Igre 
Srbija u eri veštačke inteligencije: Kakav suživot gradimo sa "pametnim" tehnologijama
Komentari09/01/2023
-13:03
Mnogi stručnjaci smatraju da je jedan od najvećih proboja u polju nauke i tehnologije u 2022. godini napravljen na polju veštačke inteligencije. Poslednjih meseci o ovoj temi najviše se govori u kontekstu napredne ChatGPT aplikacije, "inteligentnog" četbota koji može tekstualno i (uglavnom) smisleno odgovara na pitanja, piše pesme, prozu i analize.
Međutim, veštačka inteligencija već dugo je deo savremenog načina života i više prožima našu svakodnevicu nego što je većina ljudi uopšte svesna.
Prema rečima dr Srđana Verbića, profesora FEFA fakulteta Univerziteta Metropoliten i nekadašnjeg ministra prosvete u Vladi Srbije, važan zadatak obrazovnih struktura je demistifikacija ove sfere.
"Mi o veštačkoj inteligenciji uglavnom razmišljamo kao o čudu koje menja svet, ali je zapravo to samo automatizacija stvari koje ljudi već inače rade i imaju dovoljno iskustva i dovoljno podataka o tome. Mi samo prepuštamo računaru da neke stvari uradi umesto nas", objašjava Verbić za Euronews Srbija.
A dijapazon stvari koje može da radi umesto ljudi proširuje se svakodnevno i pokriva oblasti od prevencije i dijagnostike bolesti do predviđanja poljoprivrednih prinosa.
profimedia
Budući da se od veštačke inteligencije očekuje da reši veliki broj problema savremenog čovečanstva, mnoge zemlje se udružuju kako bi već u najranijim fazama primene mogle da iskoriste što više njenih potencijala. Od nedavno je među njima i Srbija, koja je postala deo globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju.
"To znači da postoji interesovanje i da postoji ideja koliko je veštačka inteligencija važna danas. Međutim, ono što je tu najvažnije, je što se shvata da se veštačka inteligencija nije nacionalna disciplina. Nama je potrebna saradnja sa kompanijama i vladama širom sveta, ne samo u domenu razvoja, nego i u domenu deljenja podataka. Mi moramo da budemo deo tog globalne baze podataka, jer na malim podacima veštačka inteligencija ne može da uči. Što je veća zemlja, što je veće tržište, to je više materijala na kom se uči i to je nama izuzetno važno", objašnjava Verbić za Euronews Srbija.
Povezane vesti
"Trebaju nam pametni korisnici veštačke inteligencije"
Srbija poslednjih decenija razvija IT sektor i iz tog sektora sada se izvlače resursi za razvoj veštačke inteligencije, a već neko vreme prva u regionu ima i Institut za veštačku inteligenciju. Međutim, postavlja se pitanje kako se obrazovni sistem u našoj zemlji prilagođava tome.
"Ja bih posmatrao obrazovanje malo šire od škole, naročito kad je veštačka inteligencija u pitanju", kaže Verbić.
Medija centar Beograd
"Mi učimo na svim mestima, ne samo u školi. Možda, na žalost, ponajmanje u školi, ali svako ko ima mobilni telefon u rukama bez obzira na godine, bez obzira na to čime se bavi, ima pristup veštačkoj inteligenciji. Tako da svaki foto aparat na mobilnom telefonu ima u sebi neku aplikaciju veštačke inteligencije i podešava tamo ekspoziciju, količinu svetla i mislim da svakodnevno učimo o veštačkoj inteligenciji, bez obzira na školu", ističe profesor.
Verbić ukazuje na primer Finske u kojoj je jedan onlajn kurs o elementima veštačke inteligencije koji je ispočetka bio namenjen učenicima, počeo da se primenjuje i u podučavanju ljudi starijih od 45 godina, kojima je ova tema bila interesantna.
"Ja mislim da o veštačkoj inteligenciji treba da učimo svi odjednom, a kroz strukturalni rad i stručno usavršavanje nastavnika", smatra naš sagovornik.
"Veoma je važno da znaju da koriste te alate. Nama je važno da svaki građanin bude pametni korisnik tih servisa veštačke inteligencije i svega onoga što donosi globalna računarska mreža. Nama su potrebni pre svega pametni korisnici. Da oni znaju šta koriste, da budu svesni šta su mogućnosti, šta su eventualne posledice", dodaje Verbić.
Suživot sa veštačkom inteligencijom
Veštačka inteligencija, smatra naš sagovornik, nije nikakva prolazna moda - tu je da ostane i da se razvija, pronalazeći sve širu primenu u životu savremenog čoveka. Međutim, to će u budućnosti podrazumevati neminovne promene starih sistema, među kojima je, između ostalih, obrazovni.
Povezane vesti
Primera radi, mnogi su kao negativnu posledicu dostupnosti ChatGPT aplikacije navodili mogućnost da će je učenici i studenti koristiti kako bi umesto njih pisala domaće zadatke, sastave i lektire.
Međutim, Verbić smatra da nema razloga da se "branimo" od takve tehnologije.
"Nema razloga da se mi branimo od ChatGPR. Takvi servisi dolaze. Imamo GPTsony, Google Lamda... Pitanje je koliko će njih da se pojavi u narednih par meseci. To nije nešto što je prolazna moda. To su servisi za ostatak istorije čovečanstva. Biće tu nadalje i mi moramo da naučimo da živimo sa njima i veoma je važno da se o tome priča u školi. Svako može da koristi te alate i da se dobro razumeju u tome", smatra profesor.
Povezane vesti
Direktor Instituta za veštačku inteligenciju dr Dubravko Ćulibrk, podseća je u pitanju model koji je razvijen pre tri godine.
"Mislim da je sada šira javnost shvatila kakve su moguće primene takvih tehnologija, ali takva tehnologija postoji već neko vreme. Ono što je možda utešno da očigledno nije promenila sve odjednom. To je tehnologija koja se bavi obradom teksta, razumevanjem teksta. Sve što je neki tekst koji nije mnogo struktuiran GTP3-em se može uraditi. Meni je recimo zanimljivija primena kodeks modela, koja zapravo pokušava da kodira, odnosno da programira na bazi toga. Neke stvari koje su se ranije programirale satima, zahvaljujući GPT-u sada mogu da budu gotove za minute", navodi Ćulibrk.
Velike mogućnosti za napredak, ali i za zloupotrebe
Na pitanje kako će svet izgledati za nekolilko godina ističe da kompanija koja se bavi NLP-em odnosno procesuiranjem prirodnog jezika, dobitnica nagrade Touring Award, što se smatra Nobelom za računarstvo, predviđa da će za pet godina alati za prevođenje biti toliko dobri da će moći da se stave na uho i se razgovara s bilo kim na bilo kom jeziku.
On ističe da je veštačka inteligencija već dostupna vrlo širokoj javnosti.
"Svako ko ima pametan telefon, koristi jako puno servisa zasnovanih na nekom tipu veštačkih inteligencija. To ne moraju nužno da budu neki sistemi koji bog zna šta veliko čine, već nešto što jedno dete ume da uradi – da raspozna psa od mačke u različitim okolnostima i osvetljenjima. To smo mi uspeli kod veštačke inteligencije pre 10 godina. Ovo što radi GPT to je razumevanje i modelovanje jezika. Kada možete da ga modelujete možete i da ga generišete, ali opet to je nešto što svaki obrazovan čovek može da uradi do neke mere", podseća.
Ipak, dodaje da je veliko pitanje u čemu bi mogle biti opasnosti.
"Stvar je dogovora kako da se reguliše veštačka inteligencija. U principu je to tehnologija koja ima mnoge mogućnosti i kao svaka takva, ima i mnoge mogućnosti za zloupotrebu. Osnovna mogućnost zloupotrebe GPT3 je to što generiše sadržaj koji može da bude potpuno netačan ili pogrešno protumačen", navodi Ćulibrk za Euronews Srbija.
Kod svake tehnologije, dodaje, bezbednost i etika u tom domenu prate istraživanja u kojom rešavaju tehnološke probleme.
"Ima mnogo istraživanja koja rade na tome kako da se uradi provera činjenica na ogromnom nivou. GPT 3 s jedne strane može da bude korišćen za zloupotrebu, a s druge strane je super alat da "uhvatite" nekoga ko pokušava nešto loše da uradi. Te stvari uvek idu u paraleli i pitanje je društenog dogovora koliko ćemo ulagati u jednu ili u drugu stvar i šta nam je sada bitno", navodi Ćulibrk.
On podseća da je Srbija 29. zemlja koja se pridružila Globalnom partnerstvu za veštačku inteligenciju što je velika potvrda da se nešto radi dobro.
"Nama to donosi mogućnost da se pridružimo odgovarajućim radnim grupama koje rade na rešenju da definišu šta je etički, ili kako primeniti veštačku inteligenciju da se reši problem globalnog zagrevanja... Veštačka inteligencija je jedna od retkih tehnologija koja stvarno ima potencijal da reši neke velike probleme, za koje ja ne znam da li postoji drugi način da se reše", ističe Ćulibrk.
Komentari (1)
Mikelo
13.03.2023 22:27
Niko ne priča o ogromnoj zloupotrebi veštačke inteligencije nad običnim ljudima od strane državno privatne mafije. Zašto mafije. Zato što običan građanin nema NIKAKVU zaštitu niti postoji u okviru bezbednosnih državnih organa bilo koja služba kojoj građanin može da se obrati radi momentalne zaštite.