Sve o testovima na antitela na jednom mestu: Nema antitela ni posle šest nedelja - šta to znači?

Komentari

Autor: Branislava Gigović Grubić

14/05/2021

17:22

Sve o testovima na antitela na jednom mestu: Nema antitela ni posle šest nedelja - šta to znači? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Povratak u "normalan" život, život bez zaštitnih maski i sa zagrljajima i poljupcima, neće biti moguć dok se većina građana ne samo u Srbiji, već širom sveta ne vakciniše ili ne stekne imunitet na kovid 19, virus koji je umnogome poremetio svakodnevicu. U Srbiji je do sada dato 3,8 miliona doza vakcina, a obe doze je primilo 1,6 miliona građana.

Lekari i stručnjaci napominju da je neophodno da se vakciniše oko 80 odsto stanovništva da bismo bili bezbedni od koronavirusa. Oni koji su do sada primili dve doze neke od četiri ponuđene vakcine u Srbiji - Fajzer, AstraZeneka, Sputnik V i Sinofarm - razmišljaju i da provere da li su i koliko cepljenjem zaštićeni od kovida 19, odnosno koliko antitela su do sada stvorili.

Euronews je razgovarao sa direktorkom Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) Olgicom Nedić, koja je poručila da je brzina stvaranja antitela individualna, kao i da unekoliko zavisi i od tipa vakcine.

"Naša laboratorijska iskustva pokazuju da vakcine nove generacije, poput Fajzer, AstraZeneka i Sputnik V indukuju stvaranje antitela dve do tri nedelje nakon primene prve doze kod većine vakcinisanih osoba. Sinofarm vakcina izaziva odgovor dve do tri nedelje nakon primene druge doze. Opšta preporuka bi bila da se provera antitela za sve vakcine uradi nekoliko nedelja nakon primene druge doze. Za očekivati je da će većina razviti antitela u periodu od četiri do šest nedelja nakon druge vakcine", objasnila je Nedić.

Ona je navela da u svetu postoji više desetina testova za doređivanje prisustva antitela u Srbiji, kao i da je u Srbiji registrovan veći broj.

Testovi sadrže mešavinu antigena

"Testovi su različitog formata, od tzv. 'brzih' testova u jednom koraku do kvantitativnih, kao što su ELISA testovi. Nekim testovima se utvrđuje prisustvo ukupnih antitela, a nekim pojedinačnih klasa. INEP je razvio i registrovao dve vrste ELISA testova, za određivanje IgM i IgG klase antitela. Prilikom provere efekta vakcinacije, važno je da testovi sadrže S protein ili kombinaciju S i N proteina", ukazuje sagovornica Euronews-a.

Objašnjava i da su u svetu proizvedeni testovi na različite sastojke virusa - antigene, koji izazivaju imunski odgovor, kao i da je u INEP-u testirano više različitih anigena.

"Testovi koji su proizvedeni u INEP-u i registrovani sadrže mešavinu antigena. Prilikom proizvodnje vakcina, može da se koristi jedan ili više sastojaka virusa, ali i ceo virus. U zavisnosti od materijala kojim se vrši vakcinacija, zavisiće i specifičnost razvijenih antitela. Sastojci svih vakcina koje ste naveli izazivaju stvaranje antitela koja se mogu detektivati INEP-ovim ELISA testovima", dodala je Nedić.

Na pitanje da je poželjno naglasiti koju smo vakcinu primili prilikom provere antitela, sagovornica Euronews-a odgovara:

"Svi pacijenti koji dođu u INEP se testiraju istim registrovanim testovima, a podaci o vrsti vakcine mogu doprineti da bolje upoznamo reakciju imunskog sistema pojedinaca".

Nema antitela? Ne znači da nema imunskog odgovora

Iako se pojedinima desilo da provere antitela i posle četiri i šest nedelja i da ih nisu imali u dovoljnoj količini, Nedić poručuje da "odsustvo antitela ne znači i odsustvo imunskog odgovora, odnosno zaštite".

"U toku su ispitivanja primene treće doze vakcine od strane različitih proizvođača, ali u ovom trenutku to nije praksa. O daljim odlukama svaki pojedinac treba da se konsultuje sa lekarom", navela je ona.

Zbog toga se i postavlja pitanje da li smo i koliko zaštićeni od koronavirusa iako nemamo "dovoljan" broj antitela, a Nedić ističe da baš kao što su lekari i drugi imunolozi više puta isticali, "zaštitu organizmu ne obezbeđuju samo antitela, već i ćelijski imunski odgovor".

"Takođe, pojam 'dovoljnog broja antitela' je relativan, odnosno 'mala'’ koncentracija antitela u krvi ne znači da neće pružiti potrebnu zaštitu", objasnila je sagovornica Euronews-a.

Kako da "utvrdite" da ste pozitivni?

Direktorka INEP-a Olgica Nedić govorila je za Euronews i o testovima kojima se utvrđuje da li je osoba zaražena korona virusom, te je navela da se u Srbiji rade brzi antigenski testovi koji detektuju infekciju neposredno nakon zaražavanja (i pojave simptoma).

"PCR testovi se smatraju zlatnim standardom u dijagnostici kovid 19 infekcije, dok se određivanje IgM klase antitela može uraditi ukoliko se dobije negativan nalaz na antigenskom i PCR testu, a postoje jasni znaci COVID19 infekcije", objasnila je naša sagovornica.

Ona je rešila i "zabunu" koju mnogi prave kada su u pitanju IgG, a šta IgM antitela:

"Antitela klase IgM se prva stvaraju, posle par dana od početka infekcije. Najčešće u periodu od sedam do 14 dana kreću da se stvaraju antitela klase IgG. Vremenom se IgM antitela smanjuju (u toku nekoliko narednih nedelja), a IgG antitela ostaju u krvi duže. Prema dosadašnjim rezultatima praćenja pojedinaca u INEP-u, IgG antitela mogu biti prisutna i godinu dana nakon infekcije. Dužina trajanja ovih antitela je, međutim, individualna i zavisi, između ostalog, i od jačine početnog odgovora na infekciju".

I dok se svet utrkuje koju će i u koliko doza vakcina nabaviti za svoje građane, Srbija ih za sada ima dovoljno za sve građane, pa ako do sada niste, a vi se prijavite putem portala eUprava za svoju prvu dozu i budite spremni da na poziv "zavrnete rukav".