Tehnologija

Putovanje na posao u kapsuli, kroz elektomagnetni tunel, brzinom od 700 km/h - holandska kompanija kaže da je to moguće

Komentari

Autor: Euronews

12/09/2024

-

18:25

Putovanje na posao u kapsuli, kroz elektomagnetni tunel, brzinom od 700 km/h - holandska kompanija kaže da je to moguće
Putovanje na posao u kapsuli, kroz elektomagnetni tunel, brzinom od 700 km/h - holandska kompanija kaže da je to moguće - Copyright Tanjug/AP/Peter Dejong

veličina teksta

Aa Aa

Zamislite da putujete na posao u kapsuli koja juri kroz cev, okružena magnetnim poljima, brzinom od 700 km/h. Ludo, zar ne? Ali prilično realno.

Holandska kompanija Hardt kaže da je napravila korak ka tome da to postane stvarnost posle uspešno testa ovog futurističkog načina putovanja.

"Danas, sa prvim uspešnim testom, uspeli smo da vozilo dovedemo u stanje levitacije, takođe da uključimo sistem za navođenje i pogonski sistem", rekao je Marinus van der Mejs, direktor tehnologije i inženjeringa Hardta.

"Onda smo pomerili vozilo na našu poziciju za lansiranje, oko 20 metara unutar cevi. I potom smo ga lansirali ubrzanjem sličnim onom u metrou, do maksimalne brzine od oko 30 km/h, na dužini od oko 100 metar. Bio je to vrlo uspešan test", dodao je van der Mejs.

Test je sproveden u Hardtovom centru za testiranje u Holandiji koji se sastoji od cevi dužine 420 metara, koju čine 34 odvojena dela.

Vakum pumpa usisava vazduh kako bi smanjila unutrašnji pritisak. To smanjuje otpor i omogućava kapsulama da putuju velikom brzinom.

Zamena letova na kratkim razdaljinama

Iako je brzina bila skromna u ograničenom prostoru koji nudi centar za testiranje, holandska kompanija ima za cilj da poveća brzinu do 700 km/h.

Ideju o hyperloop-u prvi je osmislio tehnološki mogul Ilon Mask pre više od decenije, kada je najavio da će moći da prevozi putnike na relaciji od skoro 645 km između Los Anđelesa i San Franciska - za 30 minuta.

Udaljenost između Pariza i Amsterdama je oko 500 km kada se putuje drumskim saobraćajem. Vreme putovanja automobilom je obično oko 5 do 6 sati.

Timovi širom sveta su radili na ovoj ideji još od Maskove ideje, ali još uvek ne postoji komercijalno održiv hiperloop sistem.

Pristalice hyperloop-a kažu da je to daleko efikasniji sistem prevoza od letova na kratkim relacijama, brze železnice ili teretnih kamiona, ali će uključivati značajna ulaganja u infrastrukturu, piše Euronews.

"Da bismo isporučili Hardt Hyperloop kao sistem mobilnosti, imamo veoma komplikovanu slagalicu koja zahteva tehnologiju, koja zahteva politiku, koja zahteva javno-privatnu saradnju, a to je ono što je najpotrebnije", rekao je Roel van de Pas, komercijalni direktor Hardta.

Najteže stvari tek predstoje

Ali, ni dovođenje tehnologije do ove tačke nije bilo lako, saopštila je kompanija.

"Najteža stvar koju sada treba da uradimo je da testiramo sve ove funkcije zajedno. Levitacija, pogon, navođenje, sve te funkcije koje smo sada sposobni da izvršimo orkestrirano, čineći da rade zajedno", rekao je Van de Pas.

Hardt kaže da će njihov hyperloop biti spreman za putničke operacije do 2030. godine.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Magazin