Igre 
Čudo drevne tehnologije: Antikitera mehanizam, star dva milenijuma, inspirisao novi film o Indijani Džounsu
Komentari03/07/2023
-23:11
Nadomak obala grčkog ostrva Antikitera 1900. godine lovci na sunđere pronašli su olupinu prepunu drevnih blaga. Skriven među drugim mnogo atraktivnijim predmetima, poput mermernih statua i skupocenog nakita, nalazio se misteriozni uređaj, koji je danas poznat kao Antikitera mehanizam. Vekovima je zaokupljao maštu ljubitelja drevnih misterija, pa je nedavno upleten u scenario najnovijeg filma o Indijani Džounsu. Naime, Harison Ford u ulozi čuvenog arheologa koristi izvesni "Arhimedov brojčanik" za putovanje kroz vreme koji je inspirisao upravo ovaj dva milenijuma star "aparat".
I mada Antikitera nije vremeplov, činjenica da su drevni narodi uspeli da naprave tako delikatan uređaj, koji mnogi stručnjaci s pravom nazivaju "kompjuterom", nije ništa manje magična.
profimedia
Nastao je više od hiljadu godina pre nego što će Evropljani napraviti prvi mehanički časovnik, ali je njegov mehanizam sazdan na sličnoj tehnologiji, koja je uključivala točkiće, brojčanike i kazaljke. Naučnicima je trebalo mnogo vremena da otkriju njegovu namenu, jer je usled viševekovnog boravka pod vodom bio prekriven rđom, a u njegovu unutrašnjost zavirili su tek 1902. godine, kada su mogli da potvrde da je služio u mapiranju kosmosa i predviđanju kretanja nebeskih tela.
Od tada je podvrgavan rendgenskom zračenju, CT skenerima i drugim alatima, kako bi se proučila 82 fragmenta. Do sada najkompletniji uvid u njegovo funkcionisanje dala je studija iz 2021. objavljena u naučnom časopisu "Scientific Reports" u kojoj je predstavljen kompjuterski model mehanizma.
Uprkos tome, Antikitera je u najvećoj meri i dalje nepoznanica, počev od njenog tvorca, pa do značenja natpisa koji se nalaze na njegovoj površini.
Šta znamo o antikitera mehanizmu
Brod koji je nosio Antikitera mehanizam putovao je na zapad iz Male Azije. U početku se mislilo da je reč o rimskoj floti koja je nosila zaplenjeno blago, ali je dalja analiza ukazala da je reč o grčkom trgovačkom brodu koji je prevozio luksuznu robu. U svakom slučaju, nikada nije stigao na konačnu destinaciju. Potonuo je u blizini grčkog ostrva Antikitera, gde je proveo vekove, pre nego što je otkriven.
Antikitera se smatra najsofisticiranijim primerom tehnologije drevnih Grka. Unutrašnji mehanizam napravljen je od bronzanih točkića, a s prednje strane ima veliki brojčanik. Umesto da pokazuje vreme, pokazivao je kretanja, Sunca, Meseca i drugih tada poznatih nebeskih tela.
Povezane vesti
Okretanjem ručkice sa strane moguće je gledati položaj planeta u prošlosti ili u budućnosti, a predviđao je i vreme održavanja Olimpijskih igara.
AP Photo/Petros Giannakouris
Preživelo je barem trideset točkića, ali verovatno ih je originalno bilo mnogo više. Ronioci se vraćaju do olupine broda još od 2012. godine u pokušajima da pronađu još delića mehanizma ili, u najboljem slučaju, neki sličan drevni uređaj.
Kako je nastao Antikitera mehanizam
Prvi opis nečega što bi moglo da se uporedi sa Antikitera mehanizmom dao je Ciceron, pisac i političar iz 1. veka pre nove ere, koji je u svojim tekstovima pisao o bronzanim mašinama i globusima koji mogu da se okreću i prikažu kretanje nebeskih tela. Jedan od njih pripisao je filozofu sa Rodosa po imenu Posidonijus, baš u vreme kada je brod sa Antikitera mehanizmom, prema pretpostavkama istoričara, mogao da se nađe u vodama oko ostrva.
Glavna teorija predlaže da je uređaj napravljen u Posidonijevoj radionici na Rodosu, možda za nekog bogatog kupca sa severa Grčke i da su ga trgovci nosili novom vlasniku, u trenutku kada su doživeli brodolom.
Ciceron je takođe pominjao i Arhimeda, legendarnog matematičara i izumitelja, ali deluje da ipak nije napravio sam Antikitera mehanizam. Verovatnije je da je osmislio osnovni mehanizam, koji je kasnije bio temelj za sve ostale slične uređaje.
Antikitera mehanizam izložen je u Arheološkom muzeju u Atini.
Preporuka za vas
Komentari (0)