični kovid.
"Ovo bi moglo da bude nesrećno nasleđe virusa. Naša otkrića ukazuju na važnost vakcinacije. Činjenica da su čak i blage infekcije povezane sa proizvodnjom loših antitela naglašava potencijal za dugoročne zdravstvene posledice od kovida 19", dodao je koautor sudije Akiko Ivasaki, profesor imunobiologije na Jejlu.
Kako je izgledalo istraživanje?
Tokom ispitavanja, pregledani su krvni uzorci 194 kovid pacijenta za različitim kliničkim slikama.
Za identifikaciju autoantitela, korišćena je nova tehnologija za brzo profilisanje vanćelijskog antigena (REAP). Ova tehnologija može da identifikuje autoantitela na 3.000 ljudskih proteina.
Pomoću ovih nalaza, naučnici bi mogli da pronađu strategiju lečenja ili sprečavanja štetnih efekata autoantitela kod pacijenata sa kovidom 19.
Preporuka za vas
Komentari (0)