Većina država na svetu će se do 2100. boriti da održi populaciju: Srbija među najugroženijim u pogledu stope fertiliteta

Srbija će, uz Ukrajinu, Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, do 2100. imati najnižu stopu fertiliteta u Evropi, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja. Ako se postojeći trend nastavi, žene u ovim državama će za manje od jednog veka rađati manje od jednog deteta tokom života.

Stope fertiliteta, odnosno plodnosti u evropskim državama već su ispod globalnog proseka, a brojke su zasnovane na tome koliko dece žene rađaju tokom svog života.

Velika većina zemalja širom sveta neće imati dovoljnu stopu plodnosti, da održi postojeći broj stanovnika do 2100. godine, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u stučnom časopisu "The Lancet".

Nove projekcije naglašavaju "drastičan pad" te stope u ovom veku na globalno nivou, u čemu stručnjaci vide brojne mane, ali i potencijalne prednosti.

Istraživanje koje su predvodili naučnici Instituta za metriku i procenu zdravlja Univerziteta u Vašingtonu pokazalo je da tri četvrtine zemalja nema dovoljno visoku stopu fertiliteta, da održi postojeći broj stanovnika do 2050. godine.

Do 2100. predviđa se da će to važiti za 97 posto zemalja, jer se procenjuje da će ukupna stopa plodnosti na globalnom nivou pasti sa 2,23 dece po ženi, koliko je bilo 2021. na 1,68, odnosno 1,57 u 2100.

Da bi se nivo populacije održao u razvijenim zemljama, neophodno je da svaka žena tokom života rodi u proseku 2,1 dete.

Ove projektovane stope se ne "razlikuju značajno" od brojki koje predviđaju Ujedinjene nacije, navodi se u komentaru o studiji.

UN su 2022. godine saopštile da se predviđa da će fertilitet na globalnom nivou pasti na 2,1 porođaj po ženi do 2050. godine.

"Predviđa se da će svetska populacija dostići vrhunac od oko 10,4 milijarde ljudi tokom 2080-ih i da će na tom nivou ostati do 2100. godine", navodi se u prognozama UN u izveštaju za 2022. godinu.

Kakva je situacija u evropskim zemljama

Predviđanja u pogledu stope fertiliteta za 2050. i 2100. godinu u centralnoj, istočnoj i zapadnoj Evropi ispod su svetskog proseka, a već su ispod onog nivoa koji je potreban za održavanje rasta populacije.

profimedia

Ukupna stopa plodnosti u zapadnoj Evropi će prema predviđanjima pasti sa 1,53 koliko je iznosila 2021. na 1,44 u 2050, odnosno 1,37 u 2100. godini.

Italija, Španija i Andora imaće najnižu stopu fertiliteta do tada, dok će ta neslavna titula u 2100. godini pripasti Srbiji, Ukrajini, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

Prema brojkama Ujedinjenih nacija, Evropa i Severna Amerika će dostići vrhunac veličine populacije krajem 2030-ih, jer je stopa fertiliteta još od sedamdesetih ispod dva rođenja po ženi.

"Prednosti i nedostaci" niske stope fertiliteta

Gitau Mburu, Džejms Kijari i Paskal Aloti iz Svetske zdravstvene organizacije, koji nisu učestvovali u studiji, napisali su nezavistan komentar objavljen u časopisu "The Lancet" da za nisku stopu fertiliteta postoje "potencijalne prednosti i nedostaci".

Nizak fertilitet "može da bude koristan u pogledu rasta populacije, okruženja, hrane, zdravlja, klimatskih promena i biodiverziteta", ali i negativne posledice u pogledu zdravstvene nege, penzija, socijalne sigurnosti, rada i geopolitike.

Oni su upozorili da zemlje ne treba da nameću pronatalnu politiku kao reakciju na ovakva predviđanja, dodajući da pad fertiliteta ne sme da se koristi kao izgovor za ograničavanje pristupa kontracepciji ili abortusu.

Mburu je u mejlu za Euronews dodao da mnogi faktori doprinose padu stope fertiliteta, uključujući obrazovanje, pristup kontracepciji i odlaganje roditeljstva.

Ekonomski faktori, kao što je cena podizanja dece i društvene promene na tržištu radne snage takođe igraju ulogu.

Prema mišljenju autora studije Stajna Emila Volseta, na neki način "pad stope fertiliteta je priča o uspehu", koja reflektuje ne samo "bolju i lakše dostupnu kontracepciju i odabir mnogih žena da odlažu roditeljstvo i imaju manje dece, nego i bolje prilike za obrazovanje i zapošljavanje".

"Drastična društvena promena"

Volset je, međutim, dodao da se svet suočava sa "drastičnom društvenom promenom tokom 21. veka" zbog rasta prirodnog priraštaja u nekim zemljama, a pada u drugim.

Unsplash

Studija je, na primer, otkrila da će se "svako drugo dete rođeno na ovom svetu do 2100." roditi u subsaharskoj Africi. 

Ukupno će udeo rađanja na globalnom nivou u siromašnim regionima porasti sa 18 procenata u 2021. na 35 procenata u 2100, pokazuju projekcije.

To znači, upozorava Volset, da će se "mnoge od zemalja sa najograničenijim resursima u subsaharskoj Africi boriti da održe najmlađe, najbrže rastuće populacije na svetu u politički i ekonomski najnestabilnijim i najvrelijim mestima na Zemlji, koja već imaju i ograničene zdravstvene sisteme".

Mburu, Kijari i Aloti dodaju i da je otkriće potrebno interpretirati s dozom rezerve, jer nije sigurno koliko su pouzdani podaci koji dolaze iz tih regiona.

Istraživanje je deo studije o Svetskom teretu bolesti, povreda i faktora rizika iz 2021, koje je finansirano iz Fondacije Bila i Melinde Gejts.

Predviđanja o plodnosti do 2100. godine zasnivana su na prosečnom broju dece koje su žene rodile do 50. godine života i uzela su u obzir obrazovanje, zadovoljene potrebe za kontracepcijom, gustinu naseljenosti i smrtnost dece.