"Hteli mi to ili ne, korona i dalje postoji": Virus nastavlja da mutira, a iz SZO poručuju: Imamo različite scenarije

Iako je pik pandemije koronavirusa iza nas, virus koji izaziva kovid 19 je i dalje prisutan i nastavlja sa svojim mutacijama koje uveliko kruže svetom. Trenutno postoji nekoliko podvarijanti Omikrona, soja koji se najbrže raširo, ali ljudi zbog toga više nisu zabrinuti - bar ne onoliko koliko jesu zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Testiranje i nadzor su se poprilično smanjili, ali lekari i dalje pozivaju ljude da budu oprezni zbog korone i da je i dalje u određenoj dozi shvataju ozbiljno. Na oprezu je i tehnički vođa za kovid 19 u SZO Maria Van Kerhova koja kaže da, hteli mi to ili ne, korona i dalje postoji.

"Svet je krenuo dalje od kovida, u mnogim aspektima, i to je dobro jer su ljudi sada zaštićeniji nego ranije, ali to ne znači da je virus otišao. On kruži, menja se, ubija i zbog toga treba biti oprezan", rekla je ona za Euronews.

Koje su neke od najčešćih varijanti koronavirusa danas?

Sve varijante koje danas kruže su određena vrsta Omikrona, visoko prenosive varijante koja se prvi put pojavila pre dve godine.

Jedna od njegovih podvarijanti, EG.5, takođe nazvana Eris, trenutno predstavlja više od polovine varijanti virusa koje kruže širom sveta. SZO je Eris u avgustu proglasila "varijantom od interesa",  pozivajući tada države da obrate posebnu pažnju na nju.

Naime, "varijanta od interesa" znači da je reč soju za koji se zna da se lakše prenosi, izaziva teže oblike bolesti, ili zaobilazi imuni sistem. Ujedno se širi u više različitih država.

SZO je tada takođe rekla da nema razloga za preveliki starh jer EG.5 podvarijanta ne predstavlja veliku opasnost po javno zdravlje i  nema dokaza da izaziva teže oblike bolesti u poređenju sa drugim sojevima koji cirkulišu u ovom trenutku.

AP/Frank Augstein

Broj slučajeva EG.5 povećao se tokom leta, ali ga je nedavno u Sjedinjenim Državama nadmašila blisko povezana podvarijanta pod nazivom HV.1.

Ova podvarijanta sada čini 29 odsto slučajeva koronavirusa u SAD, prema najnovijim podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

"HV.1 je u suštini varijanta koja je izvedena iz EG.5.1 (i ranije KSBB.1.5) koja samo akumulira nekoliko mutacija koje mu omogućavaju da bolje inficira ljude koji imaju imunitet na SARS-CoV-2", objasnio je za Euronews profesor molekularne mikrobiologije i imunologije na Univerzitetu Džon Hopkins u SAD Andrev Pekosz.

Pekosz, koji proučava replikaciju respiratornih virusa, rekao je da su se ove varijante verovatno pojavile kao nasumične mutacije i kao deo prirodne evolucije virusa.

Prema Evropskom centru za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC), varijante slične KSBB 1.5 kao što su EG.5 - ili Eris - trenutno su dominantne, čineći oko 67 odsto slučajeva u zemljama EU/EEA.

Prevalencija druge Omikronove podvarijante zvane BA.2.86 "polako raste na globalnom nivou", prema SZO. Njegove sekvence su prvi put objavljene u Izraelu i Danskoj u julu i avgustu.

"BA.2.86, kada se pojavio, bio je nešto što je zaista zabrinjavalo naučnike jer je to bila varijanta koja je imala veliki broj mutacija, posebno u proteinu šiljaka, koji je meta zaštitnog imuniteta koji vam daju vakcine i infekcije", rekao je Pekosz.

Naučnici smatraju da je ova varijanta verovatno nastala od osobe sa kompromitovanim imunološkim sistemom koji je omogućio virusu da se replicira i akumulira mutacije većom brzinom, ali nije ni blizu da postane dominantan.

Francuske vlasti su, međutim, nedavno rekle da je većina slučajeva BA.2.86 u zemlji nova podloga JN.1, koja je "otkrivena u drugim zemljama, ali uglavnom kruži u Evropi, a posebno u Francuskoj".

"Čini se da ima više mutacija koje virus čine prenosivijim", rekao je Pekosz.

Da li treba da budemo zabrinuti zbog novih varijanti?

Kako je objasnio, poznato je da RNK virusi poput SARS-CoV-2, koji izazivaju kovid 19, ubrzavaju mutacije "jer prave više grešaka i nadležni nemaju mogućnost da jednako brzo poprave te greške".

Čini se da SARS-CoV-2 i njegov šiljasti protein takođe tolerišu mnogo mutacija, slično onome što naučnici vide kod gripa. Međutim do sada, iako naučnici obraćaju pažnju na ove mutacije, ne vide promene u ozbiljnosti bolesti, a testovi koje koristimo i dalje otkrivaju virus.

Ove nove varijante će nastaviti da se pojavljuju. Profesor infekcija i imuniteta na Univerzitetu Oksford Andrev Polard kaže da će oni koji su najranjiviji nastaviti da doprinose tome da i dalje postoji određeni broj osoba koje su hospitalizovane zbog korone. 

Međutim, Polard ne očekuje da će se "ponovno pokrenuti pandemija", jer globalno postoji snažan imunitet stanovništva zbog vakcinacije i prethodne infekcije.

AP/Manu Fernandez

"Dok nove porodice kovida 19 verovatno nastaju mutacijom, još uvek nije bilo jedne tako uspešne varijante kao Omikron", rekao je Polard.

Privremena direktorka SZO za spremnost i prevenciju epidemije i pandemije Maria Vejn Kerkhov dodaje da bi najgori scenario bila nova varijanta koja se brže širi i izaziva teže bolesti protiv kojih vakcine ne deluju.

"Mi ništa ne uzimamo zdravo za gotovo. Imamo različite scenarije koje planiramo u pogledu varijanti i njihovog otkrivanja", rekla je ona.

Smanjenje testiranja i nadzora je "izazovno"

U ovom trenutku ove varijante ne izazivaju novi veliki porast slučajeva ili hospitalizacija, i dok stručnjaci kažu da još uvek postoji dovoljno sekvenciranja da otkriju varijante u nastajanju, ovi napori su se smanjili. Pekosz ističe da ljudi treba da budu svesni da korona nije otišla zauvek.

"Ono što smo nedavno izgubili je sposobnost da zaista steknemo osećaj celokupne raznolikosti koja je prisutna u ovim populacijama virusa", rekao je on.

Sa druge strane, Van Kerkhov je ohrabrila ljude da nastave da se testiraju ukoliko misle da imaju kovid 19, jer to omogućava naučnicima da prate virus i kasnije ga sekvenciraju kako bi proučavali moguće mutacije.

"Ako niste testirani, ne možete biti sekvencirani. Smanjenje testiranja i sekvenciranja, kao i povećana kašnjenja u dobijanju podataka za nas su veoma izazovni i usporavaju našu sposobnost da uradimo procenu rizika svake od ovih podvarijanti", dodala je ona.

Što je najvažnije, stručnjaci preporučuju da se ljudi vakcinišu, nose maske u gomili ili oko ljudi sa većim rizikom od teškog kovida i da se testiraju kako bi sprečili njegovo dalje širenje.

Kakva je situacija u Srbiji?

Kovid 19 opet beleži skok i u Srbiji. Broj obolelih od koronavirusa porastao je u poslednih sedam dana i to u odnosu na prethodnu nedelju. Naime, virus je dijagnostikovan kod 3.666 osoba, a to je za 82 osobe više u odnosu na prethodnu sedmicu.

Za sedam dana testirano je 17.106 uzoraka, kako piše na sajtu COVID 19, u poslednjem preseku, nema preminulih, hospitalizovanih i pacijenata na respiratorima.

Direktorka Instituta "Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović rekla je za RTS da i pored toga što je sada grip u fokusu, ne treba zaboraviti činjenicu da mnogi drugi virusi haraju Srbijom, a među njima je i dalje, kaže, korona.

"Prema podacima "Batuta", za poslednja dva meseca registrovano je oko 47.000 oboljenja sličnih gripu. Ta oboljenja su izazvana različitim virusima. Jedan od njih je SARS-CoV-2, odnosno virus koji izaziva kovid. On je prisutan i stalni stanovnik našeg okruženja i naravno posebna osetljivost se javlja kod onih lica koja već boluju od određenih hroničnih bolesti ili hroničnih stanja", rekla je Jovanović.