Sajber ratovi ne poznaju granice: Da li hakovanje ukrajinske vlade može da predstavlja opasnost po ceo svet

Na granici između Rusije i Ukrajine tenzije se i dalje ne smiruju. "Zveckanje oružjem" sve je glasnije, a mnogi su zabrinuti zbog pretnje od oružanih sukoba. Međutim, sajber ratovi su već uveliko počeli.

Prošle nedelje, ukrajinska služba državne bezbednosti SBU saopštila je da su primećeni sajber napadi na internet resurse vlade u Kijevu. Naime, radilo se o sajber napadu kojim je pogođeno oko 70 veb lokacija. Ukrajincima je u sajber napadu, pored toga što su im uništeni spoljni informacioni resursi, poručeno "da se plaše i da očekuju najgore", a među pogođenim sajtovima su i Savet bezbednosti i odbrane, kabinet ministara i nekoliko ministarstava. 

Prvobitno su iz SBU tvrdili da se, nakon istrage, prema nekim znakovima može reći kako Rusija stoji iza ovog sajber napada, ali je onda Sergej Demeđuk, zamenik sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, rekao da je verovatno odgovorna Belorusija - tačnije, hakerska organizacija "UNC115" povezana sa beloruskim obaveštajnim službama. Dok iz Minska nije bilo komentarisanja ovakvih navoda, iz Rusije su negirali bilo kakvu umešanost.

Pixabay

Ovaj sajber napad na ukrajinske službe postao je poznat pod nazivom "WhisperGate", a izazvao je pažnju koja prevazilazi granice te zemlje. Baš kao što je su SAD i NATO u više navrata napominjale kako su spremne da pruže vojnu pomoć Ukrajini u slučaju eventualne ruske invazije, tako je i američka Agencija za sajberbezbednost i infrastrukturu (CISA) nekoliko dana nakon sajber napada izdala saopštenje.

CISA u svom izveštaju upozorava na ključne bezbednosne službe da preduzmu "hitne, što brže korake" protiv sajber pretnji, a navode upravo napade na ukrajinske službe kao razlog za oprez kada su upitanju potencijalni sajber napadi na infrastrukturu SAD.

Iz američke agencije se pozivaju na to da bi oprez trebalo da bude znatno veći ukoliko se ima u vidu da se sličan malver kao onaj u Ukrajini, već pojavljivao u SAD - kao primer se navode dva napada iz 2017. godine: "NotPetya" i "WannaCry", a oba su se proširila internetom neviđenom brzinom i nanela štetu vrednu više milijardi dolara. 

(Ne)namerne posledice?

Sajber ratovi su veoma opasni jer, za razliku od "staromodnih" načina ratovanja, mnogo lakše mogu da se izmaknu kontroli i preliju se preko svih državnih granica, prenosi Technology Review,

Zaista, Ukrajina je meta sajber napada već deceniju. Na kraju krajeva, upravo se u Ukrajini desio presedan kada su sajber napadi u pitanju - 2015. i 2016. godine, hakeri su napali ukrajinsku elektromrežu i tako ostavili Kijev u mraku, što se nije desilo ni pre ni posle toga.

Kada je u pitanju sajber napad "NotPetya" koji američka CISA spominje u svom upozorenju od pre nekoliko dana, trebalo bi napomenuti da se radi o napadu iz 2017. godine kada su direktno ciljane ukrajinske privatne kompanije, ali se taj napad prelio na sisteme širom sveta.

Unsplash

CISA navodi u svom upozorenju da između "WhisperGate" i "NotPetya" ima sličnosti utoliko što su se oba softvera maskirala u ransomver (odnosno maliciozni softver koji "kidnapuje" podatke dok se ne plati otkup), a u stvari su služili potpunom uništenju svih podataka do kojih su mogli da dođu. Međutim, mora se napomenuti da ipak postoje izvesne razlike - pre svega, "WhisperGate" nije dizajniran da se širi tako brzo kao "NotPetya", a i nema nikakvih definitivnih povezanosti sa Rusijom.

Bez obzira na to što postoje izvesne razlike među ovim softverima, sasvim je jasno zbog čega američka agencija za sajberbezbednost nije spremna da rizikuje. Kad je "NotPetya" 2017. godine pogodio ukrajinske kompanije, kolateralna šteta bile su sve firme na svetu koje sa njima posluju. Iz SAD su tada procenili da je, na globalnom nivou, naneta šteta u vrednosti većoj od deset milijardi dolara. Takođe, iz Vašingtona su "NotPetya" nazvali "najskupljim i najdestruktivnijim sajber napadom u istoriji".

Dodatnu zabrinutost Amerikancima sigurno pruža to što i sami u poslednjoj deceniji imaju loša iskustva sa ruskim hakerima - od snimka telefonskog razgovora Viktorije Nuland, diplomate koja je 2014. godine svom kolegi rekla (uz psovku) koliko je nezadovoljna rekacijom EU na rusku invaziju Krima, pa sve do "farme" ruskih botova koje optužuju za upliv u američke predsedničke izbore 2016. godine.