Igre 
Ko kontroliše Vikipediju i kako je 25 urednika dovelo tim iz Srbije na prvo mesto po proverljivosti članaka
Komentari05/03/2022
-14:44
Malo je onih koji nikada nisu koristili najpopularniju onlajn enciklopediju – Vikipediju. Milioni dnevnih poseta ovoj platformi istovremeno znači i "more" informacija koje je potrebno kontrolisati, a u tom ogromnom poslu drugu godinu za redom srpski tim nagrađen je kao najbolji.
Srpski urednici te platforme koja broji oko 800 miliona poseta godišnje, pokazali su se kao najbolji po dobrinosu poverljivosti na naučnim člancima. Iako je na unošenju referenci radio izuzetno mali tim od 25 dobrovoljaca, drugu godinu zaredom Vikipedija na srpskom osvojila je prvo mesto na kampanji uređivanja, sa ukupno unešenih 10.080 referenci.
Vikipedija je karakteristična po tome što u njoj bilo ko može da stvara, menja ili ažurira članke. Ideja tako slobodne i svima otvorene enciklopedije, otvara mnoge mogućnosti, ali za sobom nosi i brojne pretnje i opasnosti u pogledu širenja dezinformacija. Stoga je opravdano pitanje: Ko tačno i na koji način kontroliše taj sadržaj i koliko je on pouzdan?
Za organizovanje projekata i kampanja u okviru kojih se širi ili ispravlja sadržaj na Vikipediji, odgovorna je Zadužbina Vikimedije sa sedištem u San Francisku, čiji ogranak – Vikimedija Srbija od 2005. godine posluje i u našoj zemlji.
"Na uređivanju Vikipedije ukupno učestvuje oko 1.000 dobrovoljaca, koji, kako im to vreme dozvoli, sređuju i ispravljaju već postojaće članke, odnosno unose nove", ističe za Euronews Srbija Gorana Gomirac menadžer za saradnju sa institucijama kulture udruženja Vikimedije Srbije.
Kako se povećava vidljivost našeg kulturnog nasleđa, Vikimedija radi na tome da kroz saradnju sa ministarstvima, školskim ustanovama i različitim institucijama, sprovođenjem brojnih projekata, podstiče mlade da nauče kako da pišu naučne članke i time proširi i obogati slobodan sadržaj na Vikipediji.
Kako se kontroliše sadržaj na Vikipediji?
Sve sadržaje na Vikipediji na srpskom kontroliše oko 80 urednika patrolera, koji proveravaju svako slovo koje se promeni na ovoj platformi. Oni imaju posebne stranice na koje dobijaju obaveštenja ukoliko je nešto izmenjeno, ili ukoliko je nešto novo uneto u članak, a nema referencu iza sebe, odnosno izvor koji će da potvrdi tačnost. Ukoliko je unet očigledno netačan podatak, njihova dužnost je da obrišu tu informaciju.
Povezane vesti
"Na tim posebnim stranicama, patrolerima izađe obaveštenje čim je nešto izmenjeno. Budući da tih 80 urednika volontira, oni to u skladu sa svojim vremenom menjaju i proveravaju. To može da se desi u roku od pola minuta, a ponekad za proveru neke informacije treba i dvadesetak minuta, ali uvek sve bude provereno", naglašava Gomirac.
Na Vikipediji se uvek savetuje, dodaje ona, da se koriste sekundarni izvori podataka, dakle uvek bi trebalo da budu naučni radovi ili priznati izvori u naučnim krugovima.
"Ne uzimaju se izvori medija koji su oformljeni radi promocije, već samo sekundarni, relevantni pouzdani izvori", dodala je.
profimedia
Ažuriranje podataka, svakako nije odgovornost ovih urednika.
"Vikimedija, ukoliko sarađuje sa nekom institucijom, pokriva najrelevantnije stvari za tu instituciju, a na javnosti je da se informacije u tim člancima kasnije ažuriraju, a relevantnost novih informacija će, naravno, proveriti urednici patroleri", objasnila je naša sagovornica.
Na pitanje ko proverava rad urednika, Gorana Gomirac ističe:
"S obzirom na to da je u pitanju 80 urednika, oni međusobno proveravaju jedni druge. U pitanju su urednici koji ovo rade dugi niz godina i koji žele da ovaj projekat napreduje. Svako slovo ostavlja trag i svaka izmena koja se proveri ili ne proveri ostavi neki trag. Budući da ih ima čak 80 svaka izmena obično se proveri nekoliko puta".
Povezane vesti
U okviru aktivnosti projekata, Vikimedija drži i obuke za uređivanje, gde se govori i o autorskim pravima, o važnosti i proverljivosti podataka, o relevantnim izvorima. Novim urednicima se dodeljuje i mentor koji može da ga usmeri ili da mu pomogne.
Pored toga, postoje i urednici koji su posebno usmereni na ispravljanje gramatičkih ili stilskih grešaka u člancima.
Kako Vikipedija tretira "osetljiva" politička ili istorijska pitanja?
Budući da na našem području neke države različito tretiraju pojedina političko-istorijska pitanja, potrebno je da Vikipedija, na svim dotičnim jezicima, pronađe neki zajednički stav i način na koji će u članku da predstavi određeni događaj.
Gorana Gomirac objašnjava da u slučaju takvih problema, diskusije i različiti stavovi prvo mogu da se rešavaju na stranici za razgovore nekog članka.
"Tu se iznose reference, odnosno potkrepljuju se informacije određenim dokazima. Ukoliko se tu ne može usaglasiti šta je zapravo tačno, onda se nekako napišu obe verzije u članku i navedu se izvori za to", dodaje menadžerka za saradnju sa institucijama kulture.
Ukoliko se ne dođe do nekog zaključka, dodaje ona, na početku članka se vrlo jasno naglasi da je tema kontraverzna i da postoje različiti stavovi koji će biti izneti u nastavku.
"To je čest slučaj kod članaka pisanih u vezi sa sukobima tokom devedeseth", rekla je ona.
AP/Joerg Sarbach
Dešava se ipak, dodala je, da se pojedine situacije rešavaju na globalnom nivou od strane Zadužbine Vikimedija. Postoje pojedine smernice koje se globalno moraju poštovati na Vikipediji, i ukoliko dođe do nekih nedozvoljenih aktivnost, reaguju i na globalnom nivou, mada, naša sagovornica ističe da su to jako retki slučajevi, budući da se, kako ona kaže, obično sve može rešiti na lokalnom nivou.
"Tokom leta prošle godine bila je situacija sa Vikipedijom na hrvatskom jeziku, kada su određeni urednici blokirani na globalnom nivou, zbog desničarskih stavova koje su unosili na Vikipediju. Naravno da postoje neka različita mišljenja i stavovi", podvlači Gomirac.
U skladu sa dešavanjima na političkoj sceni, bilo domaćoj ili svetskoj, određeni članci podležu čestim izmenama.
"Kada se takva situacija desi, pojedini članci se blokiraju na određeno vreme da ne bi mogli novi urednici da ih uređuju i samim tim se sprečava problem neprekidnog menjanja podataka i plasiranja neproverenih, netačnih informacija", naglašava Gorana Gomirac.
Ona dodaje da se period godine i aktuelni događaji uvek odraze na čitanost pojedinih članaka.
"U januaru su uvek najčitaniji članci posvećeni slavlju, a posle smrti poznatih ličnosti njihove biografije obično postanu izuzetno čitane", kazala je ona.
Naša sagovornica dodaje da se s vremena na vreme pojavljuju članci o teorijama zavere ili o temama koje nisu naučno potkrepljene.
"Ne mogu tačno da vam odredim koliko se često ovo dešava, ali definitivno imamo slučajeve da ljudi koriste Vikipediju kao sredstvo samopromocije ili kao platformu za iznošenje ličnih stavova koji se kose sa naučno dokazanim činjenicama, ali i u takvim situacijama patroleri to uoče na vreme i veoma brzo uklone", podvlači Gorana Gomirac.
Komentari (0)