Najvažnije iz sveta tehnologije u 2021. godini - metaverzum, 6G mreža i rađanje svemirskog turizma

Godina za nama bila je puna događaja u svetu tehnologije. Zbog nekih smo ushićeni jer mogu da znače prekretnicu u načinu na koji koristimo kompjutere i telefone, ali ponešto nas je i zabrinulo, i nateralo da se zapitamo koliko nam internet zapravo olakšava život, i šta bismo da nema društvenih mreža. Izabrali smo za vas pet ključnih tehnoloških koncepata i dešavanja u 2021. godini.

1. Ulazak u metaverzum

Kompanija Fejsbuk promenila je ime u oktobru, i od tada se zove Meta. Mark Zakerberg je i dalje ostao na čelu, a na konferenciji "Fejsbuk konekt" je naveo da će u prvom planu ubuduće biti "metaverzum, a ne Fejsbuk". Metaverzum je koncept virtuelne stvarnosti - bolje rečeno, digitalni svet, u kome će ljudi moći da se "kreću" koristeći različite uređaje, i da komuniciraju u virtuelnom okruženju. Ovakva tehnologija oslanjaće se na dva osnovna stuba - virtuelnu realnost (VR) i proširenu realnost (AR), koncepte koji su danas itekako već živi i koriste se, pretežno u svetu video-igara i sličnih interaktivnih usluga.

Zakerbergova želja je da njegova kompanija pravi "platforme budućnosti", i da Meta postane brend koji će biti poput kišobrana pod kojim će se okupiti Fejsbuk, Instagram, WhatsApp, Okulus i mnoge druge platforme. Kako je objasnio za portal Verge, kompanija će ubuduće gledati na svoje poslovanje u dva koloseka - jedan će biti društvene mreže, a drugi buduće platforme.

profimedia

"Ideja je da metaverzum ne bude usko povezan ni sa jednim od ta dva koloseka, već da ih sve prožima. Metaverzum će biti i za platforme budućnosti i za socijalna iskustva", rekao je Zakerberg. Softver koji će biti "motor" metaverzuma zove se Horizon - u pitanju je aplikacija za pravljenje virtuelnog okruženja i interakciju u takvom svetu.

Takođe, kompanija planira da predstavi "Projekat Kambrija", uređaj za glavu poput naočara zahvaljujući kojem će virtuelna grafika moći da bude pomešana sa stvarnim svetom u punim bojama. Ove naočare uključivaće praćenje pokreta lica i očiju, kako bi avatari u virtuelnom svetu bili što verodostojniji.

Sam termin "metaverzum" je osmislio i prvi put koristio američki pisac Nil Stivenson, u naučnofantastičnom romanu iz 1992. godine čiji je naslov u Srbiji preveden kao "Histerični sneg". U njegovoj knjizi, ovaj termin odnosio se na 3D virtuelni prostor u kojem ljudi komuniciraju jedni sa drugima u obliku avatara - prevashodno, metaverzum je tu služio kao zabava za siromašne mase u naciji kojom vladaju korporativne franšize.

Bez obzira na to što je, u vreme kada je knjiga izašla, metaverzum izgledao kao distopija, ova ideja postala je veoma privlačna entuzijastima u svetu tehnologije. Metju Bol, uspešni investitor na ovom polju, pisao je u svom eseju o metaverzumu kao "manifestaciji virtuelne stvarnosti, poput filmova 'Ready player one' ili 'Matrix', uz izvesna ograničenja".

2. Veštačka inteligencija - možemo li da je "zauzdamo"?

Razvoj veštačke inteligencije (AI) ubrzano napreduje, a taj napredak vidljiv je i daleko van granica laboratorija. Veštačka inteligencija sve više "uvećava moć" tehnologije koja se primenjuje u raznim poljima - od razvoja lekova, pa do energetike, logistike ali i vojske, bili su neki od zaključaka novog izveštaja "State of AI" za 2021. godinu.

U izveštaju se takođe naglašava i da je u Evropi trenutno najveći problem regulacije AI, a čini se da su sa ovim saglasni i zvaničnici Evropskog parlamenta. Oni su, naime, takođe u oktobru usvojili prvu rezoluciju kojom se protive korišćenju veštačke inteligencije za masovni nadzor stanovništva, i istakli da se mora očuvati pravo na privatnost.

U rezoluciji se zahtevaju veća ograničenja i strože mere kontrole kada se radi o veštačkoj inteligenciji (AI) koju upotrebljavaju policijske snage, kao i o nadzoru prilikom prelazaka granica. Poslanici su naglasili i da bi, bez obzira na sav napredak tehnologije, ljudska bića ipak trebalo da uvek imaju poslednju reč u slučajevima prepoznavanja na osnovu snimaka, a da bi oni koji su na snimcima trebalo da dobiju priliku da se odbrane od eventualnih optužbi. 

profimedia

Evropski parlament je, na osnovu svega, predložio moratorijum na primenu sistema za prepoznavanje lica u svrhe sprovođenja zakona, osim ako se striktno ne koriste u svrhu identifikacije žrtava zločina. Ovaj moratorijum bi, prema trenutnom predlogu, trebalo da traje sve dok ne budu postojali određeni uslovi:  tehnički standardi koji su potpuno usklađeni sa osnovnim pravima, pravni okvir koji štiti od zloupotrebe i kontrole stanovništva nadzorom, kao i dokaza da je upotreba ovakve tehnologije zaista neophodna.

Jedan od primera da mašine nisu bezgrešne, a da kada se koriste tamo gde se odlučuje o ljudskim životima, cena može da bude preskupa, jeste i "Projekat Mejven". Lora Nolan je naučnica koja je 2018. godine dala otkaz u Guglu, zbog toga što je smatrala da ova kompanija želi da koristi veštačku inteligenciju neetički, kako bi nadzirala ljude.

Ona je radila na Projektu Mejven - u pitanju je projekat američkog Pentagona, koji je služio razvijanju tehnologija za raspoznavanje ljudi i objekata sa snimaka koje su napravili dronovi u oblastima gde su kuljali arapski konflikti.

"Dala sam otkaz iz nekoliko razloga. Nisam bila saglasna sa načinom na koji SAD koriste ovu tehnologiju u antiterorističkim operacijama. Mnogi nevini ljudi bili su ubijeni zbog toga što su ih mašine pogrešno prepoznale kao teroriste, ili zbog korišćenja eksploziva blizu oblasti nastanjenih civilima", rekla je Nolan za Euronews Srbija.

3. Razvoj 6G mreže 

Jedna od onih stvari koje su veoma uzbudljive samim tim što najavljuju velike promene u budućnosti, jeste rad na razvoju 6G mreže. Naučnici u svetu već su napravili određene korake ka ovom tipu tehnologije, pa bismo tako za manje od 10 godina mogli da , kada pričamo sa nekim putem video-poziva, osim što ga vidimo i čujemo, osetimo i miris iz njegove sobe. Lekar bi mogao da sedi u svojoj ordinaciji, ma gde ona bila, i pregleda vas, a da niste ni ustali iz fotelje. 

Kao što joj samo ime kaže, 6G je šesta generacija bežične tehnologije. Profesor na Oulu univerzitetu u Finskoj, i direktor istraživačkog odseka koji se bavi razvojem 6G tehnologije, Mari Latva-aho, rekao je ranije za Euornews Srbija da e najveća transformacija koju će 6G mreža doneti spajanje fizičkog, digitalnog i biološkog sveta, što vodi do stvaranja potpuno novih aplikacija koje pokreće veštačka inteligencija. 

"Nova 6G mreža mora da se posmatra kao nastavak 5G - zajedno, menjaju celo društvo. 6G će nastaviti tamo gde je 5G stala, zbog toga što već sada postoji mnogo novih zahteva koje je teško ispuniti uz pomoć nje", rekao je Latva-aho.

Regijus profesor elektronskog inženjerstva na Univerzitetu u Sariju i osnivač Centra za 5G/6G inovacije, Rahim Tafacoli, rekao je za Euronews Srbija da će 6G doneti još i energetsku efikasnost, kao i održivost uz minimalan uticaj na okolinu i emisiju ugljen-dioksida. 

Postojeća 5G tehnologija je najzaslužnija za ono što se danas naziva "Internetom stvari" (Internet of Things - IoT).  U suštini, iza sintagme "Internet stvari" stoji komunikacija na relaciji uređaj-uređaj - danas nije ništa čudno da kontrolišete veš mašinu, frižider i TV iz fotelje, samo pomoću aplikacije koju imate na mobilnom telefonu. "Internet čula" (Internet of Senses - IoS) se, sa druge strane, često spominje u vezi sa potencijalnom 6G tehnologijom. Radi se, najprostije rečeno, o tome da ćemo sva svoja čula sa lakoćom moći da "uronimo" u virtuelni svet. 

"Ukoliko bismo mogli da razgovaramo sa nekim putem telefona i da fizički ostanemo u svojoj fotelji, a prenesemo u svoju sobu ambijent mirise, ukuse i dodir iz sagovornikovog okruženja (što će biti jedan od ciljeva 6G mreže) to bi praktično značilo isto što i teleportacija", rekao je Tafacoli.

Kako je za Euronews Srbija istakao profesor komunikacionih sistema sa Čalmers tehnološkog univerziteta u Švedskoj Tomi Svenson, već 2030. godine mogli da očekujemo prvu implementaciju 6G tehnologije. 

4. Rađanje svemirskog turizma 

U 2021. godini nekoliko milijardera letelo je u svemir. U julu su to učinili Britanac Ričard Brenson i Amerikanac Džef Bezos, a u decembru i Japanac Jusaku Maezava. Međutim, postoje dve važne razlike. Prvo, Brenson i Bezos su u svemir putovali letelicama svojih kompanija, dok je Maezava putovao ruskom svemirskom letelicom Sojuz. Drugo, njih dvojica su u svemiru proveli kratak period vremena, dok je Maezava na Međunarodnoj svemirskoj stanici proveo nekoliko dana.

Svemirski letovi milijardera otvorili su vrata novoj temi u javnosti - svemirskom turizmu. 

AP/Susan Montoya Bryan

"Dobrošli u novu svemirsku eru", rekao je Ričard Brenson 11. jula okupljenim novinarima nakon uspešno obavljenog test leta u svemir. Putovao je raketom svoje kompanije "Virdžin Galaktik", let je trajao oko 90 minuta, i praćen je uživo. Nešto ranije, Brenson je rekao da je cilj ovog leta zapravo testiranje svemirskog turizma, biznisa koje planira da pokrene sledeće godine. 

Devet dana nakon Brensona, Bezos je, sa još troje putnika, i sam odlučio da se upusti u svemirsko putovanje, takođe raketom koju je napravila njegova kompanija, po imenu "Blu Oridžin". Nakon sletanja je okupljenima rekao kako je već prodao karte za svemirski turizam u vrednosti od blizu 100 miliona dolara, ne navodeći koliko, zapravo, jedna karta košta. Nakon ovoga, "Blu oridžin" je organizovao još dva leta u svemir, a jedan od putnika bio je i glumac Vilijam Šatner.

Sagovornici Euronews Srbija, stručnjaci na polju svemirskog turizma, saglasni su u tome da je ovo velika stvar koju niakko ne bi trebalo zanemariti, ali i da bi trebalo biti oprezan jer je vrlo moguće da svemirski turizam bar još neko vreme neće biti dostupan široj javnosti, već će ostati "zabava za bogataše".

"Putovanje u svemir ljudi zamišljaju od davnina. Iako bi mnogi to želeli i danas, ograničene mogućnosti koje nude Brenson i Bezos biće u bliskoj budućnosti dostupne samo malom broju putnika, s obzirom na visoke troškove", rekao je ranije za Euronews Srbija Erik Koen, profesor emeritus na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.

Anet Toivonen, profesorka na Haga-Helia Univerzitetu primenjenih nauka u Finskoj, rekla je ranije za Euronews Srbija da bi mlijarderi poput Bezosa i Brensona mogli imati i drugih motiva za put u svemir, osim novca.

Tanjug/Roscosmos Space Agency via AP

"Kako trenutno stoje stvari, nekoliko bogataša želi da istraži 'nove destinacije', koje su ranije bile dostupne samo profesionalcima. Njihov motiv mogao bi da bude testiranje hrabrosti, saznavanje novih stvari ili dobijanje većeg ugleda", rekla je Toivonen.

Neki, poput Ilona Maska, na svemirski turizam gledaju kao na "novu etapu u ljudskom istraživanju". Tako on smatra da bi čovečanstvo jednoga dana moglo da živi na drugim planetama - na primer, na Marsu. Govorio je, u više navrata, i o potencijalnim planovima za pravljenje grada na Crvenoj planeti koji bi ljudi jednoga dana nastanili.  

Predavač na Kenterberijskom univerzitetu sa Novog Zelanda i autor nekoliko studija i knjiga o svemirskom turizmu Semjuel Spektor, za Euronews Srbija istakao je da bi bilo kakva diskusija o budućem uticaju svemirskog turizma na društvo, morala da uzme u obzir klimatske promene.

"Prednosti (svemirskog turizma) mogu uključivati veće mogućnosti za istraživanje svemira, pa čak i futurističke ideje poput korišćenja materijala iz svemira ili proizvodnje u nultoj gravitaciji. Sa druge strane, mora se uzeti u obzir klimatski aspekt, ali i rizici u pogledu budućih sukoba oko svemirskih resursa, toga da će vlade sve više koriste svemir za nadzor građana, gomilanja svemirskog otpada, kao i uticaja ljudi na ranije netaknuta nebeska tela", istakao je Spektor.

5. Pad društvenih mreža i svedočenje Frensis Haugen 

Kao i ranijih godina, u 2021. bili smo svedoci nekoliko velikih curenja podataka, ali i nečega što nije baš uobičajeno kada su društvene mreže i drugi veliki sajtovi u pitanju. Naime, 4. oktobra su se "srušili" serveri nekih od najpopularnijih društvenih mreža na svetu - Fejsbuk, WhatsApp i Instagram (u vlasništvu kompanije Meta, koja se tada još zvala Fejsbuk). Društvene mreže satima nisu radile, a za samo nekoliko sati je bogatstvo čelnika Meta kompanije Marka Zakerberga opalo za oko sedam milijardi dolara. 

DownDetector, jedna od najpopularnijih stranica za prijavljivanje poteškoća pri korišćenju različitih servisa je navela da je ovo za sada nezabeležen prekid rada Fejsbuka od kada oni postoje, i da su u jednom trenutku zabeležili više od 10 miliona prijava problema iz celog sveta. 

Dan kasnije, Fejsbuk saopštio da nisu u pitanju bili nikakvi sajber napadi, već neispravna promena konfiguracije. Međutim, agenciji Rojters su nekoliko zaposlenih koji su želeli da ostanu anonimni zapravo rekli da misle da je prekid prouzrokovan unutrašnjom greškom u načinu na koji se internet saobraćaj usmerava na njegove sisteme. Ovo, zapravo, i nije prvi put da se ovakvi "kvarovi na mreži dešavaju" - u martu 2019. godine se dogodila slična situacija, kada korisnici takođe više sati nisu mogli da pristupe društvenoj mreži i ostalim njenim aplikacijama. 

Tanjug AP/Drew Angerer/Pool via AP

Međutim, zanimljivo je da se ovo desilo samo dan pošto je Frensis Haugen, uzbunjivačica iz Fejsbuka, otkrila u jednom intervjuu da ova društvena mreža daje prednost profitu nad javnim dobrom. Svoje tvrdnje potkrepila je sa više od deset hiljada stranica internih istraživanja i dokumenata. Rekla je da dokumenti pokazuju je Fejsbuk upućen u to da se njegove platforme koriste za širenje mržnje, nasilja i dezinformacija, ali da kompanija nikada nije reagovala, već prikrivala dokaze. 

Haugen je, nedugo nakon toga, svedočila pred odborom američkog Senata i britanskim Parlamentom. Pred Senatom je govorila o tome kako "zaposleni u Fejsbuku znaju na koje sve načine platforma šteti korisnicima, ali uprkos tome na prvo mesto stavljaju profit". Najvažniji delovi njenog svedočenja tiču se negativnog uticaja Fejsbuka i Instagrama na mentalno zdravlje dece, zanemarivanju ovih rezultata, kao i algoritma koji je pravljen tako da korisnicima namerno nudi sadržaj koji izaziva bes i mržnju, čime se društvo dodatno polarizuje.