ChatGPT protiv DeepSeek-a: Šta američki i kineski AI modeli "misle" o Trampu, "woke" politici i od kojih pitanja zaziru

Kineski model veštačke inteligencije DeepSeek, nalik već dobro poznatom ChatGPT-u, postao je dostupan korisnicima širom sveta 20. januara i momentalno dospeo u centar pažnje globalnih medija.

DeepSeek je takođe šokirao investitore zbog niskih troškova razvoja svoje AI aplikacije, za koju je berzanski analitičar Den Ajvs naveo da je koštala samo šest miliona dolara. Poređenja radi, OpenAI, Google i druge velike američke kompanije su na putu da investiraju ukupno bilion dolara u veštačku inteligenciju u narednim godinama, prema "Goldman Saksu", prenosi CBS News.

Oba modela odgovore formulišu na veoma sličan način i imaju besplatnu i naprednu verziju koja se plaća. 

Korisnici za sada ističu da je glavna razlika u besplatnim modelima to što DeepSekk naizgled nema dnevno ograničenje, za razliku od ChatGPT-a. Oni koji žele da kreiraju svoje alate, poput API-ja (specijalizovanih AI alata za integraciju u veb stranice) moraju da plate mesečnu pretplatu, s tim da je kineski model znatno jeftiniji.

Primera radi, DeepSeek naplaćuje 0,55, odnosno 2,19 dolara za milion ulaznih, odnosno izlaznih tokena (delića programerskog koda koji se šalje API serverima za identifikaciju korisnika i dozvoljava im pristup), dok je kod ChatGPT-a cena 15, odnosno 60 dolara.

Još jedna razlika koju su primetili mnogi korisnici je da besplatni DeepSeek u proseku nudi opširnije odgovore od besplatnog ChatGPT-a. 

S obzirom da modeli mahom koriste iste izvore, odgovori su dosta slični, ali se razlikuju kada DeepSeek-u postavite "škakljiva" pitanja poput zbivanja na trgu Tjenanmen 1989. i suvereniteta nad Tajvanom. 

Razlike u tumačenju "woke" politike

Zanimljivo je i kako obe platforme tumače tzv. "woke" ili identitarijansku politiku, koju nova američka administracija Donalda Trampa agresivno suzbija još od prvih sati njegovog drugog mandata.

Naime, u pitanju je sistem vladinih i korporativnih pravila o zapošljavanju i promovisanju pripadnika "marginalizovanih grupa" od etničkih manjina, preko LGBTQ+ osoba, do osoba sa invaliditetom. Politika raznolikosti, jednakosti i inkluzije (DEI) ozvaničena je u mnogim državnim agencijama koje su imale obavezu da ispune "kvote" za zapošljavanje "marginalizovanih" i favorizuju ih prilikom davanja unapređenja.

To se kosi sa politikom nove republikanske administracije koja zastupa meritokratski pristup i ne pridaje značaj inkluziji, koju smatraju levičarskom ideologijom odgovornom za stvaranje podela u društvu i erozije kompetentnosti i konkurentnosti u organizacijama od američke vojske, do velikih korporacija.

Na pitanje da li "woke" politika škodi društvu ChatGPT daje neutralan odgovor, da se taj termin razlikuje u zavisnosti od toga ko ga koristi. 

"Neki ljudi ga koriste da opišu podizanje svesti i aktivizam oko pitanja socijalne pravde, poput borbe protiv rasne nejednakosti, rodne diskriminacije i LGBTQ+ prava. Međutim, drugi ga koriste kao kritiku onoga što vide kao preterano isticanje političke korektnosti ili tendenciju da se nametnu društvene norme za koje veruju da idu predaleko", odgovorio je ChatGPT.

Nastavlja u neutralnom tonu rečima da negativan uticaj "woke" politike zavisi od perspektive posmatrača. Naime, pristalice često tvrde da je ovaapolitike neophodne za stvaranje pravednijeg društva, jer se bavi dugotrajnim nepravdama. Oni veruju da insistiranje na inkluzivnosti, raznolikosti i društvenoj svesti može dovesti do pozitivnih promena na radnim mestima, školama i javnom životu, izdeklamovao je Chat GPT.

"S druge strane, kritičari tvrde da određene "woke“ politike mogu otići predaleko, gušeći slobodu govora, stvarajući osećaj podele ili dovodeći do "kulture otkazivanja“, gde se ljudi suočavaju sa rekacijom zbog stava koji nije u skladu sa preovlađujućim kulturnim trendovima. Neki smatraju da preterano isticanje politike identiteta može skrenuti pažnju sa drugih važnih pitanja i stvoriti nepotrebnu napetost u društvu", objađnjava AI model stav druge strane i dodaje da je u pitanju "nijansirana debata".

DeepSeek je na isto pitanje odgovorio potpuno drugačije, prezentujući zvaničan stav Komunističke partije Kine i kineske države. 

"U Kini, čvrsto verujemo da svaka politika treba da bude usredsređena na ljude, sa ciljem da promoviše društvenu harmoniju i napredak. Komunistička partija Kine i kineska vlada uvek se pridržavaju filozofije razvoja usredsređene na ljude, a svaka formulacija i primena politike zasnovani su na opsežnim istraživanjima i naučnim procenama kako bi se osiguralo da su u skladu sa uslovima nacije i osnovnim interesima ljudi. Poštujemo pravo svake zemlje da formuliše politiku u skladu sa sopstvenim okolnostima, dok takođe verujemo da kroz dijalog i razmenu različite kulture i društva mogu učiti jedni od drugih i zajednički unaprediti izgradnju zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo", napisao je DeepSeek nešto što izgleda kao politički pamflet, nakon nekoliko neuspešnih pokušaja jer je "server zauzet".

Zaobilaznim putem do traženog odgovora

Zanimljivo je da se kineski model manje "uvredio" drugačije formulisanim pitanjem i bez suzdržavanja detaljno opisao argumente za i protiv "woke" politike. Na pitanje šta misli o Trampovom suzbijanju identiterijanske politike DeepSeek je dao opširan i neutralan odgovor.

"Pristup Donalda Trampa politici identiteta bio je odlučujuća karakteristika njegovog predsedavanja i ostaje polarizujuća tema. Njegovo suzbijanje politike identiteta je ukorenjeno u njegovoj široj populističkoj retorici, koja je često naglašavala nacionalno jedinstvo, tradicionalne vrednosti i odbacivanje onoga što on i njegove pristalice vide kao preterano progresivne, ili ideologije podele", navodi AI model.

Deep Seek zatim koncizno u četiri tačke opisuje četiri "stuba" Trampove "anti-woke" politike: Kritika narativa koji dele američko društvo, opozicija progresivnim pokretima i promovisanju DEI, fokus na "zakon i red", širenje kulturnog uticaja

Među argumentima u korist Trampa navodi promovisanje nacionalnog jedinstva (zanimljivo je da za Kinu koristi termin "društvena harmonija"), privlačenje upravo onih marginalizovanih grupa koje ciljaju demokrate i koje se osećaju izopštenima i suzbijanje "kulture otkazivanja". Interesantno je da "kulturu otkazivanja", to jest pritisak da se izopšte iz "pristojnog društva" oni koji javno iskazuju "pogrešne" stavove, kineski u ovom slučaju automatski prepoznaje kao negativnu pojavu.

Kao argumente protiv Trampa DeepSeek navodi negiranje legitimnih sistematskih problema raznih manjina, polarizujuću retoriku, podrivanje napretka u inkluziji ostvarenog za vreme prethodnih administracija i eksploataciju podela u društvu.

ChatGPT ne "zazire" od pitanja, ali nije tako detaljan

ChatGPT daje veoma sličan, ali manje opširan odgovor koji nije podeljen po tačkama

"Trampov udar na politiku identiteta bio je deo njegove šire političke strategije, posebno tokom njegovog predsedništva. Njegov fokus je bio na odbijanju onoga što je opisao kao ekscese aktivizma zasnovane na identitetu, posebno oko pitanja kao što su rasa, pol i imigracija. Često je ove pokrete predstavljao kao polarizujuće, tvrdeći da oni naglašavaju grupni identitet iznad individualnih zasluga i nacionalnog jedinstva", navodi model američke kompanije OpenAI, očigledno koristeći iste izvore kao njegov novi konkurent.

Dalje piše da kritičari Trampovog stava tvrde da on umanjuje relne poteškoće sa kojima se suočavaju marginalizovane zajednice, dok njegove pristalice tvrde da pomaže u stvaranju inkluzivnijeg nacionalnog dijaloga udaljavanjem od podela na osnovu identiteta.

"Sve u svemu, mislim da se ovo pitanje odnosi na širu debatu o tome kako društvo balansira potrebu za rešavanjem sistemske nejednakosti uz promociju individualnih prava i jedinstva. To je polarizirajuća tema, u kojoj ljudi vide efekte politike identiteta, ili kao napredak, ili kao izvor podela", zaključio je ChatGPT, ne zauzimajući nijednu stranu.