Igre 
Era četbotova i veštačka inteligencija koja intrigira: "I dalje ne znamo kako izbacuju tako dobre rezultate"
Komentari05/03/2023
-22:29
Veštačka inteligencija je poslednjih meseci jedna od glavnih tema u medijima zahvaljujući ChatGPT alatu, koji se smatra jednim od najvećih proboja na polju nauke i tehnologije proteklih nekoliko godina, ali i koji je izazvao brojne kontroverze.
"Pametni" četbot kompanije OpenAI može tekstualno i (uglavnom) smisleno da odgovara na pitanja, piše pesme, prozu i analize, zahvaljujući čemu je za samo dva meseca nakon lansiranja dostigao 100 miliona korisnika. To bi moglo da ga učini najbrže rastućom internet aplikacijom svih vremena, ali istovremeno, prema mišljenju mnogih i jednom od glavnih pretnji postojećem sistemu obrazovanja, ali i mnogim radnim mestima.
O tome su u emisiji Euronews Centar govorili Slobodan Marković, tehnički savetnik za digitalnu upravu u programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Srđan Verbić, profesor FEFA fakulteta Univerziteta Metropoliten i nekadašnjeg ministra prosvete u Vladi Srbije, ali i sam ChatGPT, koji je čak napisao i uvod u emisiju:
"Četbotovi su softverski programi koji komuniciraju sa ljudima putem teksta ili glasa. U našoj emisiji ćemo razgovarati o tome kako četbotovi mogu biti korisni za razne poslove, kako se prave, kako mogu pomoći u zadacima kao što je obavljanje zadataka, i kako se mogu povezati s drugim tehnologijama. Takođe ćemo razgovarati o tome kako četbotovi mogu biti od velike pomoći u rešavanju problema, olakšavajući ljudima da pronađu informacije i pružajući im odgovore na sva pitanja. Uživajte u našoj emisiji o četbotovima!", poručio je robot.
Profimedia
I mada nema sumnje da je moguće napisati i intrigantniji uvod u emisiju, ChatGPT demonstirao je uživo impresivnu sposobnost da razumljivo "razgovara" na srpskom jeziku.
Na pitanje da li je reč o revolucionarnoj tehnologiji ili alatu koji će brzo pasti u zaborav, Marković odgovara da je reč o rezultatu inkrementalnog napretka, budući da je veštačka inteligencija dugo u fokusu istraživačima i IT kompanijama.
"Jedna od prekretnica se dogodila 2017. godine kada je Google napravio novu arhitekturu za obradu teksta, koja je izrodila modele, kao što je, između ostalih, ChatGPT. Takve modele su različite kompanije ugrađivale i ugrađuju u svoje proizvode, pa je jedna od posledica tog razvoja to što je Google Translate (alat za prevođenje prim. aut.) postao pametniji i daje bolje rezultate u poslednjih četiri ili pet godina. Tako da je ovo rezultat procesa koji traje i ja bih rekao da je ovo tek početak", istakao je naš sagovornik, dodavši da se u ovu tehnologiju mnogo ulaže.
Euronews
Povezane vesti
Verbić kaže da se javnost sada čudi kako smo došli dovde, zato što je do sada veštačka inteligencija zaintrigirala ljude.
"Veštačka inteligencija napravila je jednu veoma kompleksnu stvar, čije sve elemente pojedinačno razumemo, ali kako to sve zajedno radi i kako izbaci tako dobar rezultat - ne znamo baš. Da bismo govorili o revoluciji, potrebno je da počnemo i da je koristimo, tako da sad od nas ljudi zavisi da li će ovo biti revolucija", smatra profesor.
Ko podučava robote?
Iako deluje da ChatGPT sam uči i istražuje informacije kako bi našao odgovore na pitanja, sagovornici Euronews Srbija objašnjavaju da iza "znanja" kojim vlada stoji ogroman broj ljudi, koji se brinu o njegovom učenju. Oni mu daju primere ispravnih odgovora i rade na finim podešavanjima, a njegove rezultate učenja, zatim ocenjuju i sami korisnici.
Veliki jezički modeli se u suštini treniraju da utvrde jezička pravila i otkriju kako funkcioniše sastavljanje rečenica tako što su izloženi, čitaju, analiziraju, ogromne količine teksta.
U svemu tome postavlja se pitanje poverenja u odgovore koje softver daje i posledice koje bi njegova upotreba mogla da ima na širu borbu protiv lažnih vesti koja se već godinama vodi širom sveta.
Euronews
Verbić ističe da je u tome, kao i u mnogim drugim stvarima, potrebno poći od pretpostavke da ne treba verovati svemu što piše na internetu.
"Ako doživimo to kao alat koji pravi dobru formu, koju ćemo da popunimo kvalitetnim sadržajem, onda je to odlično. Ali znamo prema veb pretraživačima da uvek otklizi na onu stranu gde ima najviše materijala. Ako na neku temu ima nenormalno mnogo materijala koji je pogrešan, samo zato što su to korisnici najviše lajkovali, onda će to sigurno biti problematično i toga su svesni ljudi koji hrane ChatGPT podacima", objašnjava profesor.
Povezane vesti
Pošto je projekat u razvojnoj fazi, oni moraju da pronalaze balans u tome iz kojih sve izvora omogućavaju robotu da preuzima informacije.
"Ne može da uči samo iz Britanike, inače bi to bilo previše siromašno, ali ne može da uči ni samo sa društvenih mreža, jer bi se za 20 minuta naučio jeziku mržnje", kaže Verbić.
On dodaje i da je problem u tome što mi uskoro više nećemo imati čime da "hranimo" njihovu bazu podataka.
"Mislim da su te mašine pročitale sve što ima. Mi više nemamo šta da ponudimo. Digitalizovali smo biblioteke dobrim delom, to je već negde dostupno toj mašini i ona već sve zna. E sad, ako u tome svemu nema dovoljno dobrih odgovora, onda to više nije do mašine. To znači da mi kao ljudi nismo dotle stigli", ističe profesor.
Srpski jezik u eri četbotova
Uprkos izvanrednim sposobnostima četbotova, primetni su i njegovi nedostaci. Dobar primer je činjenica da su odgovori koje daje na srpskom jeziku daleko siromašniji od onih na engleskom. Marković objašnjava da je to posledica toga što je količina sadržaja na internetu na srpskom jeziku zanemarljiva u poređenju sa najzastupljenijim jezikom na svetu.
Profimedia
"On može da odgovara na srpskom, ali je treniran na relativno maloj količini tekstova na našem jeziku. To za posledicu ima da u odgovorima na pitanja dobijate neke stvari koje su na primer kombinacija ekavskog i ijekavskog. Ja sam dobio odgovor na pitanje na slovenačkom, što pokazuje koliko su ti jezici slični, ali i ukazuje na te rupe koje mi ne vidimo", objašnjava naš sagovornik, dodajući da je kompanijama koje razvijaju četbotove u interesu da prilagode svoj proizvod tržištu na engleskom govornom području.
Roboti dobro razumeju strukturu rečenice na srpskom jeziku, ali su potrebna fina podešavanja koja najverovatnije neće raditi strane kompanije.
"Međutim, lepa stvar je što taj fine tuning mogu da rade i drugi. Mi kao zajednica moramo mnogo više da uradimo na tome i da pripremimo tekstove iz različitih oblasti koji bi mogli da se koriste za fino podešavanje takvih modela. Oni mogu biti objavljeni bilo gde, ja sam siguran da će oni naći put nazad", smatra Marković.
To podrazumeva ulaganja u jezičke tehnologije u koje ne spada samo obrada teksta, nego i obrada glasa - pretvaranje glasa u tekst i teksta u glas.
"Ako to ne budemo uraditi niko drugi to neće uraditi umesto nas, a posledice će, bojim se, biti da će srpski jezik biti istiskivan iz sve više oblasti i interakcije ljudi sa računarima. Na primer, deca nam već pričaju sa Siri na engleskom, a mislim da će situacija postajati sve gora. U novo doba sa Metaversom i virtuelnom realnošću, kad stavite kacigu na glavu, sa računarima možete da komunicirate samo govorno. Ako tu nije podržan srpski, morate da se prebacite na neki drugi jezik", upozorava sagovornik Euronews Srbija.
Budućnost obrazovanja uz veštačku inteligenciju
Srbija poslednjih decenija razvija IT sektor i iz tog sektora sada se izvlače resursi za razvoj veštačke inteligencije, a već neko vreme prva u regionu ima i Institut za veštačku inteligenciju. Međutim, postavlja se pitanje kako se obrazovni sistem u našoj zemlji prilagođava tome.
Uprkos tome što mnogi predavači strahuju da će đaci koristiti četbotove kako bi varali na ispitima i u pisanju domaćih zadataka, Verbić kaže da svojim studentima dozvoljava da koriste takvu vrstu asistencije.
Euronews
"Oni znaju da na ispitu smeju da koriste internet, koji uključuje i ChatGPT. U ovom trenutku ja ne znam da li će to napraviti štetu ili neće. Možda hoće, ali u ovom trenutku pratim da vidim kakvi su efekti", objašnjava naš sagovornik, dodajući da i sam koristi pomoć četbota da dobije neke ideje kada mu ponestane inspiracije za pisanje ili da pojednostavi neki svoj tekst.
On smatra da je najveći deo problema leži u postojećem načinu ocenjivanja, a ne u mogućnostima koje ChatGPT pruža đacima.
"Mi tražimo reproduktivna znanja, ne nagrađujemo kreativnost, komunikativnost, timski rad i sve ono što bismo želeli da imamo kao izlaz, mi to ne ocenjujemo, nego samo da li će znati da ponovi ono što je zadatak, a nove generacije odbijaju da tako uče. Veštačka inteligencija će samo da pojača taj problem i pritisak će biti veći na to da ocenjivanje postane u funkciji učenja, umesto da cilj učenja bude ocena. Mislim da će sada pritisak biti toliki, da će ljudi morati da izmišljaju potpuno nove načine proveravanja znanja", kaže Verbić.
Marković dodaje da živimo u vreme kada je osnovno znanje i inače lako dostupno i da je potrebno u školama razvijati nešto drugačije veštine.
"Za sve što želimo da znamo, postoji veliki broj izvora i na internetu. Tako da mislim da ono čime treba da se mnogo više bavimo u školi su kom izvoru verovati, kako proveriti informaciju, razvijanje kritičkog mišljenja. Bavljenje nekim pitanjima koje mašine ne mogu da nam reše, kao na primer, kako da živimo zajedno, kako da rešavamo naše međuljudske probleme", predlaže naš sagovornik.
Može li veštačka inteligencija da ljudima preotme poslove?
Broj oblasti u kojima se primenjuje veštačka inteligencija se poslednjih godina strmoglavo povećava, od automatizacije procesa u industriji i široke primene u IT sektoru, preko nauke i medicine do ekonomije i prava. Kada je reč o ChatBotu, najveći potencijal pokazuje u semantičkoj pretrazi interneta i drugih baza podataka.
"Sve više ćemo umesto ključnih reči u pretrazi postavljati pitanja prirodnim jezikom i dobijeti mnogo bolje odogovore. Koristi se i za sumarizaciju teksta, da na osnovu velike količine informacija napravi siže, kao i za analizu sentimenta", objašnjava Marković.
Međutim, on podseća da ChatBot nema iskustvo, osećanja ni mogućnost percepcije, ne može da vidi, ne može da čuje, a sve to ga onemogućava da odgovori u nivou ljudskog bića.
"Ne verujem da će ovaj softver moći da oduzme ljudima radna mesta, ali neke naredne iteracije koje će biti pametnije i kvalitetnije, verovatno da. Kao i svaka druga tehnologija do sada. Ono čega treba da budemo svesni je da za razliku od nekih drugih industrijskih revolucija, kada smo imali mnogo više vremena da se prilagodimo, ove stvari se dešavaju mnogo brže i danas imamo mnogo manje vremena za prilagođavanje", upozorava Marković.
Komentari (1)
Jakov
06.03.2023 10:29
Korenite promene u pametnoj tehnologiji! Na ljudima je sad da iskoriste to na najbolji mogući način!!