"Budućnost će biti čudna": Mask se nada dozvoli za ispitivanje čipova u mozgu na ljudima

Američka uprava za hranu i lekove (FDA) početkom prošle godine je odbila zahtev kompanije Ilona Maska, "Neuralink", da se odobri ispitivanje čipa te firme na ljudima. Ova priča i dalje nije završena pa bi se moglo desiti da "Neuralink" dobije dozvolu, ali odbijanje FDA signalizira značajnu zabrinutost za bezbednost, smatraju stručnjaci.

Glavni bezbednosni problemi uključivali su litijumsku bateriju uređaja koja bi trebalo da se nađe u ljudskom mozgu, mogućnost da male žice implantanta migriraju u druge oblasti mozga, kao i pitanja da li i kako se uređaj može ukloniti bez oštećenja moždanog tkiva.

Ukoliko ikada dođe do ideje da čipovi "Neuralinka" budu u ljudskim mozgovima, prema onome što ta kompanija saopštava, doći će do prave "revolucije".

Čipovi Maskove firme, jednom kada zažive, trebalo bi da budu dostupni i bolesnim i zdravim ljudima u američkim domovima zdravlja, a uređaj bi trebalo da im pomogne u širokom spektru problema - lečenju gojaznosti, autizma, depresije ili šizofrenije. Kompanija u budućnosti predviđa čak i mogućnosti surfovanja internetom ili neke vrste telepatije uz pomoć ovog čipa.

Primarni kratkoročni cilj "Neuralinka", kako su rekli, jeste pomoć paralizovanim pacijentima da komuniciraju putem kompjuterizovanog teksta bez kucanja. Kao dugoročni cilj, između ostalog, navodi se i puna mobilnost, zajedno sa vraćanjem vida slepima.

Na prezentaciji koju je održao u novembru prošle godine, sam Mask je rekao da bi mogao da ugradi "Neuralink" čip a da se to ne bi ni primetilo. "Moći ćete da sačuvate i ponovo reprodukujete uspomene... budućnost će biti čudna", dodao je Mask.

On očekuje da bi već na proleće zahtev mogao ipak da bude odobren, što bi značilo i zeleno svetlo za početak kliničkih ispitivanja na ljudima. Međutim, nije dozvola FDA prvi problem sa kojim se Mask suočio kada su u pitanju čipovi - krajem prošle godine, Rojters je otkrio da savezna vlada istražuje i kako "Neuralink" postupa sa životinjama na kojima se vrše istraživanja.

Iako Maskova ideja možda zvuči futuristički, Američka uprava za hranu i lekove već je u prethodnih nekoliko decenija odobrila značajan broj čipova, uključujući i one koji leče parkinsonovu bolest, epilepsiju i opsesivno-kompulzivni poremećaj.