Igre 
"Tehnološki slon u sobi koji neće doneti smak sveta": Šta moramo da znamo o veštačkoj inteligenciji u 2024. godini?
Komentari06/01/2024
-11:00
Ako je 2023. bila godina u kojoj je veštačka inteligencija postala deo mejnstrima, o kojoj su ljudi svakodnevno razglabali na društvenim mrežama, radnim mestima, školama i fakultetima, da li će u 2024. ova savremena tehnologija postati sastvani deo naših naloga, kancelarija, i obrazovnih institucija?
Najpre se pojavio ChatGPT koji je za kratko vreme prigrlio milione korisnika koji nisu imali problem da ovom četbotu postavljaju neretko nemaštovita pitanja, dok su oni malo pametniji i snalažljiviji shvatili da svašta ume Sem Altmanovo čedo i da nema kraja potencijalima koje nam pruža ovaj jezički model.
Onda se pojavila konkurencija i na tržištu AI alata. Velike kompanije izdvojile su basnoslovne količine novca u ovu industriju (samo Majkrosoft je uložio 10 milijardi dolara u Open AI i Amazon 4 milijarde dolara u Antropik), ali ni investitori nisu štedeli.
To najbolje oslikava podatak da je tokom 2023. uloženo 21,5 milijardi dolara rizičnog kapitala u AI startapove širom sveta, u poređenju sa 5,1 milijardom dolara u celoj 2022. godini, prenosi Fajnenšl tajms.
U međuvremenu milijarder i jedan od pionira veštačke inteligencije Ilon Mask upozorio je da je AI "najrazornija sila u istoriji", navodeći da je ova tehnologija pametnija od čoveka, te da u jednom trenutku radna mesta više neće biti potrebna.
Iako Mask nije naglasio kada će nas veštačka inteligencija poslati na večni biro rada, kreatori svetske politike nisu odabrali da žmure pred grudvom snega koja se nalazi na vrhu planine, već su odlučili da započnu regulaciju tehnološkog "slona u sobi".
Tanjug/AP/Richard Drew
Najpre je Evropski parlament predstavio najsveobuhvatniji set zakona o veštačkoj inteligenciji, koji će regulisati svaki proizvod ili uslugu koja se zasniva na sistemima ove tehnologije.
Povezane vesti
Zatim je američki predsednik Džozef Bajden potpisao izvršnu uredbu o AI u nameri da se poveća bezbednost upotrebe nove tehnologije, dok se ujedno potrošači, radnici i manjinske grupe štite od rizika povezanih sa njom.
Pa ipak, da li razvoj ove tehnologije izmiče kontroli, čiji potencijali nadilaze ljudski um, ili svedočimo prepumpavanju AI balona, zaplašeni pričama o kraju sveta, zavisi od toga koga pitate. Da ne bi mnogo tumarali u slobodnim procenama, naučnici sa Univerziteta Stenford su predstavili predviđanja šta možemo da očekujemo od veštačke inteligencije i koja pitanja treba da postavljamo kada razmišlajmo ovoj tehnologiji u 2024. godini.
Šira upotreba u kompanijama
Istraživači sa Stenforda prognoziraju da će kompanije masovno uvoditi upotrebu AI alata kako bi povećali produktivnost unutar sistema.
Ovo se odnosi na visoko obrazovane radnike kao što su advokati, finasijski stručnjaci, ljudi iz kreativnih industrija... Njihova zaduženja će se značajno promeniti inkorporiranjem veštačke inteligencije u sisteme.
Ukoliko to prihvate, to bi trebalo da poboljša njihove poslove, tako što će im ostati više vremena da se bave drugim stvarima.
U tom slučaju, uvođenje AI neće u potpunosti automatizovati bilo koji posao, već će poboljšati produktivnost i kvalitet proizvoda ili usluge koju pružamo.
Širenje "dipfejka"
Svi se sećamo kako smo naseli na fotografiju pape u pufnastoj jakni, ubeđeni da je slika realna. Naučnici upozoravaju da možemo da očekujemo savršenije modele za generisanje fotografija i snimaka, zbog čega moramo biti oprezniji kada posmatramo sadržaj na interentu. Najveća pretnja u tom domenu jesu generisani snimci u kom se lažiraju izjave.
Wonder dynamics
Povezane vesti
Osim toga, videćemo mnogo novih kompanija koje stvaraju modele sa novim mogućnostima. Iako EU i SAD rade na regulaciji ove oblasti, naučnici su skeptični kada je reč o stavljanju veštaćke inteligencije u zakonske okvire.
Oni naglašavaju da ne treba da nas brine neka opšta veštačka inteligencija koja će da "pokori svet", već treba da nas brine gomila dezinformacija koja će poteći iz AI kuhinje.
Nedostatak grafičkih procesora
Naučnici su zabrinuti zbog globalnog nedostatka grafičkih procesora pomoću kojih radi veštačka inteligencija. Sve velike kompanije žele da uvedu AI sisteme, ali za to su im potrebni adekvatni procesori.
Povezane vesti
Postoji nekoliko kompanija koje ih proizvode, NVIDIA je vodeći porizvođač, i one rade punim kapacitetima. Istraživači ističu da nisu samo kompanije u konkurentskom odnosu, već i države koje ne žele da propuste AI revoluciju.
Ovo je stvar konkurentnosti za kompanije, ali i za čitave zemlje koje ne žele da propuste inovacije AI.
Profimedia
Ovo će stvoriti ogroman pritisak ne samo na povećanje proizvodnje procesora, već i za inovatore da smisle hardverska rešenja koja su jeftinija i lakša za pravljenje i korišćenje.
Kako kažu sa Univerziteta, još uvek smo daleko od masovne dostupnosti ovog elementa neophodnog za funkcionisanje ove tehnologije, te bi nedovoljna količina procesora mogla da ugrozi dostupnost i demokratizaciju veštačke inteligencije.
Nade u američku regulativu
Na koji način će politika uticati na regulaciju veštačke inteligencije jedno je od ključnih pitanja u ovoj godini, naučnici ističu da je u tom pogledu najveći napredak zabeležen tokom 2023. do sada.
Oni ukazuju na primer SAD, u kojoj je Kongres predstavio "CREATE AI" zakon, koji omogućava studentima i istraživačima pristup resursima, podacima i alatima za razvoj veštačke inteligencije. Istovremeno, podsećaju na to da je Bajden potpisao izvršnu uredbu o veštačkoj inteligenciji u nameri da se poveća bezbednost upotrebe nove tehnologije.
Napominju i da je neophodno da SAD ulažu više u javni sektor kako bi osigurali američko liderstvo u stvaranju AI tehnologija, ističući da će biti vredno pažnje posmatrati na koji način će američka regulativa u budužnosti tretirati ovu tehnologiju.
Šta želimo od veštačke inteligencije?
Naučnici ističu da moramo da imamo kritički pristup tome šta želimo od veštačke inteligencije u našim životima, u našim zajednicama, u obrazovanju, u našem društvu.
Napominju da je neminovno da će se sve više Ai tehnologija ukoreniti u naš rad, igru i komunikaciju, ali i naglašavaju da je važno da sebi damo vremena i prostora da artikulišemo šta mislimo da treba da bude dozvoljeno i gde treba da postavimo granice.
Potrebno je da institucije i organizacije razmotre sve nijanse uticaja razvoja ove tehnologije.
Transparentnost, odgovornost i bezbednost
Iako je veliki deo fokusa na regulaciji veštačke inteligencije 2023. godine bio na Zakonu o veštačkoj inteligenciji na kome se radi unutar EU. Međutim, do sredine 2024. godine, dve američke države - Kalifornija i Kolorado - usvojiće propise koji se odnose na „granične“ AI sisteme koji su na pragu svojih sposobnosti.
profimedia
U zakonu se predlaže da sistemi koji zahtevaju određeni nivo računarske snage za obuku budu podložni zahtevima transparentnosti. Zakon takođe predlaže uspostavljanje pravne odgovornosti za one koji ne preduzmu neophodne mere predostrožnosti kako bi sprečili neželjene posledice i zloupotrebu naprednih AI sistema.
Osim toga, predlaže sprovođenje sigurnosnih mera kako bi se sprečilo da vrhunska veštačka inteligencija padne u ruke stranih država.
Slučaj u Kaliforniji predstavlja proaktivni pristup države u regulisanju AI i očuvanju javne bezbednosti dok se istovremeno koristi potencijal tehnologije u opštem interesu, što kako kažu naučnici otvara brojna pitanja kojima moramo da se pozabavimo.
Komentari (0)