Nacrt zakona o nestalim licima: Novonastala situacija usporila proces, na dnevnom redu Skupštine u što skorijem roku

Dugi niz godina pitanje nestalih predstavlja jedan od najvećih izazova u dijalogu Beograda i Prištine. Članovi porodica od političkih predstavnika očekuju da se više angažuju. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Komisija za nestale pri Vladi Srbije odlučili su da krenu u izradu zakona kako bi bar malo pomogili porodicama nestalih.

Formiranje baze podataka aktivnih slučajeva nestalih osoba, kako ocenjuju svi koji se bave rešavanjem ovog civilizacijskog pitanja, veliki je pomak u razrešavanju nasleđa iz 90-ih.

U međuvremenu, u Srbiji se priprema nacrt zakona kojim bi se predvidele olakšice pri zapošljavanju, socijalnoj i zdravstvenoj zašti i materijalne nadoknade članovima porodica nestalih.

"Taj nacrt zakona se radi već duže vreme, došli smo pred kraj, ali novonastala situacija je proces usporila", kaže Silvana Marinković iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosova i Metohije.

Oni na koje bi se ovaj zakon odnosio apeluju na državu da ubrza usvajanje.

Iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Kosova i Metohija napominju da bi se prema sadašnjoj verziji nacrta, u čijem sastavljanju su delimično učestvovali, zakon odnosio na mali broj porodica, što je slučaj i sa zakonom takozvanog Kosova koji je predvideo komplikovane procedure.

Za članove porodica nestalih, i one u cetralnoj Srbiji, kao i za one na Kosovu i Metohiji, najvažnije je da se sazna istina o njihovim najmilijima.

"U svakom trenutku imamo ažurirane i tačne podatke na jednom mestu. Važno je naglasiti da zbog prirode oružanih sukoba zbog kojih je došlo do velikog pomeranja i raseljavanja stanovništva sa ovih prostora izazovi koju su se desili u objedinjavanju informacija su na ovaj način prevaziđeni", kaže Samira Krehić, šefica programa međunarodne komisije za nestala lica za Zapadni Balkan.

"Dokle god političari i strane vlasti, koje imaju glavnu reč u ovome, ne budu želeli da se istina sazna o nestalim licima do tada nećemo saznati ništa", dodaje Marinković.

Detalji nacrta zakona o pravima porodice nestalih još nisu poznati. Iz nadležnog Ministarstva i Komisije napominju da će se sve znati za vreme rada nove vlade, dok iz udruženja nestalih strahuju da sve ne završi u fioci neke radne grupe.

O nacrtu zakona i rešenju za pitanje nestalih u ratnim sukobima, za Euronews Srbija je govorio Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica.

Odalović: Nema razloga za brigu, nacrt zakona neće "završiti u fioci"

Porodice nestalih lica strahuju da bi nacrt zakona možda mogao nestati u nekoj fioci, a s obzirom na to da je formirana nova vlada, pitanje koje s postavlja je u kojoj je fazi sada taj nacrt.

"Prvo hvala vama što se posvećujete ovoj temi, vrlo važnoj, vrlo osetljivoj i bitnoj za porodice jer, nažalost, veoma malo ili skoro nimalo, mediji ovu temu ne prepoznaju. Ovo je važno da se i danas pošalje poruka da ono što smo uradili, a uradili smo veliki posao, mislim da je to jedna interresorna grupa koja je bila formirana u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, zajedno s Komisijom za nestala lica, uz aktivno učešće predstavnika udruženja porodica nestalih lica, jedan dobar i vrlo korektan tekst nacrta zakona, koji je praktično bio završen negde u januaru, otprilike", kaže Odalović i dodaje:

"Kada smo očekivali da ćemo ući u fazu dalje implementacije, odnosno daljeg toka, došlo je do ostavke vlade, uvedeni smo u tehnički mandat, i to je bio problem dalje nemogućnosti procedure. Ono što je važno, danas sam se s novom ministarkom, Milicom Đurđević Stamenkovski čuo na ovu temu upravo i dogovorili smo se da se u naredna dan-dva vidimo, da dogovorimo dalje aktivnosti", objašnjava Odalović.

Euronews

Po pitanju zabrinutosti porodica, Odalović ističe da se neće desiti "jer u fioku neće ići, nema razloga da ide, jer je ogroman trud uložen i čini mi se da je na opšte zadovoljstvo urađeno".

"Zakon će, čini mi se, odgovoriti onome što je svrha i smisao takvih zakona. Zakon ne rešava direktno sudbinu nestalog lica, ali porodicama nestalih pruža određenu sigurnost, daje neke, uslovno rečeno, poruke države da će u nekim oblastima njihov položaj i status biti olakšan i da će mnogo lakše čekati trenutak kada dođe do zaključka slučaja", kaže Odalović i nastavlja:

"Zakon je, po prvi put, doveo do jedne evidencije koja služi za proces traženja nestalih lica, koju Komisija zajedno s Komesarijatom za izbeglice, u kojem se i služba nalazi, vodi, ali pun kapacitet dobiće tek zakonom kada taj dokument bude imao karakter javne isprave i kada će porodice koje su u toj evidenciji evidentirane, a ispunjavaju uslove da budu porodice nestalih, moći u određenim oblastima da ostvaruju svoja dodatna prava, od zdravstvene zaštite do nekih, recimo, socijalnih benefita", kaže Odalović.

"Vodili smo računa da kroz nacrt zakona obuhvatimo što širu kategoriju nestalih lica"

On ističe da su sve zemlje u regionu već donele slične ili iste zakone, te da porodice nestalih lica u okruženju imaju definisan status.

"Materijalna nadoknada je deo zakona, i to je ono što je Ministarstvo rada s Ministarstvom finansija usaglašavalo. To je neka verzija koja je poslednja urađena, s još ne do kraja usaglašenim finansijskim okvirom, ali on je neupitan i biće nešto bez čega sigurno neće doći do donošenja zakona, jer ta materijalna nadoknada je nešto što pripada porodicama. Svi u regionu su doneli iste ili slične zakone, i sve porodice imaju definisan status, uključujući i materijalne nadoknade. Ključna tačka zakona nije to što će porodice dobiti materijalnu nadoknadu, nego da se definitivno država odredi prema porodicama i da ih prihvati i shvati u punom kapacitetu", kaže Odalović.

Komisija za nestala lica

On ističe da je na stotine lica nestalo na ratom zahvaćenim prostorima bivših jugoslovenskih republika.

"Zakon se odnosi na sve porodice nestalih na prostoru bivše Jugoslavije, znači ne samo na prostor Kosova i Metohije. Imamo evidencije: u Hrvatskoj je nešto preko 900 lica, plus 600 se nalazi na jednoj operativnoj listi gde su nesporno ljudi čija sudbina nije poznata, ali nisu ušli u hrvatsku zvaničnu evidenciju. Imamo blizu 390 lica, naših državljana, koji su nestali u Bosni i Hercegovini, preko 570 na prostoru Kosova i Metohije, ali to je nešto što će tek stupanjem na snagu zakona i novim evidencijama biti, uslovno rečeno, do kraja i detaljno precizirano", kaže Odalović i dodaje:

"Ovde nije pitanje samo onih koji su trenutno nestali. Ovo se tiče i porodica koje su posmrtne ostatke svojih najmilijih od Komisije preuzeli, koje smo mi pronašli i predali porodicama, i oni će imati to pravo, jer prosto nije bila intencija zakona da smanjimo obim ili prava, nego da obuhvatimo širu kategoriju tih lica, jer su svi proživeli iste sudbine. U trenucima kada su nestajali, nestajali su zajedno. Neko je pronađen, neko nije pronađen. Ne ulazimo sada u detalje, ali vodili smo računa da kroz taj zakon obuhvatimo i širu kategoriju lica, tako da će se puna evidencija i precizni podaci utvrditi tek kada zakon stupi na snagu i u roku od šest meseci, kako smo planirali. Kad se kroz tu evidenciju popišu, po njihovim prijavama, sve porodice nestalih, stvori jedinstvena baza", kaže Odalović.

Gostovanje Veljka Odalovića u celosti pogledajte u video prilogu.