Igre 
Kako je jedan "crv" pre 33 godine umalo uništio internet
Komentari02/11/2021
-20:44
Pre tačno 33 godine, jedan mladi američki student, Robert Moris, umalo da uništi ceo internet. Tog 2. novembra 1988. godine oko 20:30, zlonamerni program krenuo je iz kancelarije na Masačusetskom tehnološkom institutu (MIT), na put ka računarskim mrežama povezanim na internet.
Ovaj kompjuterski crv (kasnije poznat kao Morisov crv) širio se neverovatnom brzinom, i za samo 24 časa njime je bilo zaraženo oko 6.000 računara priključenih na internet, što je mnogo ako se uzme u obzir činjenica da ih je tada sveukupno bilo oko 60.000.
Važno je napomenuti jednu stvar - kompjuterski crvi razlikuju se od virusa po tome što im nije potreban "domaćin" u vidu nekog softvera, odnosno postoje i razmnožavaju se sami od sebe.
Prvi na udaru bili su računari na Berkli univerzitetu, a ubrzo i ostale prestižne američke škole, poput Harvarda, Stenforda i drugih.
Šteta od nekoliko miliona
Crv nije oštetio ili uništio bilo kakve fajlove na računarima, ali je svejedno izazvao velike nevolje. Napadao je samo određenu verziju Uniks operativnog sistema, ali se proširio brzo. Stvorio je velike probleme čak i u radu vojske - mejlovima je trebala čitava večnost da se pošalju, a neki računari jednostavno nisu mogli da se pokrenu.
Mnoge institucije morale su da obrišu sve podatke, a neki su bili prinuđeni i da se isključe sa interneta na nedelju dana ili više. Procenjuje se da je izazvana šteta od 100.000 pa do više miliona dolara.
Ispostavilo se da je programer koji je pokrenuo ovog crva, Robert Moris, sasvim slučajno zamalo izazvao potpuni prekid interneta još u ranim danima ove mreže.
Povezane vesti
Još dok je napad crva trajao, on je rekao dvojici prijatelja da je odgovoran za to, i jednog od njih zamolio da pošalje anonimnu poruku internetom, u kom stoji kratko izvinjenje i vodič kako ukloniti program. Ironično, ova poruka nije mogla da stigne do velikog broja korisnika, upravo jer je internet bio usporen.
Eksperiment uspeo
Nedugo nakon toga, saznao se Morisov identitet, kao i razlog za puštanje crva u "saobraćaj". U pitanju je bio talentovani programer sa Kornel univerziteta, koji je prethodno završio Harvard. On je napravio ovaj zlonamerni program i poslao ga samo da bi video šta će da se desi, odnosno da li će da radi. Odlučio je da ga pošalje nakon što je hakovao računar MIT univerziteta kako bi zavarao trag u slučaju da nešto pođe po zlu, što se, naposletku, i desilo.
Bez obzira na njegove bezazlene namere i to što nije znao koliki će problem zapravo da izazove, Mori je, ipak, prekršio savezne zakone. Presuda protiv njega doneta je 1989. godine, i time je postao prva osoba koja je osuđena na osnovu Zakona o kompjuterskoj prevari i zloupotrebi, koji je donet tri godine ranije.
Morisova kazna, međutim, nije bila toliko stroga. Nije morao da provede vreme u zatvoru, već je osuđen na tri godine uslovno, uz novčanu kaznu i 400 sati društveno-korisnog rada.
Ova kratka epizoda, kako na svom sajtu navodi američki FBI, imala je veoma važnu ulogu u istoriji. Samo nekoliko dana nakon napada Morisovog crva, formiran je prvi tim za hitne odgovore na kompjuterske pretnje. Osim toga, jedan od najranijih sajber napada ove vrste je podstakao debatu o važnosti bezbednosti na internetu, i, na neki način, najavio digitalno doba zajedno sa svim njegovim manama.
Što se Roberta Morisa tiče, sve je u najboljem redu. Od kada je napravio ovog čuvenog crva, osnovao je nekoliko softverskih kompanija (jednu je kupio Jahu za 49 miliona dolara). Danas je zaposlen kao profesor upravo na MIT univerzitetu, a 2019. godine izabran je u Nacionalnu akademiju inžinjera.
Komentari (0)