Neočekivane posledice popularnog režima ishrane: Nova studija pokazala da povremeno gladovanje povećava rizik od smrti

Komentari

Autor: Washington Post

20/03/2024

07:16

Neočekivane posledice popularnog režima ishrane: Nova studija pokazala da povremeno gladovanje povećava rizik od smrti - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Povremeno gladovanje (na engleskom: intermittent fasting) koje podrazumeva unošenje hrane samo u okviru ograničenog vremenskog perioda, poslednjih godina postao je veoma popularan režim ishrane, za koji mnogi tvrde da podstiče mršavljenje, regeneraciju organizma i bolju kontrolu šećera u krvi, ali možda ima i neočekivane neželjene posledice.

Novo istraživanje čiji su rezultati predstavljeni u ponedeljak na sastanku Američke asocijacije za zdravlje srca u Čikagu, pokazalo je da su pojedini ljudi koji praktikuju povremeno gladovanje u čak 91 posto većem riziku od smrti usled srčanih bolesti.

Otkriće se odnosi na takozvani 16-satno gladovanje, kada osoba hranu unosi samo tokom osmočasovnog perioda, što je i najpopularniji vid ovog režima ishrane.

Studija je analizirala podatke o navikama u ishrani kod 20.000 odraslih osoba širom Sjedinjenih Američkih Država i to u periodu između 2003. i 2018. godine. Otkrili su da ljudi koji su se pridržavali osmočasovnog plana ishrane imali 91 posto veći rizik od smrti usled bolesti srca, u poređenju sa ljudima koji su imali tradicionalniji pristup i konzumirali hranu u vremenskim okvirima dugim između 12 i 16 sati.

Naučnici su otkrili da se taj povećan rizik odnosi i na ljude koji su već živeli sa hroničnim bolestima ili rakom. Ljudi sa postojećim kardiovaskularnim oboljenjima, koji su povremeno gladovali, bili su u 66 posto većem riziku od smrti usled bolesti srca ili šloga. Oni koji su imali karcinom, imali su veće šanse da umru od te bolesti, ukoliko su sledili principe ovog režima ishrane, u poređenju sa ljude obolele od raka, koji su hranu unosili tokom 16-časovnog perioda.

Rezultati upućuju da bi osobe koje već imaju probleme sa srcem ili boluju od karcinoma, trebalo da budu "ekstremno oprezne", kaže Viktor Venze Džong, vođa studije i načelnih Odeljenja za epidemiologiju i biostatistiku Medicinskog fakulteta "Điao Tong" univerziteta u Šangaju.

"Na osnovu postojećih dokaza, važnije je usredsrediti se na to šta ljudi jedu, nego na vreme u koje jedu", dodao je on.

Džong kaže da je sa kolegama sproveo novu studiju, jer su želeli da vide kako jedenje u ograničenom vremenskom periodu tokom dana utiče na smrtnost, ali su bili iznenađeni otkrićima.

"Očekivali smo da je dugoročno usvajanje osmočasovnog, vremenski ograničenog režima ishrane, povezano sa nižim rizikom od smrti usled kardiovaskularnih problema, pa čak i smrti usled svih ostalih uzroka", dodao je naučnik.

Gubljenje mišićne mase

Dobijeni podaci ne daju objašnjenje zašto povremeno gladovanje povećava zdravstvene rizike, ali je utvrđeno da osobe koje jedu tokom osam sati, a gladuju 16 imaju manje mišićne mase u poređenju s ljudima koji jedu tokom dužeg perioda tokom dana. To je u skladu sa ranijim kliničkim istraživanjima objavljenim u "JAMA Internal Medicine" časopisu, koja su pokazala da su ljudi koji su se pridržavali takvih pravila tokom tri meseca izgubili više mišićne mase u odnosu na kontrolnu grupu, koja nije povremeno gladovala.

S godinama je održavanje mišića sve važnije, jer pored toga što su ključni za stabilno kretanje, podstiču i metaboličko zdravlje. Studije su pokazale da je niska mišićna masa povezana sa većom stopom mortaliteta, uključujući i veći rizik od smrti od bolesti srca, kaže Džong.

On je istakao da otkrića nisu definitivna. Studija je samo otkrila korelaciju između vremenski ograničenog jedenja i povećane smrtnosti, ali nije mogla da pokaže uzročno-posledični odnos. To znači da je moguće da ljudi koji su praktikovali takav režim ishrane imali druge navike koje spadaju u faktore rizika i objašnjavaju verovatnoću od smrtnosti usled bolesti srca. Naučnici takođe ističu i da se studija oslanjala na informacije o ishrani koje su im dostavljali sami ispitanici. Moguće je da učesnici studije nisu uvek tačno izveštavali o tome u kom vremenskom okviru jedu.

Popularan vid "dijete"

Povremeno gladovanje već dugo popularizuju mnoge javne ličnosti i stručnjaci za zdravlje koji kažu da utiče na mršavljenje i razne zdravstvene koristi. Poznato je i takozvano "naizmenično gladovanje", koje podrazumeva potpuno gladovanje u nekim danima u nedelji, a normalnu ishranu tokom ostalih dana. Najviše se govorilo o takozvanoj "5:2 dijeti" u kojoj se gladuje dva dana, a normalno jede ostalih pet. Neke studije pokazale su da baš takav ritam ishrane sprečava gojaznost i razvoj metaboličkog sindroma kod miševa.

Bilo je i manjih kliničkih studija na ljudima, od kojih su neke pokazale da vremenski ograničeno jedenje pomaže ljudima da izgube viška kilograme i imaju bolji krvni pritisak, kao i nivo šećera i holesterola u krvi. Međutim, ova istraživanja su uglavnom bila kratkoročna i trajala između jednog i tri meseca, a neka nisu pokazala unapređenje zdravstvenog stanja ispitanika.

Jedna od najrigoroznijih studija o povremenom gladovanju objavljena je u " New England Journal of Medicine" 2022. godine. Ona je otkrila da gojazni ljudi kojima je propisana niskokalorična dijeta i to tako da jedu samo između 8 i 16 časova tokom dana, ne gube ništa više kilograma od ljudi koji unose isti broj kalorija tokom dana, a bez restrikcije u pogledu toga kada jedu.

Obe dijete imale su sličan uticaj na krvni pritisak, šećer i holesterol u krvi i druge metaboličke markere.

Drugim rečima, rezultati sugerišu da je svaka korist od povremenog gladovanja najverovatnije rezultat toga što za kraće vreme, ljudi mogu da unesu manje kalorija.

Mnoga otvorena pitanja

Kristofer Gardner, direktor studija nutricionizma u Istraživačkom centru za prevenciju Stenford univerziteta, kaže da bi posavetovao ljude da novoj studiji priđu sa "zdravim skepticizmom".

On je dodao da bi, iako su otkrića interesantna, ipak voleo da prvo vidi sve podatke, uključujući i potencijalno demografske razlike kada je reč o ispitanicima.

"Da li su svi imali iste prihode i isti nivo stresa? Ili je možda reč o ljudima koji su jeli tokom još kraćeg vremenskog okvira i radili tri posla, imali mnogo stresa i nisu imali kad da jedu?", rekao je naučnik za "Washington Post".

On je dodao da je proučavanje povremenog gladovanja izazovno, jer postoji mnogo varijacija takvog režima ishrane, a njegov uticaj na dugovečnost, zahteva stalno praćenje ljudi tokom dugog vremenskog perioda.

Ipak, priznaje da su zasad dokazi o tome da povremeno gladovanje olakšava mršavljenje i druge željene ishode u najboljem sučaju neodređeni, jer neke studije pokazuju kratkoročnu korist, a druge nikakvu.

"Ne mislim da postoje jaki argumenti za povremeno gladovanje. Jedan od izazova u nutricionizmu je da samo zato što nešto jako dobro radi za nekolicinu ljudi, ne znači da će isto raditi i za sve ostale", rekao je naučnik, dodavši da tu ostaje i problem kvaliteta ishrane, kojim se ovaj režim uopšte ne bavi.

"Ne kaže se ništa o lošim izborima u onim periodima kada unosite hranu. Šta ako ja tokom osmočasovnog perioda jedem biskvite i flipse i pijem gazirana pića? Nisam ljubitelj toga dugoročno i mislim da je to potencijalno problematično", zaključio je Gardner.