Revolucija u radu servera: Prvi komercijalni podvodni data centar u SAD spreman da dotakne dno Pacifika

Komentari

Autor: euronews.next

04/09/2022

17:59

Revolucija u radu servera: Prvi komercijalni podvodni data centar u SAD spreman da dotakne dno Pacifika - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Prvi američki komercijalni podvodni data centar spreman je da dotakne dno Pacifika do kraja ove godine, prenosi Euronews Next.

Instalacija 'Jules Verne Server', koja bi mogla da bude revolucija u radu servera, će se izvršiti blizu Port Anđelesa, na severozapadnoj obali Sjedinjenih Država. Njegova veličina je približna kontejeneru od 6 metara, nalaziće se nešto više od devet metara ispod vode, a biće usklađen sa čak 800 servera. Sve je ovo usmereno ka smanjenju emisija ugljenika do 40 posto.

"Ekološki smo osvešćeni i želimo da iskoristimo svaku održivu mogućnost, a pod tim mislimo na prilagođeno generisanje energije, načine izgradnje i materijale", rekla je Maksi Rejnolds, osnivač kompanije koja proizvodi rutere Subsea Cloud.

Ova kompanija najavljuje i da će njihovih prvih 10 proizvoda nadoknaditi više od 7,683 tona ugljen-dioksida u poređenju sa ekvivalentima instaliranim na kopnu. To je postignuto smanjenjem potrebe za hlađenjem sistema.

Subsea navodi da će njihovi data centri biti usmereni ka zdravstvu, finansijama i vojsci u SAD.

Šta su podvodni data centri?

Data centri centralizuju sve podeljenje operacije informacionih tehnologija i neophodni su u našem svakodnevnom životu - koriste ih Cloud, Google i Meta. Izgrađeni su na kopnu, najčešće u ruralnim oblastima, udaljenim od razvijenih, naseljenih mesta.

Prethodnik 'The Jules Verne Servera' je projekat vlasti i nakon njega se očekuje Njord01 server u Meksičkom zalivu, postavljen na dubini od 250km i Manannan server u Severnom moru, na dubini od 200m. A, ovakav centar se očekuje i od strane kineske kompanije Highlander, pokraj obalskog grada Sanija na ostrvu Hainan.

Da li su podvodni data centri jeftiniji i pouzdaniji?

Subsea tvrdi da je proizvodnja podvodne baze 90 posto jeftinija od kopnenih operacija, a razlog tome su "manja količina materijala i jednostavnost postavljanja i održavanja", kako navodi Rejnolds. "S obzirom na pravo, neophodne dozvole i moguć sporiji i skuplji rad, njena instalacija u infrastrukturu metropola, ali čak i seoskih oblasti je skupa i složena."

Primer koji to oslikava je da je za zakopavanje podvodnih kablova potrebno 18 minuta i košta oko 1,700 evra za svaku milju (1,6km) kabla, dok bi to na kopnu zahtevalo 14 dana i 165,000 evra po milji.

Majkrosoft je 2020. godine dokazao da je ovakva inovacija moguća i izvodljiva. Tokom njihovog "Projekta Natick", 2018. godine, na dno severoistočnog škotskog arhipelaga Orknija je spušten data centar koji je sadržao 855 servera. Dve godine kasnije, otkrili su da je samo 8 servera ugašeno, što bi na kopnu rezultiralo sa 64 ugašena servera.

Brže konekcije

Povrh manje cene i ekološke prilagođenosti, ova inovacija nudi i brzu internet konekciju. Takođe Subsea tvrdi da mogu da smanje kašnjenja podataka čak 98 posto.

Rejnolds navodi da je "to kašnjenje sve veće, što je grad dalji, i da je ono upravo posledica te distance". S obzirom na to da, oko 40 posto svetske populacije živi u okviru od 100km od obale i u velikim urbanim obalskim mestima, recimo Los Anđelesu, Šangaju i Istanbulu, Subsea bi morao znatno da poboljša način korišćenja svojih uređaja.

Signali putuju brzinom od 200km u milisekundi, a centar je u proseku udaljen 400km od korisnika, dakle za 40 milisekundi signal stiže do korisnika. Ruteri Subsea mogu ovo ubrzati čak 20 puta, do 2 milisekunde, ukoliko se distanca smanji.

"Moja konkurencija su neefikasni data centri koji se rasipaju vremenom, a dovode do dugotrajnih poslova, zagađenja okoline i društvenih probleme, još od dana kada su izgrađeni", kaže Rejnolds. "Međutim, ostale centre doživljavamo pre dalekim saveznicima nego pretnjom, bar za sada. Moramo da sarađujemo ako nam je cilj da industriju poboljšamo."