Igre 
Kako prekinuti "začarani krug" korone: Virusolog Ana Banko o novim sojevima korone i vakcinama
Komentari27/05/2021
-14:13
Ceo svet, pa i Srbija, više od godinu dana bore se protiv koronavirusa, koji je od tada više puta mutirao, a u našoj zemlji za sada, po zvaničnim podacima, sekvencirana je samo britanska varijanta.
Kada se krajem 2019. godine pojavio koronavirus u Kini nismo mogli da verujemo svojim očima gledajući građane koji su "druženjem" preko terasa u izolaciji pokušavali da prekrate vreme u karantinu. Te tako "nezamislive" scene, samo neoliko meseci kasnije postale su realnost i u Evropi ali i u Srbiji.
Sledili su zatvaranje, karantin, i mere kojih se i danas mnogi pridržavaju - držanje fiičke distance i nošenje zaštitnih maski. Kao da samo izbijanje pandemije nije bilo dovoljno, već je virus, nastavio da se menja.
Pixabay.com
Stručnjaci objašnjavaju da virusi mutiraju i menjaju se, što može da dovede do stvaranja nove varijante ili soja virusa. Upravo se repliciranjem virusi šire, a u mutaciji, kako navodi dr Ben Lopman sa Univerziteta Emori u Atlanti za USA Today u, virus nekad pogreši.
“Većina tih grešaka je beskorisna ili će ubiti virus. Retko, ali ponekad jedna od tih grešaka bude korisna. Mogla bi, na primer, učiniti virus lakšim za prenos od osobe do osobe promenom njegove genetike na neki način”, objašnjava.
- Naučnici širom sveta prate promene virusa koji uzrokuje kovid 19. Njihovo istraživanje pomaže stručnjacima da shvate da li se određene varijante kovida 19 šire brže od drugih, kako mogu da utiču na zdravlje ljudi i koliko efikasne mogu da budu različite vakcine protiv njih.
Koronavirusi se nisu tek nedavno pojavili, oni su velika porodica virusa koja postoji odavno. Mnogi od njih mogu da izazovu razne bolesti, od blagog kašlja do teških respiratornih bolesti. "Novi" koronavirus koji uzrokuje kovid 19 jedan je od nekoliko zaraznih. Verovatno postoji već neko vreme kod životinja, a ponekad virus sa životinja pređe na čoveka. To je ono što naučnici misle da se ovde dogodilo. Dakle, ovaj virus nije nov u svetu, ali je nov za ljude.
Kako virus napada
Kada virus uđe u ljudski organizam, "prikači" se za ćelije, uđe u njih i napravi kopije svoje RNK, koja im pomaže da se šire. Ako postoji greška pri kopiranju, RNA se menja. Naučnici te promene nazivaju mutacijama. Ove promene se događaju slučajno. To je normalan deo onoga što se događa virusima dok se množe i šire.
Povezane vesti
Budući da su promene slučajne, one mogu malo ili nimalo da utiču na zdravlje čoveka. Međutim, u drugim slučajevima mogu da izazovu bolest. Na primer, jedan od razloga zašto svake godine obolimo do gripa je taj što se virusi gripa menjaju iz godine u godinu. Dakle, ovogodišnji virus gripa verovatno nije potpuno isti onaj koji je cirkulisao prošle godine.
Ako virus ima slučajnu promenu koja olakšava zarazu ljudi i on se širi, ta varijanta će postati češća. Suština je da se svi virusi, uključujući koronaviruse, mogu vremenom promeniti, piše WebMD Health.
Mutacije
Krajem prošle godine otkrivena je mutacija nazvana britanski soj koronavirusa (B.1.1.7.). Odatle je početkom ove godine nastavio da se širi po svetu, a američki naučnici su procenili da bi ove mutacije mogle da učine virus do 70 odsto prenosljivijim.
Mutacija u britanskoj varijanti je na proteinu spajk, kojem su kovid 19 vakcine namenjene. Ove vakcine stvaraju antitela protiv mnogih delova spajk proteina, pa je malo verovatno da će jedna nova mutacija u UK varijanti učiniti vakcinu manje efikasnom. Britanski soj u Srbiji je sekveciran krajem januara ove godine. Najčešći simptomi britanskog soja koronavirusa su kašalj, bol u grlu, umor i bolovi u mišićima.
profimedia
Decembra prošle godine otkrivena je nova mutacija - južnoafrički soj sa oznakom B.1.351. Već narednog meseca pojavio se u SAD, a u Evropu je stigao u februaru, pojavivši se najpre u Velikoj Britaniji, Sloveniji, Hrvatskoj i Rumuniji. Naučnici su došli do zaključka da se južnoafrička varijanta širi lakše od originalnog virusa, ali izgleda da ne izaziva težu kliničku sliku bolesti.
Simptomi ovog soja su isti kao i kod zaraze izvornim oblikom virusa, ali se brže pojavljuju i brže se širi i unutar samog organizma.
Zarazniji, brazilski soj i dupli mutant
U januaru smo dobili još jedan soj - brazilski. Čini se da je ova varijanta zaraznija od ranijih sojeva virusa, čak se dešavalo da zarazi i ljude koji su već imali koronavirus. Stručnjaci navode da su simptomi slični onim kod ostalih mutacija u Velikoj Britaniji i iz Južne Afrike i da su oni najčešći na koje treba obratiti pažnju gubitak čula ukusa i mirisa, uporni kašalj i povišena telesna temperatura.
Povezane vesti
Varijanta B.1.617, koja se prvi put pojavila u Indiji u oktobru prošle godine, otkrivena je do sada u 44 zemlje u svih šest regiona SZO, saopštila je ta organizacija, uz ocenu da su mutacije koje nosi "zabrinjavajuće".
Kako je sve počelo
- Prvi slučaj koronavirusa u svetu prijavljen je decembra 2019. godine u Kini, u Vuhanu.
- Krajem januara 2020. godine, zabeleženi su prvi slučajevi u Japanu, Tajlandu i Južnoj Koreji.
- Prvi slučaj zaraženog kovidom 19 u Evropi zabeležen je 17. januara u Francuskoj, a samo četiri dana kasnije i u Rusiji (21. januara).
- U Nemačkoj je prvi zabaleženi slučaj bio 23. januara, a tri dana kasnije i u Finskoj (26. januar), a u Italiji i Švedskoj 28. januara.
- U Španiji je zvanično prvi registrovani slučaj bio 29. januara, a Belgiji 4. februara. Prvi registrovani slučaj u Srbiji bio je 6. marta.
Inače, indijski soj korona virusa B.1.617 zove se duplim mutantom zato što nosi dve zabrinjavajuće mutacije na nivou vrha proiteina virusa SARS-Kov-2, koji je uzrok pandemije kovida 19.
Kada je reč o simptomima koji prate zarazu indijskim sojem korona to su, pre svega, povišena temperatura, gubitak čula mirisa i ukusa, kašalj, reljefasti jezik, beličaste promene na noktima, umor i glavobolja
Pet varijanti za "zabrinutost"
Virusolog dr Ana Banko u razgovoru za Euronews Srbija navodi da je primena najsavremenije tehnologije u pogledu sekvenciranja virusnog genoma poslednjih meseci dobila značajno mesto u praćenju evolucije virusa, “odnosno praćenja pandemije i predviđanja njene dalje dinamike”.
E-Stock/Miloš Rafailović
"Identifikacija sve većeg broja novih varijanti rezultat je dugog cirkulisanja virusa u humanoj populaciji kao i sve intenzivnijeg sekvenciranja virusnog genoma širom sveta. Jasno je da najznačajnije izmene virusa za potencijalno veću transmisiju i smanjenu efikasnost imuniteta predstavljaju one lokalizovane na S proteinu, zbog čega su sve vreme pod strogim nadzorom. Tako se u ovom trenutku, specifične kombinacije mutacija koje dovode do značajne promene virusa označavaju kao varijante", navela je dr Ana Banko za Euronews.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Dodaje da su među brojnim do sada otkrivenim varijantama, izdvojene četiri VOI, varijante od interesa (variants of interest) i pet VOC - varijanti za zabrinutost (variants of concern).
"Ovih pet obuhvataju britansku, južnoafričku, brazilsku i dve kalifornijske varijante. Definicija 'varijanti za zabrinutost' potiče od potencijala ovih varijanti da izbegnu imunski odgovor, da se brže šire, izazivaju teže kliničke slike, ili se teže dijagnostikuju postojećim laboratorijskim testovima. Svaka pojedinačno pokazuje neke od ovih osobina, ali se one nužno ne akumuliraju, što znači da otkrivanje novih varijanti nije uvek otkrivanje zaraznije ili otpornije varijante na eliminaciju postojećim antitelima", objasnila je sagovornica Euronews-a.
Dr Banko ukazuje i da je zvanično u Srbiji potvrđeno prisustvo samo britanskog soja, ali dodaje da to ipak ne znači da drugih varijanti nema, već da obuhvat sekvenciranja do sada nije pokazao drugačije.
Kako je objasnila, stvaranje i otkrivanje novih sojeva je moguće, međutim to ne znači da će oni obavezno biti opasniji.
Koji je soj najopasniji
Na pitanje koji od od ovih sojeva najopasniji i kakve kliničke slike se javljaju nakon zaražavanja, odnosno koji imaju težu, a koji lakšu kliničku sliku, odgovara:
"Prema zvaničnim podacima CDC (Centers for Disease Control and Prevention) samo britanska varijanta drugačije utiče na kliničku sliku. Većina pomenutih se brže prenosi, većina takođe (izuzev britanske) pokazuje delimičnu otpornost na dejstvo terapije ili antitela stvorena nakon prethodno preležane infekcije ili vakcinacije. Poslednji objavljeni rezultati Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, ECDC, odnose se na analizu 19.995 izolata virusa koji su predstavljali varijante za zabrinutosti (VOC) i 3.348 slučajeva koji nisu VOC. Ovi rezultati sugerišu da VOC predstavljaju veći rizik za razvoj teških bolesti".
Govoreći o mutaciji koronavirusa kao i tome hoće li do sada dostupne vakcine biti efikasne i na nove sojeve, dr Banko navodi da iako je ovo RNK virus i da je "potencijal stvaranja mutacija, na našu sreću, ipak manji nego što to viđamo kod RNK virusa poput izazivača gripa, Hepatitisa C ili HIV".
"Sa druge strane, predugo trajanje pandemije stvara mnogo više prilika za mutacijama, pa i to treba uzeti u obzir. Vakcine u ovom trenutku imaju pozitivan efekat kod svih varijanti iako brazilska i južnoafrička pokazuju najveće odstupanje, u negativnom smislu, od potpune efikasnosti koje vakcine postižu u odnosu na divlji soj virusa", poručuje dr Banko.
Vakcina kao najbolji odgovor
Na pitanje šta je najbolji odgovor na mutacije korona virusa i da li je to vakcinacija, dr Banko odgovara:
“Uvek je bolje sprečiti nego se nositi sa posledicama. Tako je i u ovom slučaju. Sprečavanje oboljevanja vakcinom, istovremeno u velikom procentu smanjuje i prenošenje virusa, što konačno, umanjuje potencijalnu šansu da virus značajnije mutira", ukazuje dr Banko.
Tanjug AP/Thanassis Stavrakis
Kako ističe, motivacija stanovništva za vakcinacijom treba da bude bazirana na edukaciji.
"Ako bismo pošli od samo nekoliko činjenica, a to je da je do sada dato više od milijardu doza vakcine, da su novom virusu najsličniji srodnici iz iste porodice (SARS i MERS) poznati više od 20 godina, i da su sve nove platforme vakcina razvijane baš na ovim virusima čak 2-3 decenije, možda bi kod nekih dovelo u pitanje duboko usađenu i mnogo puta ponovljenu frazu ‘vakcina nije dovoljno ispitana’. Svaka dilema može da se razjasni naučno utemeljenim činjenicama, i javno dostupnim rezultatima naučnih istraživanja", objasnila je ona.
Kolektivni imunitet
A kada se govori o novim sojevima, mutacijama korona virusa i vakcini, nameće se i pitanje kraja epidemije i kolektivnog imuniteta. Sagovornica Euronews-a navodi da je činjenica da se sa svakom novom vakcinisanom osobom približavamo kolektivnom imunitetu.
“Ali zbog intenziteta ove pandemije od izuzetnog je značaja i brzina kojom će se vakcinacija obaviti. Prvi razlog je prethodno objašnjena varijabilnost virusa i potencijal akumulacije njegovih izmena, a drugi, kratkotrajan imunitet nakon SARS-CoV-2 infekcije. Dakle, ako vreme potrebno da se populacija imunizuje traje predugo, deo početno obolelih ili vakcinisanih počeće da gubi imunitet i ponovo će se zaražavati", ističe dr Banko.
"Začarani krug", kako dodaje, mogao bi metaforički da opiše dinamiku toka pandemije kada vakcinacija ne bi postojala, ili kada bi se ona odvijala presporo ili u nedovoljnom obuhvatu.
"Prema svim zvaničnim preporukama, ali i modelima zemalja koje već mesecima sprovode efikasnu vakcinaciju poput Izraela, jasno je da je obuhvat kolektivnog imuniteta neophodan za stavljanje pandemije pod kontrolu, vrlo visok. Međutim, ohrabruje činjenica da je to moguće, i da se takve zemlje već vraćaju načinu života koji podseća na onaj koji pamtimo pre pandemije", zaključuje virusolog, dr Ana Banko.
Komentari (0)