Igre 
Najstariji predak savremenih robota potiče iz Beograda: Kako su jugoslovenski inženjeri napravili prvu robotsku šaku
Komentari08/03/2025
-09:31
Osnivanjem Beogradske škole robotike na Institutu "Mihajlo Pupin", profesori Elektrotehničkog fakulteta Rajko Tomović i Miodrag Rakić pokušali su da naprave prvog robota u Jugoslaviji. Rezultat je bila protetička robotska šaka sa eksternim napajanjem - prva i u svetu.
Ovaj model multifunkcionalne spoljašnje ručne proteze poznat je u svetu kao Beogradska šaka. Bila je to prva aktivna veštačka ruka nalik ruci čoveka, sa četiri prsta i palcem u veličini ljudske ruke. Iako nije bila u upotrebi kao ortopedsko pomagalo, značajna je, jer je tokom daljih istraživanja uticala na razvoj robotskih ruku u svetu.
Sačuvani primerci Beogradske šake nalaze se na Institutu "Mihajlo Pupin" i u Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, kao i u Bostonskom muzeju robotike u Sjedinjenim Američkim Državama.
Profesor Aleksandar Rodić, naučni savetnik Instituta, za Euronews Srbija objašnjava da je prva verzija robotske šake imala mioelektrično upravljanje.
Euronews
"Jedna takva šaka je bila poslata i u Ameriku. Zapravo NASA, Svemirska američka agencija, je imala nameru da je primeni na orbitalnim stanicama u laboratorijama za vršenje nekih servisa. Međutim, nije primenjena, ne zato što nije bila savršena, nego zato što je imala stisak oko 300 grama. Ali hoću da istaknem koliko je bilo interesovanje i koliko je zaista to bio u to vreme istorijski iskorak u nauci", kaže profesor Rodić.
On kaže da je reč o pionirskim dostignućima, koja su išla rame uz rame sa razvojem prvih egzoskeleta, na kojima je radio akademik Miomir Vukobratović.
"Ti egzoskeleti su postali na neki način preteča današnjih humanoidnih robota uz teoriju takozvane 'ZMP' ili na srpskom 'tačke nula momenta' koja omogućava tim humanoidnim dvonožnim robotima stabilan hod. Sve to danas je izloženo ovde u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu, tako da sva ta kulturna i naučna zaostavština je sačuvana i može se videti", ističe profesor.
Povezane vesti
Međutim, "Beogradska šaka" nikada nije korišćena u kliničke svrhe.
"Ona originalno jeste bila namenjena pacijentima, ali nikada u kliničkoj praksi nije korišćena iz razloga što je napravljena od metala i stoga relativno teška. U današnje vreme postoje slične proteze koje se rade od lakših, od kompozitnih materijala, ali po principu ništa nisu savršenije. Zapravo, kopirale su mehanizme i upravljačke principe koji su razvijani na toj bioničkoj šaci. I zato ta Beogradska šaka ima toliki značaj za svetsku nauku", objašnjava Rodić.
On je još kao mlađi inženjer sa kolegama imao priliku da otvori jednu od verzija Beogradske šake i ispita njen mehanizam.
"Pofesor Miodrag Rakić, saradnik profesora Tomovića, je jednim fantastičnim polužnim mehanizmom uspeo da pokreće svih pet prstiju, sa samo jednim elektromotorom. To je zaista inženjerska umetnost da se na tako malom prostoru napravi tako precizan mehanizam. Mogu reći da je maltene kao satni mehanizam, to je precizna mikromehanika", ističe naš sagovornik.
Beogradska šaka, uz druga svedočenja o slavi Beogradske škole robotike, može se videti u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu gde je deo stalne postavke.
Komentari (0)